Sumnjičavost prema vakcinama je jedan od razloga zašto su stope imunizacije protiv kovida-19 u Rumuniji i Bugarskoj najniže u Evropskoj uniji. To najsiromašnije članice bloka izlaže većem riziku usred četvrtog talasa pandemije podstaknutog delta sojem.
“Fajnenšl tajms” piše da prevare pojačavaju frustriranost vlasti u Rumuniji, gdje neki ljekari omogućavaju ljudima da se ne vakcinišu a da im ipak izdaju potvrde koje im olakšavaju da rade i putuju.
“Puno ljudi je do sada odgodilo vakcinaciju”, rekla je ministarka zdravlja Joana Mihaila za FT. “Razumijemo njihovu zabrinutost i njihovo je pravo da istraže sve o vakcinama i donesu pravu odluku, ali je sada vrijeme da donesu tu odluku jer će rizik od zaraze porasti”.
Gindrovel Dumitra, predsjednik grupe za vakcinaciju u Nacionalnom društvu za porodičnu medicinu, rekao je za FT da je tačno da pacijenti često traže potvrdu, ali ne i vakcinu. Malobrojni ljekari koji to ne odbiju, ugrožavaju čitavo društvo, rekao je.
Među ljekarima koji su umiješani u takvu “lavabo vakcinaciju” - u Rumuniji je tako zovu jer vakcina završi u odvodu - nalazi se doktorica osumnjičena za izdavanje lažnih potvrda fudbalskom timu svog supruga, koji je potom igrao na turnirima, objavila je televizija Digi24.
Andrej Bačiu, potpredsjednik Nacionalnog komiteta za koordinaciju vakcinacije protiv kovida-19 (CNCAV), procijenio je da je bilo više od 400 lažnih slučajeva od preko dva miliona izdatih potvrda.
Druge procjene su veće i neki ljekari kažu da je svaki vakcinalni punkt u zemlji primio pacijente koji su pokušali da dobiju potvrdu bez vakcinisanja.
Među državama EU postoje velike razlike u stopi vakcinacije, pri čemu su neke premašile cilj od 70 odsto, a druge u siromašnijim istočnim djelovima znatno zaostaju.
Evropska unija je krajem avgusta saopštila da je 70 odsto njenog stanovništva potpuno vakcinisano, čime je postigla cilj koji je postavila na početku godine.
Samo je nešto više od četvrtine Rumuna potpuno vakcinisano, što je druga najniža stopa među članicama EU, iza Bugarske sa 17 odsto, prema podacima FT. Obje uveliko zaostaju za ostalim članicama i prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Sve ostale članice bloka vakcinisale su makar polovinu stanovništva.
Zvaničnici u Rumuniji i Bugarskoj nisku stopu pripisuju ruralnoj i manje obrazovanoj populaciji, zastoju u isporuci vakcina i generalnom nepovjerenju u medicinu, koje je pojačano lažnim vijestima na internetu.
”U početku nisam vjerovao u vakcinu i htio sam da čekam da vidim kako ljudi reaguju na nju”, rekao je za FT 51-godišnji Rumun koji se predstavio kao Alin, navodeći dvosmislene informacije o upotrebi, neželjenim reakcijama i efikasnosti različitih vakcina. “Čitam apsolutno sve razloge za i protiv … ne bih se vakcinisao, ne želim u svom tijelu nešto što nije dovoljno testirano”.
Rumunija i Bugarska bilježe brzi rast broja slučajeva, pri čemu je dnevna cifra novozaraženih dostizala oko 1.500 do početka septrembra, što je najveći nivo od početka maja. Obje države su teško pogođene u trećem talasu pandemije na proljeće, kada su države centralne i istočne Evrope bile u svjetskom vrhu po broju žrtava po glavi stanovnika. Broj slučajeva je opao na ljeto, pa su se ljudi opet opustili.
”Izgleda da su pomislili da smo prevazišli pandemiju”, rekao je za FT glavni bugarski zdravstveni inspektor Angel Kunčev. On je dodao da vlada ulaže napore da motiviše sve da se vakcinišu. “Obuhvat vakcinacije koji imamo nije zadovoljavajući”, rekao je Kunčev.
Bugarska je ove godine sporo počela imunizaciju, koncentrišući kupovinu na vakcine AstraZeneka, koje su bile jeftinije i lakše za skladištenje. Kupila je puno manje mRNA vakcina nego što joj je dodijeljeno na osnovu EU programa nabavke. FT navodi da se ta strategija vratila kao bumerang usljed kašnjenja isporuka AstraZeneke.
Kunčev je rekao da strah od vakcinisanja pojačavaju lažne vijesti na društveniom mrežama, ali da sa početkom škole ljudi počinju da shvataju da pandemija nije okončana.
”Mislim da možemo izaći na kraj sa njom. Takođe imamo iskustvo iz drugih pandemija. Proteklih nedjelja je došlo do povećanja broja ljudi koji žele da se imunizuju i vjerujem da možemo govoriti o tendenciji”.
Rumunija pokušava da ljudima maksimalno olakša proces imunizacije, a skladišta su toliko dobro opremljena da je njena vlada ponudila Južnoj Koreji hitnu isporuku 1,5 miliona doza mRNA vakcina.
Ministarka zdravlja je kazala da će vlada dostavljati vakcine pacijentima na vrata i čak nuditi nagrade i podsticaje. “U velikim gradovima, gdje je stopa transmisije uvijek veća, ukupna stopa vakcinacije je (već) oko 50 odsto”, rekla je.
Samo je nešto više od četvrtine Rumuna potpuno vakcinisano, što je druga najniža stopa među članicama EU, iza Bugarske sa 17 odsto. Sve ostale države bloka vakcinisale su makar polovinu stanovništva
Bonus video:
