Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) je, u istraživanju javnog mnjenja instituta Forsa, trenutno stranka s najboljim rejtingom u Njemačkoj. Rezultate istraživanja objavile su TV-stanice RTL i n-tv, a prema njima Socijaldemokrate mogu da računaju na podršku 23 odsto birača. Demohrišćani, odnosno CDU/CSU, u toj anketi uživaju podršku 22 procenta ispitanika. U odnosu na prošlonedjeljno Forsino istraživanje, SPD je porastao za dva procenta, a Demohrišćani izgubili jedan procenat. SPD je tako ponovo najjača stranka u Njemačkoj – a posljednji put to se dogodilo pre skoro 15 godina.
Zeleni su u aktuelnom istraživanju izgubili još jedan procenat i sada imaju podršku 18 odsto birača. Liberalna stranka (FDP) ostala je na četvrtom mjestu s nepromijenjenih 12 odsto podrške, Alternativa za Njemačku ima deset, a Ljevica šest odsto podrške. Broj neodlučnih i onih koji ne namjeravaju da iskoriste svoje biračko pravo iznosi 26 procenata – i veći je nego na posljednjim saveznim izborima 2017.
Izbori za Bundestag održavaju 26. septembra.
Moguće koalicije
Na osnovu rezultata Forse, teoretski su moguće četiri različite koalicije koje u novom sazivu Bundestaga mogu da računaju s većinom. Sve četiri koalicije čine po tri stranke, a u tri od te četiri opcije SPD bi imao pravo da nominuje kancelara, odnosno svog kandidata za šefa vlade Olafa Šolca. Pod vođstvom Socijaldemokrata, Njemačka bi mogla da dobije vladu koju bi činili SPD, Demohrišćani i FDP, većinu koju čine SPD, Zeleni i FDP ili „lijevu koaliciju“, SPD, Zeleni i Ljevica. Pod vođstvom Demohrišćana moguća je koalicija CDU/CSU, Zelenih i Liberala.
Generalni sekretar CDU Paul Cimijak, smatra da je Forsina anketa „poziv na buđenje“. Mora se jasno razmotriti o čemu se radi, rekao je on za list „Velt“. Savezna kancelarka Angela Merkel (CDU) svojim Demohrišćanima je savjetovala da ne dozvole da ih brojke iritiraju. „Mi se borimo“, odgovorila je Merkel nakon virtuelnog samita G7 o Avganistanu na novinarsko pitanje o Forsinom istraživanju. I dodala: „Svakog dana ćemo se zalagati za to da ostvarimo dobar izborni rezultat i nećemo svaki dan da gledamo na ankete“.
„U dobrim rukama“
Što se tiče rang-liste najpopularnijih političara, Olaf Šolc (SPD) je jedini kandidat čiji rejting raste – u odnosu na jun za čak sedam odsto. Najveći gubitnik je kandidat Demohrišćana Armin Lašet: u istom periodu njegov rejting je opao za 11 procenata. Kad se radi o toj listi, ispitanici odgovaraju na pitanje o tome kod kojeg političara imaju ojsećaj da je zemlja „u dobrim rukama“.
Lašet je na toj listi vodećih njemačkih političara tek na 11. mjestu, Šolc je treći, odmah iza šefa CSU Markusa Zedera. Uvjerljivo najpopularnija i dalje je kancelarka Angela Merkel.
Šta kažu druge ankete?
U anketama drugih instituta za istraživanje javnog mnjenja, SPD takođe bilježi rast. Socijaldemokrate su po njima osjetno pretekli Zelene. U istraživanju instituta Insa koje je u nedjelju objavio tabloid „Bild“, i Demohrišćani i SPD bili su na 22 odsto, a Zeleni na 17 procenata.
U posljednjem istraživanju infratest dimapa, CDU/CSU su imali podršku 23 odsto ispitanika, Socijaldemokrate 21, a Zeleni 17 procenata.
Zamjena kandidata?
Kandidatu Demohrišćana za kancelara Arminu Lašetu glavobolje ne zadaje samo nova anketa Forse u kojoj je SPD pretekao njegove CDU/CSU. Četiri nedjelje uoči izbora, u jednom drugom istraživanju velika većina pristalica Demohrišćana podržava naime ideju da oni zamjene kandidata za kancelara. Sedamdeset odsto ispitanih simpatizera CDU i CSU smatra da bi Lašet trebalo da se povuče, odnosno da kandidat Demohrišćana na izborima bude bavarski premijer i šef CSU Markus Zeder.
To prenosi i list „Augsburger algemajne, pozivajući se na rezultate reprezentativne ankete koju je sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja Civey. Što se tiče celokupnog stanovništva Njemačke, većina od 52 odsto ispitanih smatra da bi Demohrišćani trebalo da se odluče za zamjenu kandidata u posljednjim nedjeljama predizborne utrke, 38 posto misli da bi to bilo pogrešno, a svaki deseti ispitanik je neodlučan.
Politolikološkinja Ursula Minh ipak smatra da ne treba očekivati zamjenu kandidata: „Lašet ima debelu kožu i često umije da podsjeti na to da se on stalno potcjenjuje. Ako on sam ne bi bio spreman da odustane od kandidature, onda bi taj potez praktički značio raskol unutar Demohrišćana“, kaže Minh, inače direktorka Akademije za političko obrazovanje u bavarskom Tucingu za dnevni list iz Augsburga.
Bonus video:
