Evropska unija bi mogla donirati pet odsto vakcina kovid siromašnijim zemljama, navodi se u u internom dokumentu u koji je Rojters imao uvid, u potezu koji rizikuje da podrije globalni program nabavke vakcina poznat kao Kovaks.
Plan, koji je sastavila francuska vlada, prvi put postavlja jasne ciljeve za EU po pitanju donacije vakcina, što je do sada smatrano samo opcionim u slučaju da blok bude imao viška doza.
Ovaj potez bi, međutim, prema pisanju britanske agencije, mogao nanijeti udarac globalnom programu Kovaks, kojim između ostalih upravlja i Svjetska zdravstvena organizacija, a čiji je cilj da do kraja sljedeće godine dostavi dvije milijarde vakcina za najmanje 20 odsto populacije u siromašnijim državama svijeta.
Prema francuskom planu, koji tek treba da potvrdi svih 27 članica EU, oko 65 miliona doza vakcina za kovid EU bi mogla donirati siromašnim državama.
To bi bilo oko pet procenata od ukupno 1,3 milijarde doza koje je EU obezbijedila preko šest unaprijed postignutih dogovora o sa Fajzer/BioNTekom, Modernom, Džonson i Džonsonom, AstraZenekom, Sanofijem i Kjurevakom, navodi se u dokumentu i dodaje da bi se preko Kovaksa moglo utvrditi kojim zemljama je pomoć najpotrebnija.
Međutim, da bi se smanjili troškovi, vakcine bi morale biti direktno isporučene od proizvođača, koji imaju dogovor o snabdijevanju sa EU. Vakcine bi bile označene kao donacije „Tima Evrope“, dodaje se u dokumentu.
„Doniranje vakcina iz našeg EU portfolija kako bi stigle do prioritetnih grupa djeluje kao najefikasniji način ostvarivanja ambicije da vakcine postanu javno dobro“, piše u dokumentu.
Procjenjuje se da bi donirane doze mogle biti upotrijebljene za imunizaciju, duplom dozom, 16 miliona zdravstvenih radnika u 62 siromašne zemlje. Ljekari i medicinske sestre u još 54 države sa niskim prihodima takođe bi imale koristi od donacija.
Rojters piše da se Kovaks muči da naruči vakcine, budući da su većinu rezervisale bogate države, uključujući i članice EU koje uprkos tome što finansiraju Kovaks ne žele da kupuju vakcine preko tog programa jer ne žele da su im zalihe budu ograničene na 20 odsto populacije, kazali su evropski zvaničnici za Rojters.
Članice EU finansiraju Kovaks, ali ne kupuju vakcine preko tog programa jer ne žele da im zalihe budu ograničene na 20 odsto populacije
Francuski plan bi takođe mogao da zaobiđe Kovaksovu platformu razmjene za raspoređivanje viška doza od bogatih siromašnim zemljama.
„Program Kovaks predstavlja najefikasniji način da doze koje su višak budu ravnopravno podijeljene a mi smo u pregovorima sa donatorima, uključujući i EU, oko pojedinosti kako bi takve donacije funkcionisale“, kazala je za britansku agenciju portparolka GAVI-ja, saveza za vakcine koji takođe upravlja Kovaksom.
Čvrsta posvećenost donacijama bi prema očekivanjima trebalo da smanji jaz između bogatih i siromašnih država u globalnoj trci za vakcinama, ali ostaje nejasno kada će doze biti raspoređene.
EU, sa populacijom od 450 miliona, bi prema očekivanjima trebalo da narednih mjeseci primi ne više od 280 miliona doza Fajzer/BioNTekove i Modernine vakcine, nakon odobrenja evropskog regulatora.
Četiri Rojtersova izvora su kazala da je Evropska medicinska agencija (EMA) pod velikom pritiskom EK i vlada EU da što prije odobri vakcine naročito nakon što su to uradile regulatorne agencije u Britaniji i SAD.
Malo je vjerovatno da će države EU donirati dio prvih zaliha. U dokumentu se navodi da se pet odsto u početku može odnositi na 100 miliona doza opcionih, dodatnih Fajzer vakcina, „bez garancija o datumu isporuke“.
Druge vakcine su još u procesu ispitivanja i možda neće biti dostupne prije proljeća ili čak kasnije.
Ovaj pristup je izazvao kritike ljudi koji rade u Kovaksu. „Što više vlade budu aktivne izvan Kovaksa, to će međunarodna zajednica kao cjelina biti naklonjenija pravljenju kompromisa kada su u pitanju osnovni principi ravnopravne raspodjele“, kazao je za Rojters jedan zvaničnik koji radi u Kovaksu.
Nada i olakšanje nakon vakcinacije
Medicinska sestra na jedinici intenzivne njege prva je osoba u Sjedinjenim Državama koja je juče primila vakcinu za kovid kompanija Fajzer i BioNTek, nazivajući to znakom da „iscjeljenje stiže“ dok se broj preminulih od koronavirusa u SAD premašio 300 hiljada.
Sandra Lindsej, koja se mjesecima brinula o nekim od najtežih slučajeva kovida-19, primila je vakcinu u Jevrejskom medicinskom centru u Njujorku. Guverner Njujorka Endrju Kuomo je preko interneta pratio vakcinaciju i aplaudirao.
„Danas osjećam nadu, olakšanje. Osjećam da iscjeljenje stiže. Nadam se da ovo obilježava početak kraja jednog veoma bolnog perioda u našoj istoriji. Želim da podstaknem povjerenje javnosti da je vakcina bezbjedna“.
Kuomo je na Tviteru objavio fotografiju Lindsej i kazao da je ona prva Amerikanka koja je vakcinisana. „Ovako izgledaju heroji“, napisao je Kuomo.
Nekoliko minuta nakon što je Lindsej primila vakcinu, predsjednik Donald Tramp je objavio tvit: „Ubrizgana prva vakcina. Čestitke SAD. Čestitke svijetu“.
Kanada je od juče treća zemlja u kojoj je počela vakcinacija, a prve doze su ubrizgane zaposlenima u domu za brigu o starijim osobama u Torontu. Prvu vakcinu je primila Anita Kuidangen, lična asistentkinja za starije osobe.
Kanadske vlasti su prioritet dali stanovnicima i zaposlenima u domovima za brigu o starijim osobama. „Primiti vakcinu je čin ljubavi““, kazala je Rabin Roni Kahana iz Gerijatrijskog centra u Montrealu prije vakcinisanja. Kahana, koja je kvadriplegičarka, je kazala da je bila oduševljena kada je čula da vakcina stiže.
Bonus video:
