Dvadeset pet zemalja članica Evropske unije složile su se da potpišu fiskalni ugovor kojim se uspostavlja budžetska disciplina, dok su Velika Britanija i Češka odbile to da urade.
Stav Velike Britanije po ovom pitanju već je bio poznat, dok su se Česi pozvali na „razloge ratifikacije“.
Vladajuća koalicija u samoj Češkoj nije se složila oko potpisivanja Fiskalnog pakta vjerovatno zbog unutrašnjih podjela, dokazivanja i borbi, baš kao što je bilo i za vrijeme odobravanja Lisabonskog sporazuma.
Premijer Petr Nečas rekao je da je tekst Fiskalnog pakta za njih neprihvatljiv zbog „problema vezanih za ustav“, što su ostale zemlje primile na znanje.
Mašina se polako pokreće
postoji bojazan da se uspostavljanjem Fiskalnog pakta zaobilazi sam legalni temelj EU – Lisabonski ugovor
Šefovi država i vlada Evropske unije, pod očiglednim vođstvom njemačke kancelarke Angele Merkel, ponovo su se sastali u Briselu na vanrednom samitu. Ovi sastanci, koji su se ranijih godina postojanja Unije održavali samo dva puta godišnje, sada su redovna pojava.
Iako na prvi pogled EU ostavlja utisak da stoji, ipak se ogromna mašina Unije polako ponovo pokreće.
A Lisabon?
Fiskalni pakt predstavlja ugovor između zemalja eurozone o disciplinovanju oko iznosa spoljnog duga i budžetskog deficita. Njime se zemlje potpisnice obavezuju na strogu disciplinu kad je reč o javnoj potrošnji kako bi dobile pristup novouspostavljenom stabilizacionom fondu. Fond, nazvan Evropski mehanizam za stabilnost, koji će biti vrijedan 500 milijardi eura, ima za cilj da pomogne prezaduženim državama, poput Španije i Italije, da lakše dođu do kredita.
Samit se, makar na neki način, odvijao u atmosferi u kojoj su lideri i te kako bili svjesni realnog života
Međutim, postoji bojazan da se uspostavljanjem Fiskalnog pakta zaobilazi sam legalni temelj EU – Lisabonski ugovor koji predstavlja neku vrstu ustava. Ovakvo rješenje moglo bi da izazove zabunu u budućoj praksi oko toga koji je sporazum važniji, a uz to, fatalno isključuje iz procesa odlučivanja zemlje izvan eurozone.
Van eurokratskog kruga
Britanija je na prošlom samitu u decembru odbila da prihvati fiskalni sporazum uz obrazloženje da je štetan po nacionalne interese.
No, ove odluke tek treba da se podvrgnu analizi.
Osim toga, cilj jučerašnjeg samita bio je i postizanje saglasnosti o nizu mjera za podsticanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti.
Samit se, makar na neki način, odvijao u atmosferi u kojoj su lideri i te kako bili svjesni realnog života izvan eurokratskog kruga.
Bonus video:
