Vlade Zapadnog Balkana već neko vreme u kontinuitetu ugrožavaju pravo na slobodu izražavanja gašenjem medija i stranica društvenih pokreta, kao i zastrašivanjem pojedinih aktivista na internetu, a primetna je i pojačana tendencija donošenja novih zakona kojima se cenzuriše onlajn sadržaj, navodi se u istraživanju "Slobode na internetu u zemljama Zapadnog Balkana" organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders, CRD) iz Švedske.
"Zabrinutost izaziva i nadzor i nedostatak efikasne zaštite ličnih podataka građana. Takve mjere ograničavaju i sputavaju građanski aktivizam i udaraju na same temelje demokratije", navodi se u istraživanju.
Dodaje se da su tehnički napadi na onlajn medije u Srbiji prilično česti i uključuju DDoS napade, neovlašćen pristup, neovlašćeno menjanje sadržaja, ubacivanje štetnog softvera i slično, a mete napada su obično mediji koji kritikuju postupke vlade.
Uprkos tome što u Srbiji ima mnogo slučajeva napada na novinare, slučajevi kao što su prijetnje i zastrašivanja vrlo često ostaju nerazrešeni, piše u izveštaju.
Navodi se da video-nadzor na javnim mestima koji vrše državni organi u Srbiji nije regulisan, ali postoje odredbe koje regulišu obradu podataka koji su dobijeni video nadzorom.
Dodaje se da amandmani na temeljni Zakon o medijima u Albaniji predviđaju registraciju onlajn medija i nadzor nad objavljivanjem vesti, uz potencijalno ogromne novčane kazne i ukidanje sajtova.
Navodi se da, po Strategiji za borbu protiv visokotehnološkog kriminala od 2019. do 2023, Srbija mora da uskladi svoj pravni okvir sa Evropskom direktivom o napadima na informacione sisteme.
U izveštaju piše da su u Bosni i Hercegovini mediji u nacionalnom smislu duboko polarizovani, a pritisci na medije mahom dolaze od političkih stranaka, dok na Kosovu postoji indirektno političko mešanje u rad medija, a neki onlajn mediji u Albaniji tvrde da je njihov sadržaj cenzurisan i uklanjan i sa Fejsbuka.
Najnoviji amandmani albanskog Zakona o presretanju komunikacija i Zakona o kaznenom postupku dali su više prostora za mogućnost presretanja komunikacija, upozorava se u izveštaju.
Dodaje se da Agencija za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini nema dovoljno podrške državnih organa, te oni koji krše privatnost, ne trpe nikakve posledice, a zaštita podataka građana Bosne i Hercegovine u velikoj mjeri je upitna.
Istraživanje je sproveo CRD u saradnji sa SHARE Fondacijom.
Bonus video:
