Sistem pokretnih barijera za zaštitu Venecije od poplava poslije višestrukih odlaganja usljed korupcije i prekoračenja troškova uspješno je isproban tokom prvog oktobarskog vikenda kada se voda podigla do nivoa koji bi obično potopio značajan dio grada, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocjene svjetskih medija.
Međutim, sa sve češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama usljed klimatskih promjena postavlja se pitanje efikasnosti tog sistema u budućnosti, dok takođe postoji zabrinutost za posljedice barijera po životnu sredinu.
Brana za zaštitu Venecije od poplava u subotu, 3. oktobra, donijela je olakšanje u tom gradu, pošto ga je uspješno zaštitila od visoke plime, ukazuje visoke plime, ukazuje Rojters.
Mreža od 78 jarko žutih barijera koje čuvaju ulaze u osetljivu Venecijansku lagunu podignuta je s morskog dna kada je plima, navođena jakim vjetrovima i kišom, počela da se diže.
Gradske vlasti predviđale su plimu od 130 centimetara, što je znatno manje od razorne plime od 187 centimetara koja je pogodila Veneciju prošlog novembra, ali ipak dovoljnu da niži djelovi grada budu pod vodom.
Očekujući najgore, posebno na najugroženijim mjestima poput Trga Svetog Marka, u Veneciji su postavljene podignute staze. Ipak, ističe Rojters, plima je bila samo 70 centimetara, pa su venecijanski trgovi i ulice ostali suvi.
U najgoroj poplavi u Veneciji u više od 50 godina prošlog novembra Trg Svetog Marka je bio metar ispod nivoa vode, podvlačeći, kako navodi Rojters, sve veću prijetnju jednoj od najpoznatijih svetskih kulturnih znamenitosti. Poplave u Veneciji posljedica su kombinacije činilaca pogoršanih klimatskim promjenama – od porasta nivoa mora i neuobičajeno visokih plima do slijeganja zemljišta zbog čega grada tone, ističe Rojters, ali i ukazuje da skeptici postavljaju pitanje da li će sistem dorasti zadatku. Kontroverzna i više puta odlagana podvodna barijera prošla je prvu vanrednu situaciju, štiteći Veneciju od plime koja je dostigla 125 centimetara, što je obično dovoljno da poplavi više od trećine grada, ističe Asošiejted pres.
Na podizanju svih 78 barijera radilo je oko 100 tehničara sat i 15 minuta, rekao je Djuzepe Fijengo, komesar zadužen za kolosalni projekat kojeg je vlada postavila posle korupcionaškog skandala, dodajući da bi u budućnosti jedan tim od 18 ljudi trebalo da bude u stanju da podigne barijere. Vlasti su ubrzale postavljenje sistema pošto je Venecija bila poplavljena najgorom plimom u 53 godine prošlog novembra, navodi AP, ukazujući da je veća učestalost visokih nivoa vode izazvana klimatskim promenama doprinela hitnosti da se projekat završi.
Iako je postavljeno svih 78 barijera, sistem još nije završen. Kada bude gotov, brane će se podizati s prognozom plime od 110 centimetara, a dok radovi još traju komesar projekta odredio je granicu od 130 centimetara, koliko je bila prognoza plime za subotu. Sistem pokretnih podvodnih barijera, nazvan Mojsije (na italijanskom Mose - Modulo Sperimentale Elettromeccanico), bio je zahvaćen korupcijom, prekoračenjem troškova i kašnjenjima. Projektovan je na 1,8 milijardi evra i trebalo je da bude završen do 2011. godine. Sistem je, kako ukazuje AP, do sada koštao 5,5 milijardi eura i kasni više od jedne decenije. Poslije decenija birokratskih odlaganja, korupcije i otpora ekoloških grupa, morski zidovi za odbranu Venecije isprobani su u borbi sa sve opasnijim poplavama, ističe Njujork tajms, ali i ukazuje da se postavlja pitanje da li će barijere raditi s pogoršanjem klime. Budući da sistem treba da bude završen do decembra 2021, podizanje u subotu je tehnički bilo samo test, piše američki list, dodajući da je i tokom ljeta bilo nekoliko proba, mada pod manje opasnim vremenskim uslovima. Iako su pristalice projekta pozdravile subotnji test kao veliku pobjedu, neki ističu da barijere neće potpuno riješiti rastuću pretnju koju predstavljaju klimatske promijene, podvlači Njujork tajms.
Povećanje nivoa mora i novi obrasci vjetrova mogli bi zahtijevati toliko često podizanje brane da se mogu uništiti brodski saobraćaj ili Venecijansku lagunu pretvoriti u močvaru. "S klimatskim promijenama, postoji mogućnost da se barijere koristi 150 do 180 dana u godini, čime bi postala gotovo fiksna brana i prekinula vezu lagune s morem", rekao je Kristijano Gaspareto, arhitekta i bivši zvaničnik koji se dugo protivio projektu. On je dodao da bi s prekidom veze lagune s morem na duži period, u njoj mogao da izumre sav organski život. "Ako laguna umre, i Venecija umire", rekao je on. Gaspareto je takođe rekao da sumnja da će kapije funkcionisati u ekstremnim uslovima s visokim talasima i jakim vjetrom, navodi Njujork tajms i dodaje da postoji zabrinutosti oko troškova održavanja i potencijalne štete od slane vode.
Bonus video:
