Lideri Evropske unije nisu postigli kompromis oko novog sedmogodišnjeg budžeta Unije na samitu koji je juče završen u Briselu.
Prema riječima šefa Evropskog savjeta Hermana van Rompija, dogovor o budžetu biće postignut početkom naredne godine.
Ni nakon višesatnih pregovora, evropski lideri nisu uspjeli da prevaziđu duboke jazove između bogatijih zemalja i onih koje se uglavnom oslanjaju na finansijsku podršku Unije.
Velika Britanija je poručila da se sadašnji potrošački nivo EU mora zamrznuti.
Podjele u Evropskoj uniji su veoma vidne a postale su još očiglednije u vrijeme ekonomske krize, rekao je dopisnik BBC-ja iz Brisela Kris Moris.
Van Rompij je tokom samita napravio izmjene u raspodjeli sredstava u njegovom prvobitnom predlogu budžeta, ali je zadržao potrošački limit od 973 milijarde eura.
Uz dominantne zemlje eurozone, Njemačku i Francusku, koje nisu mogle da se dogovore o budžetu, britanski premijer Dejvid Kameron upozorio je na „nepriuštive troškove“.
Samo nekoliko dana ranije ministri finansija 17 članica eurozone nisu uspjeli da se dogovore o uslovima za novu tranšu pomoći namijenjenu Grčkoj, čime su doveli u pitanje proces donošenja odluka u Uniji.
„Nije bilo prijetnji“
Predlog budžeta Hermana van Rompija nije neprihvatljiv samo za Veliku Britaniju, nego i za druge članice Unije, rekao je novinarima premijer Kameron.
„Imamo veoma jasnu poruku: 'Ne možemo biti oštri kada je domaći budžet u pitanju a da onda dođemo ovdje i podržimo velika povećanja u evropskoj potrošnji“, dodao je Kameron.
„Narednih sedam godina biće ključne“, poručio je Van Rompij i dodao:„Nismo postigli dogovor koji smo željeli, ali smo spriječili neprihvatljiv dogovor“.
„Rasprave, i bilateralne i grupne, pokazale su da postoji dovoljni potencijal za dogovor“, ocijenila je juče njemačka kancelarka Angela Merkel.
Francuski predsjednik Fransoa Oland ocijenio je da je na dvodnevnom samitu zabilježen „napredak“.
„Nije bilo prijetnji, nije bilo ultimatuma“, rekao je Oland novinarima. „Angela Merkel i ja smo se složili da bi bilo bolje napraviti pauzu jer želimo da postignemo dogovor“.
Ne pominjući direktno Veliku Britaniju, Oland je poručio i da je vrijeme da se razmotri sistem povraćaja budžeta.
„To vam je paradoks, jer pojedine članice EU koje najviše doprinose budžetu dobijaju natrag određeni dio novca, iako su dovoljno bogate da ne moraju da dobijaju taj novac“, dodao je.
Litvanski predsjednik Dalia Gribauskaite ocijenio je da je atmosfera na samitu bila „izenađujuće dobra, jer su neslaganja u mišljenjima bila toliko velika da nisu imali o čemu da se svađaju“.
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso smatra da pregovori nisu uspjeli zbog „bitnih razlika u mišljenjima – naročito o ukupnom obimu budžeta“.
Izmjene
Evropska komisija je prvobitno predlagala da budžet bude 1,025 biliona eura.
Stav Komisije ima podšku Evropskog parlamenta i velikog broja zemalja koje su korisnici budžeta, uključujući Poljsku, Mađarsku i Španiju.
Premda većina članica Unije podržava određeno povećanje budžeta, nekoliko, uglavnom velikih donatora, smatra da je to neprihvatljivo u vrijeme štednje.
Njemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija najviše doprinose budžetu, što iznosi oko jedan odsto ukupnog BDP-a EU.
Izmijenjeni budžet Van Rompija bi ublažio udarac na dvije glavne oblasti potrošnje: razvoj siromašnijih regiona u EU i poljoprivrede.
Umjesto toga, značajnija kresanja bila bi zabilježena u sektoru energetike, transporta, komunikacija i spoljne službe EU.
Galerija
Bonus video:
