Mobilne aplikacije koje koriste članice Evropske unije kako bi suzbile širenje koronavirusa treba da budu u skladu sa pravilima o zaštiti privatnosti i neophodan je pristanak građana za upotrebu ličnih podataka, ali ne smiju sadržati podatke o lokaciji, saopštila je Evropska komisija.
Preporuke EK su dio jedinstvenog evropskog pristupa za upotrebu tehnologije u borbi protiv kovida-19 i uslijedile su nakon što je nekoliko država EU počelo sa upotrebom niza aplikacija, što je izazvalo kritike aktivista za zaštitu ličnih podataka.
Njemačka je prva u EU pokrenula pitanje upotrebe aplikacija zalažući se za uspostavljanje jedinstvene tehnološke platforme koja bi podržavala aplikacije za praćenje kontakata u svih 27 članica bloka.
„Snažna pravila čuvanja privatnosti su preduslov za korištenje ovih aplikacija“, naveo je u saopštenju šef za digitalna pitanja EU Tjeri Breton.
Komisija je saopštila da mobilne aplikacije treba da odobre nadležni za javno zdravlje, da moraju biti instalirane isključivo na dobrovoljnoj osnovi i izbrisane onog trenutka kada više ne budu potrebne.
Aplikacije treba da budu zasnovane na anonimnim podacima i da budu usklađene sa ostalim aplikacijama u drugim državama EU.
„Podaci o lokaciji nijesu neophodni niti se preporučuju za svrhe aplikacija praćenja kontakata, jer njihov cilj nije da se prati kretanje pojedinaca niti da se sprovode propisi“, navodi se u dokumentu Komisije, u kojem se pominju bezbjednosni i rizici ugrožavanja privatnosti.
Do sada je 289 država širom svijeta počelo sa upotrebom svojih aplikacija za praćenje kontakata, uključujući i 11 evropskih država, dok još 11 razvija aplikacije zasnovane na podacima GPS ili Bluetooth, pokazala je analiza koju je provela pravna kompanija Linkleters.
„Aplikacije za praćenje kontakata ni na koji način nijesu magično rješenje. Činjenica da imamo sredstva za identifikovanje i praćenje onih sa koronavirusom je važan korak, ali takođe postoji izazov rasprostranjene upotrebe kako bi aplikacije bile efikasne“, kazala je advokat Sonja Kise.
Oko dvije trećine populacije bi trebalo da budu uključene kako bi praćenje kontakata bilo efikasno, pokazalo je istraživanje Instituta Big Data sa Univerziteta u Oksfordu.
Evropska komisija je saopštila da će nadležni za javno zdravlje procijeniti efikasnost takvih aplikacija do kraja mjeseca, a EU će rezultate predočiti u maju i u junu sastaviti izvještaj o napretku.
Države širom svijeta koriste aplikacije za praćenje kontakata
Mnoge zemlje već koriste aplikacije za praćenje kontakata u borbi protiv koronavirusa, a prvi je to učinio Singapur aplikacijom nazvanom „TraceTogether“. Izrael, koji je dospio na naslovnice nakon što je angažovao špijunsku službu i državni sistem nadzora za praćenje slučajeva zaraze, takođe je razvio aplikaciju pod imenom „The Shield“. Indija takođe koristi aplikaciju u borbi protiv pandemije.
Južna Koreja koristi lokacije mobilnih telefona za praćenje kontakata, dok Tajvan to koristi za sprovođenje mjera karantina a takođe razvija aplikaciju. Kina koristi niz sistema za praćenje zasnovanih na aplikacijama.
U međuvremenu, širom svijeta u toku su napori za razvijanje aplikacija za praćenje kontakata, a mnoge predvode državni istraživački instituti i zdravstvene vlasti. Vlada SAD tek treba da predstavi svoju aplikaciju, ali su najmanje dvije univerzitetske istraživačke grupe i jedan tim za razvoj softvera pokušali da dobiju odobrenje državnih i lokalnih organa.
Bonus video:
