Prema djelimičnim rezultatima glasanja, Radnička partije koju predvodi Viktor Uspaskič, europoslanik i kontroverzni biznismen ruskog porijekla, dobila je podršku 32,45 odsto birača.
Socijaldemokratska stranka koju vodi Algirdas Butkevicijus, bivši ministar finansija i saobraćaja, osvojila je 19,6 odsto glasova.
Konzervativna stranka odlazećeg premijera Kubilijusa dobila je podršku 10,9 odsto birača.
Opoziciona partija desnice Red i pravda dobila je 9,35 odsto glasova, Unija seljaka i zelenih 6,48 odsto, dok je stranka poljske manjine osvojila podršku 6,16 odsto birača. Put hrabrosti, novoosnovana stranka koja se bori protiv zlostavljanja djece, osvojila je 5,33 odsto glasova, a Liberali koji su bliski vladajućoj partiji nisu prošli cenzus.
Kako se predviđa, Radnička i Socijaldemokratska partija bi mogle, uz podršku još jedne stranke, da formiraju buduću vladu.
Drugi krug izbora, predviđen za 28. oktobar, možda će biti neophodan. Na ranijim izborima drugi krug glasanja nikada nije bitno uticao na konačni rezultat.
Lider Radničke partije Uspaskič je rekao da je izvjesna koalicija socijaldemokrata, Radničke partije i stranke Reda i pravde. Butkevicijus, koji je na čelu Socijaldemokratske stranke, djelovao je međutim razočarano zbog prvih izbornih rezultata.
"Teško je reći da li će dvije stranke (Socijaldemokratska i Radnička) moći da formiraju solidnu većinu. Potrebna nam je solidna većina zbog toga što postoji opasnost da za vrijeme krize naša zalaganja budu kratkog daha", rekao je Butkevicijus za Frans pres.
Istovremeno su se juče Litvanci masovno izjasnili protiv izgradnje nuklearne elektrane u zemlji na referendumu koji nema obavezujući karakter. Prema nepotpunim rezultatima, 61,57 odsto Litvanaca odgovorilo je sa ne na pitanje "da li ste za izgradnju nove nuklearne elektrane u Litvaniji". Za nuklearku je bilo njih 34,76 odsto. U oblasti energetike, Litvanija se uglavnom oslanja na ruski gas.
Izgradnja nuklearne centrale zajedno sa Estonijom i Letonijom, zemlji bi u tom sektoru donijela nezavisnost. Tokom 2009, u jeku svjetske krize, litvanska privreda pala je 14,8 odsto. Zbog sve težeg života i pada plata, brojni Liitvanci našli su rješenje u emigraciji. U posljednjih deset godina 400.000 ljudi je napustilo zemlju čiji je broj stanovnika pao ispod tri miliona.
Kroz drakonske mjere štednje vlade privreda je ponovo počela da raste 2010. Prema prognozi ministarstva finansija BDP će porasti 2,5 odsto 2012. Dobra makroekonomska situacija ipak izgleda nije zadovoljila stanovništvo, koje je teško pogođeno velikim rezovima u javnoj potrošnji. Tvorac te politike, premijer Kubilijus, jedna je od najnepopularnijih osoba u zemlji.
Opozicione stranke su u predizbornoj kampanji obećavale da će povećati minimalnu platu na 437 eura, uvesti progresivni porez na dohodak i poboljšati odnose s Rusijom.
Za socijaldemokrate je i uvođenje eura kao valute prioritet.
Odnosi s Rusijom nategnuti su zbog zahtjeva za reparacije za 50 godina sovjetske okupacije i pravnog postupka protiv ruskog Gasproma koji, po ocjeni Viljnusa, suviše visoko naplaćuje svoj gas Litvaniji. Budžet za iduću godinu, koji je pripremila odlazeća vlada, ne pruža mnogo manevarskog prostora pobjednicima na izborima. Predstoji im i skupa i važna uloga, a to je polugodišnje predsjedavanje EU koje Litvanija preuzima u julu 2013.
Galerija
Bonus video:
