Kipar planira da u narednih nekoliko mjeseci osnuje registar u kojem će identifikovati vlasnike hiljada kompanija na tom ostrvu i na taj način ukloniti veo tajnosti u kompleksnoj korporativnoj strukturi za koju aktivisti tvrde da omogućava kriminalcima da sakriju plijen.
Detalji o hiljadama kompanija registrovanih na ostrvu, za koje mnogi smatraju da su povezane sa Rusijom, biće prikupljani od 16. marta kako bi bili unijeti u takozvani registar stvarnih vlasnika.
Pristalice tvrde da registar, koji je obavezan prema regulativama Evropske unije protiv pranja novca (AML), mogao bi biti prekretnica za Kipar, za koji aktivisti kažu da je u prošlosti bio magnet za one koji kriju bogatstvo iza fiktivnih kompanija.
„Daćemo kompanijama šest mjeseci da prikupe sve detalje za unošenje u sistem“, kazala je Antonija Faita Stavride, visoka adiministrativna zvaničnica u kiparskom ministarstvu za energetiku, trgovinu i industriju koja koordinira ovim projektom.
Eksperti, kako prenosi Rojters, predviđaju da će pojedine kompanije prije promijeniti jurisdikciju nego otkriti ko su njihovi stvarni vlasnici. Kipar već duže vrijeme pokušava da se otrese reputacije države koja slijepo uzima novac investitora, bez postavljanja pitanja. Unosni program pasoši za investicije naprasno je ukinut prošle godine nakon izvještaja o mogućoj korupciji.
Aktivisti kažu da će utvrđivanje u vezi sa tim ko je stvarni vlasnik firmi registrovanih na Kipru biti poput traganja za iglom u plastu sijena - prateći tragove dokumentacije kroz lavirint lokalnih „direktora“ a zatim ulazak u petlje drugih niskoporeskih jurisdikcija prije nego što naiđu na zid.
Takve fiktivne kompanije su „jedan od najčeće korištenih instrumenata za pranje novca“, kazala je Maira Martini, ekspertkinja u istraživanju tokova korumpiranog novca u Transparensi internešnalu.
Katerina Antoniou, direktora odsjeka za rizike i borbu protiv pranja novca u Deloitu, kazala je da se jedan broj kompanija registrovanih na Kipru već izmjestio nakon što su banke 2020. uvele strože kontrole.
„Registar bi mogao pokrenuti novi talas izmještanja, naročito za ona pravna lica koja bi željela da izbjegnu objavljivanje identiteta stvarnih vlasnika“, kazala je Antoniou.
Faita Stavride je kazala za Rojters da će početni registar biti privremena baza podataka, kojoj vladine agencije mogu da pristupe na zahtjev. Ona se nada da će finalni sistem, sa različitim stepenima pristupa, biti dostupan „do kraja godine“.
Pojedini aktivisti za borbu protiv korupcije smatraju da je potrebno učiniti više. Martinijeva iz TI kaže da Kipar uveliko kasni u implementaciji AML regulativa u nacionalni zakon. „To i dalje neće biti javni registar, što je zahtjev na nivou EU“, kazala je ona.
Aktivisti takođe tvrde da bi bio potpuno efikasan, registar stvarnih vlasnika treba da bude povezan sa drugim bazama podataka, poput onog o vlasništvu nekretnina.
„Vlasti treba da budi u prilici da pretražuju registar ukoliko je potrebno, a ne da upućuju zahtjev za dobijanje infromacije, a onda treba da budu u prilici da tu informaciju integrišu u druge baze podataka“.
Bonus video:
