Ručnu kočnicu u procesu proširenja Evropske unije Francuska je zvanično povukla u oktobru 2019. godine kada je blokiran početak pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Predsjednik Emanuel Makron je na salvu negativnih komentara koji su ukazivali na "istorijsku grešku" Unije, kako prema politici proširenja, tako i prema Zapadnom Balkanu, odgovorio da "preuzima ulogu negativca". Ali je i dodao da Francuska "nije usamljena" u stavu da proces pristupanja EU zahteva reformu.
Planirano ili ne, takav potez Pariza vratio je fokus EU na skrajnutu politiku proširenja koja je, istini za pravo, već godinama tavorila zakočena u procesu koji je od vodećeg instrumenta politike Unije, postao previše komplikovan, birokratski konfuzan i gotovo besciljan put.
"Politika proširenja je mnogu puta razmatrana, a poslednja značajna promjena dogodila se 2003. godine. U međuvremenu smo naučili mnogo lekcija. Stvari su u procesu proširenja jasno počele da se koče. Vrijeme je za poboljšanja, jer je kredibilnost EU u pitanju“, poruka je izvjestioca Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu Tonina Picule.
Tako su krajem 2019. i početkom 2020. godine politika proširenja i Zapadni Balkan postali neizostavni dio govora najviših zvaničnika Evropske unije. Poslije francuskog predloga koji se zasniva na postepenom pristupanju, konkretnijoj koristi za građane, ali i oštrijim uslovima i reverzibilnosti procesa, svoje predloge reformi iznijele su i druge države-članice. One su se većinom fokusirale na podršci proširenju u vidu zahtjeva za "efikasnijim i dinamičnijim" procesa pristupanja.
Jedno od prvih zaduženja Evropske komisije po preuzimanju novog petogodišnjeg mandata bilo je sagledavanje pozicija zemalja-članica, definisanje problema i mogućnosti u politici proširenja i izrada predloga nove metodologije pristupanja Uniji.
Nova metodologija ne mijenja cilj proširenja
Evropska komisija i komesar za proširenje Oliver Varhelji, poslije dva mjeseca rada, trebalo bi da u srijedu 5. februara usvoje i predstave svoj predlog nove metodologije procesa pristupanja. Predlog je, kažu u Komisiji, u obzir uzeo stavove zemalja-članica, "geopolitički i strateški interes EU" koji se odgleda u "zaokruživanju evropskog projekta", kao i dobrobit zemalja koje se nalaze na putu evrointegracija.
Komesar za proširenje Varhelji kaže da će se nova metodologije proširenja zasnivati na četiri kriterijuma: kredibilitetu, predvidljivosti, dinamici i jačem političkom vođstvu. On je pozvao na kreiranje "dinamičnijeg i kredibilnijeg" procesa, kako za zemlje-članice EU, tako i za zemlje-kandidate.
"Ne želimo da mijenjamo proširenje, već da unaprijedimo proces", poručila je Evropska komisija neposredno pred objavljivanje nove metodologije.
Fokus nove metodologije bi, prema prvim najavama, trebalo da ostane (ali i da se pojača) – na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija, kao i na ekonomskom razvoju zemlja u procesu pristupanja. "To su pitanja koja su u srcu transformacije društva na čitavom Zapadnom Balkanu", smatra Varhelji.
Komesar za proširenje je iznio i stav da nova metodologija ne bi trebalo da se primjenjuje na Srbiju i Crnu Goru kao zemlje koje su "već ušle u pregovore pod postojećim pravilima". Istovremeno, u Briselu razmatraju i mogućnost da bi nova metodologija mogla da bude "hibrid" između postojećih i novi pravila koja bi "donekle modifikovala" pristupni proces Srbije i Crne Gore, a u potpunosti bila u primjeni u pristupnim pregovorima zemalja regiona koje tek treba da krenu u taj proces.
Ono na čemu u Briselu svi insistiraju i što će se najvjerovatnije naći u predlogu nove metodologije, jeste princip punopravnog članstva u EU kao "krajnji cilj" politike i procesa proširenja.
Odluka mora biti jednoglasna
U očekivanju predstavljanja predloga Evropske komisije nagađa se da bi Komisija mogla da od francuskog predloga "preuzme" ideju o grupisanju poglavlja po oblastima, kao i princip postepenog pristupanja EU-politikama i finansijskim instrumentima tokom samog procesa pregovora, umjesto dosadašnjeg "sveobuhvatnog ulaska" u članstvo na kraju.
U Evropskom parlamentu ukazuju na činjenicu da bi, po ugledu na nova pravila za zemlje-članice, i za države u procesu pristupanja trebalo uvesti "jasniju vezu" između poštovanja principa vladavine prava i finansijskih sredstava koja dolaze iz fondova Evropske unije. Dodaje se takođe da bi, u cilju veće povezanosti sa EU-politikama tokom procesa pristupanja, Zapadni Balkan trebalo uključiti u "procese transformacija" koje preduzima sama EU, kao što su Zeleni sporazum i Konferencija o budućnosti Evrope.
Ono što se očekuje od Evropske komisije jeste i predlog na koji način približiti do sada vrlo različite procjene uspješnosti pristupnih procesa koje dolaze od institucija EU s jedne i zemalja-članica sa druge strane. Plan EU jeste da se o predlogu Evropske komisije, odmah po njenom predstavljanju, otvori debata s ciljem postizanja konsenzusa zemalja-članica o nastavku politike proširenja do martovskog samita EU.
U idealnom scenariju – što je posljednjih decenija bilo rijetko kada je proširenja EU u pitanju – konsenzus zemalja-članica trebalo bi da na majskom samitu u Zagrebu kulminira otvaranjem pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, kao i novim elanom i obnovljenim povjerenjem u zajedničku budućnost EU i Zapadnog Balkana.
Bonus video:
