Kipar bi mogao da se u najskorije vrijeme obrati Evropskoj uniji za finansijsku pomoć, prvenstveno radi povećanja kapitalizacije Kiparske narodne banke, izjavio je kiparski ministar finansija Vasos Siarlis.
"To je hitno pitanje. Znamo da dokapitalizcija mora da bude završena do 30. juna i da je preostalo samo još nekoliko dana", rekao je Siarlis za lokalnu televiziju.
Toj drugoj po veličini banci u južnom delu podeljenog Kipra potreban je dodatni kapital od 1,8 milijardi eura, što je 10 odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Vlada Kipra mora da do kraja ovog mjeseca odluči na koji način da dokapitlizuje tu banku.
Siarlis pri tom nije isključio mogućnost da inostrana pomoć ne bude ograničena na bankarski sektor, prenijela je agencija RIA Novosti.
Dospijeće tog ofšora na listu za spasavanje nagoveštava rušilačku mogućnost da Luksemburg bude sljedeći kandidat za bankrot, što bi bilo pogubnije od propasti Grčke, Portugalije i Kipra zajedno
"Pomoć ne može biti ograničena na bankarski sektor. To će biti širok zahtjev koji će se odnositi ne samo na sadašnju situaciju i dokapitlizaciju banaka, već i na buduće potrebe", ukazao je Siarlis.
Kipar sada finansira svoje tekuće potrebe na račun ruskog kredita od 2,5 milijardi dolara koji, za razliku od zajmova EU i Međunarodnog monetarnog fonda, nije uslovljen sprovođenjem strogih budžetskih mera. U lokalnoj štampi je objavljeno da Kipar vodi slične pregovore o kreditu sa Kinom, ali o tome nema zvaničnih potvrda.
U slučaju da se Kipar obrati EU za pomoć, ta zemlja bi postala peta članica 17-očlane zone eura koja bi morala da bude spasavana, poslije Grčke, Irske, Portugalije i Španije. Kako ekonomija tog podijeljenog ostrva učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnom BDP evrozone, suma koja bi bila potrebna za kreditiranje Kipra bila bi relativno mala u poređenju sa sredstvima izdvojenim za Grčku, Irsku, Portugaliju i obećanim za dokapitalizaciju španskih banaka.
Kiparski status finansijskog ofšor centra, kako se pokazalo, ne garantuje potpunu zaštitu od krize koja pogađa eurozonu. Dospijeće tog ofšora na listu za spasavanje nagoveštava rušilačku mogućnost da Luksemburg bude sljedeći kandidat za bankrot, što bi bilo pogubnije od propasti Grčke, Portugalije i Kipra zajedno.
Bonus video:
