S planom vodeće škotske partije za održavanje novog referenduma o nezavisnosti Škotske čemu se vlada u Londonu čvrsto protivi, kao i anketama koje pokazuju da je većina škotskih glasača za osamostaljenje i vraćanje u Evropsku uniju, Velikoj Britaniji prijeti nova politička i ustavna kriza, pišu svjetski mediji.
Planovi za raskid trovjekovne unije
Škotska nacionalna partija (SNP) objavila je u subotu, 23. januara, planove za pokušaj donošenja zakona o drugom referendumu o nezavisnosti, uprkos odbijanu britanske vlade da odobri takvo glasanje, piše Fajnenšl tajms.
Škotski sekretar za ustav i predsjednik SNP-a Majkl Rasel rekao je da će nacrt zakona o plebiscitu za prekid trovjekovne unije s Engleskom biti predložen u škotskom parlamentu ako posle izbora zakazanih za maj u skupštini većinu budu imali pobornici nezavisnosti.
Britanski premijer Boris Džonson rekao je da neće odobriti novi referendum o nezavisnosti, kazavši ranije ovog mjeseca da parlament Velike Britanije ne bi trebalo da dozvoli takvo glasanje do 2050. godine
S druge strane, Rasel je rekao da bi škotski parlament mogao da usvoji zakon za pripremu glasanja o nezavisnosti i bez odobrenja Velike Britanije, izazivajući britanski parlament da "preduzme pravnu mjeru da ospori pravni osnovu referenduma i pokuša da na sudovima blokira volju škotskog naroda".
Britanska vlada odobrila je održavanje referenduma o nezavisnosti Škotske 2014. na kojem je većina glasača bila protiv nezavisnost i insistira da bi glasanje o nezavisnosti bez takvog odobrenja bilo nezakonito.
Škotska vlada i neki pravni stručnjaci tvrdili su ranije da Edinburg može legalno da unilateralno održi savjetodavni referendum o nezavisnosti prema važećem zakonu o prenosu vlasti, ukazuje Fajnenšl tajms i dodaje da je šefica vlade Škotske Nikola Stardžon prošle godine rekla da ne isključuje ispitivanje zakonitosti takvog glasanja.
Bregzit promijenio situaciju?
Stardžon je u nedelju, 24. januara, optužila Džonsona da se plaši demokratije kada je riječ o izražavanju volje škotskog naroda o nezavisnosti, prenosi Rojters.
Na referendumu 2014. godine 55 odsto škotskih glasača je bilo za ostanak u Velikoj Britaniji, a 45 odsto za nezavisnost. Džonson je ranije ovog mjeseca rekao da bi trebalo da bude razmak od oko 40 godina do novog referenduma, pošto je glasanje prije šest godina bilo nešto što se događa "jednom u generaciji".
Međutim, kako ukazuje Rojters, budući da je većina Škota na referendumu o Bregzitu podržala ostanak u Evropskoj uniji, SNP tvrdi da se situacija promijenila posle izlaska. Škotska stranka navodi da je 2014. kao ključni argument za ostanak Škotske u Velikoj Britaniji predstavljano članstvo u EU, samo da bi potom Škoti protiv svoje volje bili izvučeni iz EU.
"Plaši se izbora", rekla je Stardžon u nedjelju (24. januar) za britanskog premijera, dodajući: "Ako SNP pobijedi na škotskim izborima za nekoliko mjeseci s predlogom da narodu da taj izbor, koji bi demokrata opravdano mogao tome stati na put".
'Plan B'
Pošto Džonson odbija da da pristanak za drugi referendum o nezavisnosti, SNP je iznijela plan u 11 tačaka kako bi iznudila glasanje o odvajanju, ukazuje BBC, dodajući da je "mapa puta" do novog izjašnjavanja o nezavisnosti iznesena pošto je Stardžon bila pod pritiskom kritičara njenog liderstva da predloži "plan B".
Stardžon se dosad opirala kako bi izbjegla priznavanje potencijala daljeg odbijanja britanske vlade, ali i da izbjegne da otkrije svoju strategiju. Međutim, ističe BBC, to se promijenilo posle značajnih dobitaka kritičara liderstva na internim izborima u SNP-u.
Plan B je, objašnjava BBC, da se donese zakon o referendumu iako Velika Britanija odbija saglasnost, i da se bude spremno za odbranu tog zakona na sudovima. Referendum bi onda bio održan ako bi ga sudovi smatrali legalnim i tek posle pandemije.
Nije, međutim, jasno šta će se dogoditi ako sudovi kažu "da", vlada Velike Britanije i dalje kaže "ne", a probritanske stranke bojkotuju referendum, ističe britanski servis, dodajući da legitimitet referenduma zahtijeva pristanak obije strane.
Opozicione stranke u Škotskoj – konzervativci, laburisti i liberaldemokrate – kažu da bi SNP trebalo da se usredsredi na pandemiju, a ne da se bavi još jednim glasanjem o nezavisnosti. Vlada u Londonu takođe poručuje da bi političari trebalo da "rade u partnerstvu" da poraze koronavirus.
Raspad britanskog identiteta
Velika Britanija se suočava s ustavnom krizom koja će napregnuti uniju dok nove ankete otkrivaju da većina glasača u Škotskoj, ali i u Sjevernoj Irskoj želi referendum o odvajanju od Velike Britanije, piše Sandej tajms, dodajući da su ankete koje je taj list naručio u četiri dijela države pokazale da se raspada i osećaj britanskog identiteta koji je nekad povezivao zemlju.
Prema anketi u Sjevernoj Irskoj, većina – 51 naspram 44 odsto – želi referendum o granici u narednih pet godina, pri čemu britanski unionisti imaju tanku većinu u odnosu na one koji žele ujedinjenje s Irskom – 47 prema 42 odsto, ali s 11 odsto neodlučnih, što je prema pisanju nedjeljnog izdanja londonskog lista, dovoljno da ugrozi budućnost Velike Britanije.
Ankete u Engleskoj, Sjevernoj Irskoj, Škotskoj i Velsu takođe pokazuju da velika većina glasača – preko dva naprema jedan – očekuje da će se Škotska osamostaliti u narednih 10 godina. Anketa u Škotskoj predviđa da će SNP odnijeti ubjedljivu pobjedu na majskim izborima, što će, ističe list, vjerovatno izazvati novu političku krizu.
Za nezavisnost Škotske na referendumu bi glasalo 49 odsto glasača, za pet odsto više nego za ostanak u uniji, uz sedam odsto neodlučnih glača, ali kada se uklone nepoznanice, to je 52 odsto prema 48 odsto za nezavisnost, naglašava Sandej tajms uz ocjenu da Bregzit i kriza koronavirusa odvlače škotske glasače od unije s Engleskom.
Anketa je pokazala da je 53 odsto građana Škotske za ponovni ulazak u EU, što odgovara procentu pristalica nezavisnosti, dok je 31 odsto protiv. Naspram toga, u Engleskoj protivnici ulaska u EU vode s 42 prema 40 odsto. Po pitanju koronavirusa, 42 odsto Škota misli da bi se njihova zemlja bolje nosila s krizom da je bila nezavisna, a samo 22 odsto škotskih glasača misli da je Džonson dobro radio u pogledu COVID-19, u poređenju sa 61 odsto koliko njih misli da Stardžon dobro rukovodi krizom
Bonus video:
