Potpredsjednik Turske Fuat Oktaj izjavio je danas da je Ankara poslala istraživački brod da se pridruži onima za bušenje gasa koji se od ranije nalaze u vodama kod etnički podijeljenog Kipra.
Na skupu povodom 45. godišnjice turske invazije na Kipar, Oktaj je rekao da se Turska nikada neće povinovati sankcijama koje joj je Evropska unija uvela zbog bušenja u tim vodama i da neće oklijevati u odbrani svojih i prava kiparskih Turaka na energetske rezerve.
EU je uvela sankcije Ankari, navodeći da Turska krši međunarodno pravo bušenjem gasa u vodama koje spadaju u isključivu ekonomsku zonu Kipra.
U pismu upućenom lideru kiparskih Turaka Mustafi Akindžiju, turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan naveo je da njegova vojska neće oklijevati da preduzme akciju na Kipru ako bude neophodno.
"Niko ne treba da sumnja da slavna turska vojska koja Kipar ne smatra ništa drugačijim od svoje otadžbine, neće oklijevati, ako bude potrebno, da ponovo preduzme korak kao prije 45 godina kada su u pitanju životi i bezbjednost kiparskih Turaka", naveo je Erdogan.
On je međutim dodao da će Turska raditi na "poštenom i trajnom rješenju" za Kipar.
Slanjem mirovnih trupa UN 1964. godine Kipar je podijeljen zbog upornih međunacionalnih sukoba sa nekoliko stotina poginulih.
Poslije puča pristalica ujeinjenja s Grčkom, Turska je 1974. godine okupirala sjever naseljen turskom manjinom i proglasila "Tursku Republiku Sjeverni Kipar" koju samo Ankara priznaje.
Turska je na okupirani sjever ostrva doselila više od 35.000 vojnika s porodicama i druge naseljenike.
Kipar je 2004. primljen u EU, ali povlastice članstva uživa jedino južni dio ostrva.
Ministri spoljnih poslova EU su 16. jula pojačali pritisak na Tursku uvođenjem nekih sankcija zbog traženja gasa u vodama koje potpadaju u isključivu ekonomsku zonu Kipra, člana EU.
Ministri su tada u izjavi naveli da se u svjetlu turskih "ilegalnih aktivnosti bušenja" suspenduju razgovori o sporazumu o vazdušnom saobraćaju i da će od Evropske investicione banke biti zatraženo da "preispita" pozajmice Ankari.
Oni su takođe podržali predlog Evropske komisije da smanji finansijsku pomoć Turskoj za narednu godinu.
Ministri su upozorili da se dogovaraju dodatne "ciljane mjere" da bi se kaznila Turska, koja je 2005. počela pristupne pregovore s EU.
Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je prošle nedjelje upozorio da će Turska intenzivirati bušenje nedaleko od Kipra ako EU uvede sankcije.
Evropski ministri su ponovili da turske ilegalne akcije imaju "ozbiljan negativni uticaj" na odnose Turske i EU i pozvali Ankaru da poštuje suverena prava Kipra u skladu s međunarodnim pravom.
Oni su pozdravili poziv kiparske vlade Turskoj da pregovaraju o granicama svojih isključivih ekonomskih zona.
Prema navodima kiparskih zvaničnika, Turska ne priznaje Kipar kao državu i tvrdi da 44 odsto isključive ekonomske zone Kipra pripada njoj.
Kiparski Turci iz otcijepljene Turske Republike Sjeverni Kipar polažu pravo na još 25 odsto.
Kipar je podijeljen po etničkoj liniji kada je Turska 1974. izvršila invaziju nakon puča pristalica ujedinjenja s Grčkom.
Nezavisnost Sjevernog Kipra priznaje samo Turska koja na ostrvu drži više od 35.000 vojnika.
Kipar je 2004. primljen u EU ali samo stanovnici južnog dijela uživaju povlastice članstva.
Turska tvrdi da štiti svoja prava i prava kiparskih Turaka na zalihe gasa sredozemnog ostrva.
Kiparski zvaničnici, s druge strane, optužuju Ankaru da koristi kiparske Turke za svoje ciljeve širenja kontrole nad istočnim Mediteranom.
Kiparska vlada je saopštila da će preduzeti pravne korake protiv svih naftnih i gasnih kompanija koje pružaju podršku turskim brodovima u potrazi za gasom.
Kipar je već izdao oko 20 međunarodnih naloga za hapšenje protiv tri međunarodne kompanije koje pomažu jednom od brodova koji buše na 68 kilometara od zapadne obale Kipra.
Vlada u Nikoziji je izdala dozvole za bušenje južno od Kipra između ostalih i Eksonmobajlu, Totalu i Eniju. Do sada su u tom području otkrivena tri veća džepa s gasom.
Bonus video:
