Jedan bjeloruski opozicioni medij tvrdi da je predsjednik Lukašenko iskoristio novac iz fondova EU da gradi luksuzne rezidencije. Dokazi nisu iznijeti, pa ipak su te tvrdnje privukle pažnju. Iz Brisela ih demantuju.
Da li je bjeloruski vlastodržac Aleksandar Lukašenko zloupotrijebio novac iz fondova Evropske unije? Ta optužba je ove sedmice iznijeta na bjeloruskom opozicionom kanalu Neksta, koji okuplja ljude na čet-programu Telegram. Prateći film na Jutjubu ima preko četiri miliona pregleda, što je rekord za ovakav sadržaj u Bjelorusiji.
U jednom dijelu filma „Rudnik zlata“ navodi se da su sredstva EU uplaćena Bjelorusiji za poduhvate zaštite životne sredine zapravo upotrebljena da se sagrade četiri Lukašenkove rezidencije u prirodnim rezervatima.
U filmu se čuje snimak muškog glasa – navodno jednog službenika iz Lukašenkovog predsjedničkog ureda – kako kaže da su evropskim novcem obnovljene promenada na rijeci Zapadnoj Dvini, da su građene fontane i obnovljen jedan trg u gradu Vitepsku. Osim tog snimka navodno Lukašenkovog saradnika, nisu iznijeti drugi dokazi za optužbe.
Novinari Nekste još navode da su ljudi bliski Lukašenku koristili pozajmice koje Bjelorusija dobija za projekte kako bi gradili stambene zgrade i prodavali stanove uz masnu zaradu. Profit je navodno završio kod Lukašenka i ortaka. Ali ni za tu optužbu nisu iznijeti dokazi.
Stepan Putilo, bloger i osnivač Nekste, za DW kaže da dio dokumenata do kojih su došli nije mogao da bude objavljen zbog zaštite izbora. On je najavio da će biti i novih otkrića.
U Briselu demantuju
„Nedopustivo je da se sredstva EU zloupotrebljavaju da bi se Lukašenko lično bogatio“, kaže za DW Viola fon Kramon, evropska poslanica njemačkih Zelenih. Ona najavljuje da će predložiti parlamentarnu provjeru.
No zvanični Brisel je odbacio medijske „pretpostavke“ da se „sredstva EU koriste za zgrade ili rezidencije koje koristi Lukašenkov režim“. To su „potpuno neutemeljene“ optužbe, rekla je za DW Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije.
U zvaničnom Minsku ćute. Tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na upit DW.
Evropska unija već dugo finansira projekte u bivšoj sovjetskoj republici. Oni idu od reforme zdravstva i regionalnog razvoja do pomoći civilnom društvu. Svaki od desetina projekata težak je od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona eura. EU sve više radi sa Minskom otkako su 2016. ukinute sankcije protiv Bjelorusije.
Ko kontroliše tokove novca?
Bjeloruska opozicionarka i aktivistkinja Olga Karač kaže da evropske pare stižu jer je Lukašenko uspješno „izmanipulisao“ Brisel tako što je finansijsku podršku predstavio kao sredstvo za jačanje nezavisnosti od Rusije.
Ona vjeruje da su optužbe za pronevjeru novca tačne. „Ko da kontroliše trošenje novca?", pita ona. „Kad bi oni koji odobravaju novac progovorili o korupciji u Bjelorusiji, odmah bi bili najureni iz zemlje“, smatra Karač. Ona podsjeća da je Grupa država protiv korupcije (GRECO) 2019. prebacila Bjelorusiji manjkave standarde u borbi protiv korupcije.
No u Briselu kažu da su sve ove optužbe paušalne. Za sve isplate iz EU postoji „unutrašnja i spoljna kontrola“, kaže portparolka Evropske komisije.
Evropska poslanica Fon Kramon kaže da ne bi bilo čudo da je novac u Bjelorusiji završio u privatnim džepovima jer, naposletku, pronevjere se dešavaju i u članicama EU poput Mađarske i Češke. Fon Kramon misli da otuđena sredstva treba da se vrate nazad u briselsku kasu - ukoliko se ispostavi da su optužbe tačne.
Nakon što je Lukašenko prošlog avgusta proglasio ubjedljivu pobjedu na izborima i brutalno suzbio proteste opozicije, Evropska unija je smanjila saradnju sa Minskom na minimum. Finansijska pomoć sada teče samo u oblastima životne sredine, omladine, civilnog društva i medija.
Bonus video:
