Kada je holandski ministar spoljnih poslova Frans Timermans razgovarao sa kolegama iz Evropske unije o bolu i ljutnji zbog obaranja aviona Malezija erlajnsa iznad istočne Ukrajine, to je bila prekretnica za pristup Evrope Rusiji.
Nekim ministrima su se oči napunile suzama kada je Timermans rekao da je lično poznavao neke od 194 holandska putnika među 298 žrtava nesreće, piše Rojters.
„Dok sam živ, pitaću se zašto je bilo potrebno toliko vremena da se spasiocima omogući da odrade teški posao i zaštio zašto su u jednu političku igru uvučeni ljudski ostaci“, rekao je Timermans u Savjetu bezbjednosti UN nekoliko sati ranije, prije nego što je otputovao u Brisel na ključnu sjednicu EU.
Do tog sastanka u utorak, Evropa je zaostajala za SAD u uvođenju ekonomskih sankcija da bi se izvršio pritisak na Moskvu da ublaži krizu u Ukrajini.
Mnoge vlade su oklijevale da naljute glavnog snabdjevača gasom. Zabrinutost da će kvarenje ogromne mreže industrijskih i poslovnih veza sa Rusijom koštati krhku evropsku ekonomiju takođe je odigrala veliku ulogu.
Rojters piše da na stav EU nije puno uticalo intenzivno lobiranje Vašingtona, uključujući poziv predsjednika Baraka Obame da bi obaranje aviona trebalo da bude „poziv na buđenje Evrope“.
Međutim, kao porodica puna podrške, partneri EU su se okupili oko ožalošćenog Holanđanina, ostavili po strani nacionalne ekonomske interese i prvi put poši dalje od zamrzavanja imovine i zabrane viza pojedincima, planirajući uvođenje ograničenja čitavim sektorima ruske ekonomije.
Britanska agencija navodi da su jezivi prizori razbacanih tijela oko olupine MH17 ubijedili neke protivnike sankcije da zauzmu odlučniji, iako bolniji stav protiv ruskog destabilizovanja Ukrajine.
U roku od nekoliko dana od Timermansovog obraćanja, diplomate EU su dogovorile obrise potencijalnih sankcija. Uoči jučerašnjih rasprava o paketu mjera, holandski premijer Mark Rute je imao nekoliko telefonskih razgovora sa kolegama iz EU, skoro svakodnevno sa Obamom i šest razgovora sa Putinom.
„Želimo, kao država, koja je usvojila izvjesnu moralnu obavezu kao rezultat ove tragedije, da promovišemo Evropu koja oko ovog zauzima zajednički stav“, rekao je Rute parlamentu u Hagu.
Holandija je trgovinska država sa ogromnim komercijalnim vezama sa Rusijom i često ne dozvoljava da se politika ispriječi na putu dobrog sporazuma, piše Rojters. Međutim, anketa objavljena prošle nedjelje je pokazala da 78 Holanđana podržava ekonomske sankcije čak i ako to pogađa njihovu ekonomiju.
Kap u prepunoj čaši
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, koji se dugo zalaže za strože sankcije, rekao je da je avionska nesreća bila „kapu u prepunoj čaši“.
„Ponašanje separatista... skandalozno pljačkanje prtljaga i samih tijela - imalo je ogroman uticaj na Holandiju... i sve nas“, rekao je novinarima nakon sastanka u utorak.
Zaokret EU je omogućen kada su ključni igrači promijenili stavove. Timermansov strastveni govor, reklo je nekoliko diplomata, otežao je ostalima da zadrže čvrst stav protiv sankcija na sastanku u utorak.
„Holandski ministar je iznio vema efektan, emotivan stav... rekavši da moramo poći dalje od samog imenovanja pojedinaca. Niko nije našao za shodno da mu protivurječi,“ rekao je Rojtersu jedan evropski diplomata.
Njemačka kancelarka Angela Merkel, koje se osjetila lično obmanutom od strane Putina nakon višemjesečnog intenzivnog dijaloga, pridružila se inicijativi za šire mjere protiv Moskve čak i prije avionske nesreće.
Nakon obaranja aviona, i Britanija je pristala da se Rusiji ograniči pristup evropskim tržištima kapitala EU, u velikoj mjeri baziranim u londonskom Sitiju, finansijskom centru.
Italija promijenila stav
Još jedna vidna promjena je došla iz Italije, koja je, zajedno sa Njemačkom, najveći korisnik ruskog gasa u Evropi.
Ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini sada ponavlja da želi dodatne sankcije za Rusiju.
Nekoliko diplomata je ukazalo da njena promjena stava možda više ima veze sa ambicijom da naslijedi Ketrin Ešton na mjestu šefice diplomatije EU nego sa avionskom nesrećom. Nekoliko lidera iz centralne Evrope se na samitu usprotivilo njenom imenovanju zbog blagog stava prema Rusiji.
Konačni oblik paketa sankcija bi mogao zavisiti od prepucavanja između Britanije i Francuske oko toga ko snosi ekonomske posljedice takvih odluka.
Finansijska ograničenja najbolnija za Britaniju?
Diplomate kažu da su Francuzi odlučili da ne popuste pošto je britanski premijer Dejvid Kameron javno kritikovao odluku Pariza da isporuči prvi od dva nosača helikoptera „mistral“, koje gradi za Moskvu prema ugovoru iz 2011.
„Procjene su da će aktuelni paket biti bolniji za Britaniju nego za bilo kog drugog,“ rekao je jedan visoki diplomata, misleći na potencijalnu štetu za banke londonskog Sitija ako budu uvedena finansijska ograničenja.
Galerija
Bonus video:
