Svi su se pomalo otrijeznili od neprospavane noći, šoka ili euforije. Poznati su rezultati izbora, mada poslovično oprezni Njemci njih nazivaju „privremenim“ sve dok se ne izbroji i zvanično proknjiži posljednji glas. Pod lupom su sada i glavni igrači, njihov položaj se jasnije vidi.
Naročito se to odnosi na Armina Lašeta, kandidata njemačkih Demohrišćana (CDU/CSU) za mesto kancelara. Izgubio je izbore, ali javno zastupa svoju šansu da postane kancelar. Čak je neposredno poslije objavljivanja prvih rezultata, kada je bilo jasno da će Demohrišćani pretrpjeti istorijski poraz, Lašet u kamere rekao da je „dobio jasan nalog od birača“ da kao kancelar formira novu vladu.
Kandidat koji je dobio manje glasova od direktnog socijaldemokratskog konkurenta Olafa Šolca, kandidat čija je opcija izgubila 8,9 odsto glasova u odnosu na ionako loš rezultat Angele Merkel iz 2017, i kojeg prema anketama upola manje Njemaca želi kao kancelara u odnosu na Olafa Šolca… taj bi ipak da vodi Njemačku?
Polako je i unutar Demohrišćana počeo mamurluk poslije izbora. Dimenzije poraza i nezadovoljstvo bi mogli da odnesu Lašeta kao lavina.
Prije svega, zabrinuti su premijeri njemačkih pokrajina u kojima predstoje pokrajinski izbori. U Sarlandu je demohrišćanski premijer Tobijas Hans zabrinut za svoje izglede na martovskim izborima. Isti osjećaj mora da je preplavio i premijera Šlezvig-Holštajna Danijela Gintera koji takođe sljedeće godine mora na izbore.
Ovakav Lašet je njima opterećenje, pa će pritisak na njega porasti.
Kritika iza zatvorenih vrata
Lašet se naslušao kritike i na sjednici predsjedništva stranke, naročito su konzervativni premijeri sa istoka zemlje jasno izrazili stav da on nije bio pravi čovjek za izbore. Zamjenik predsjednika partije Jens Špan je zahtijevao smjenu generacija, podmlađivanje partijskog rukovodstva.
Lašet i dalje smatra da bi mogao da privuče Zelene i Liberale na svoju stranu. U stvari, on sluti da mu je to skoro jedina šansa da ne ode u političku penziju, jer je pred izbore izjavio da neće da se vraća na mjesto premijera Sjeverne Rajne - Vestfalije.
Najjasniji je bio premijer Saksonije Mihael Krečmer koji je rekao da je rezultat katastrofa za Demohrišćane. Odbio je mogućnost da sve ostane kao i do sada jer je prema njemu ta logika i dovela do poraza. „CDU je izgubio ove izbore“, rekao je Krečmer bez uvijanja. Na istoku konzervativcima gori pod noktima jer je desno od njih u usponu Alternativa za Njemačku. U Saksoniji su desničali osvojili 10 od 16 direktnih mandata, a u Tiringiji su postali najsnažnija stranka.
Iz drugog reda čuje se – ostavka!
Iz raznih pravaca u demohrišćanskom miljeu stižu sve jasniji zahtjevi – podmladiti partiju, započeti obnovu, ne ići na vlast po svaku cijenu. Podmladak Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iz Saksonije i Donje Saksonije već su zatražili Lašetovu ostavku.
Poslanica u parlamentu pokrajine Porajnje-Palatinat Elen Demut se na Tviteru obratila Lašetu: „Molim Vas budite uviđavni. Spriječite dalju štetu za CDU i podnesite ostavku.“
Ona je u izjavi za njemačke medije rekla da je to kao u onoj priči „Carevo novo odijelo“: Svi znaju da je car go, ali niko ne kaže. Tako je prema njoj i sa Lašetom – svi misle da bi trebalo da preuzme odgovornost za poraz, ali niko mu to ne kaže ili – on to naprosto neće. Ova političarka je doduše iz drugog partijskog reda, ali je bliska saradnica „teškaša“ unutar partije Norberta Retgena koji sanja da postane šef stranke. On se javno distancirao od njenog predloga, rekavši da sada nije vrijeme za lične ambicije.
Izgleda da će Lašet dobiti neko vrijeme poštede. Bavarski premijer Markus Zeder, koji je kod konzervativaca bio popularniji kao mogući kandidat demohrišćana od Lašeta, ali su partijski organi drukčije odlučili, za sada je lojalan. On izjavljuje da je kadrovska politika stvar sestrinske partije CDU.
Ipak, u Minhenu Zeder kao i njegovi saradnici za poraz rado krive Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), iako je bavarska, još konzervativnija Hrišćansko-socijalna unija (CSU) takođe imala lošiji izborni rezultat u odnosu na prethodne izbore.
Zeder je ublažio Lašetovu izjavu, tvrdeći da iz izbornog rezultata ne proizilazi pravo demohrišćana da vladaju, već da oni samo mogu da naprave odgovarajuću koalicionu ponudu. Političari koji su prisustvovali sjednici predsjedništva CSU u Minhenu nezvanično kažu da je Lašet bio izuzetno oštro kritikovan. Zvanično malo ko želi da komentariše.
Za šefa poslaničkog kluba bavarskih demohrišćana Aleksandra Dobrinta ovaj poraz je „najnepotrebniji poraz u posljednjih nekoliko decenija“.
Njemci ga ne žele
Ni atmosfera u zemlji ne ide na ruku Lašetu. Čak 71 odsto Njemaca, prema najnovijim anketama, smatra da je pogrešno što Lašet kao izborni gubitnik želi da oformi vladu. Samo 22 odsto ispitanika zagovara taj korak. Među simpatizerima CDU i CSU, Lašetove ambicije podržava 55 odsto ispitanika, ali je i tu 32 odsto protiv.
Bivši ministar pravde u pokrajini Hesen, demohrišćanin Kristijan Vagner takođe traži od Lašeta da se povuče: „Potreban nam je nov početak i kadrovski i sadržinski. Trebalo bi da Lašet preuzme političku odgovornost za ovaj pad i za ovu katastrofu.“
On je čak pomenuo mogućnost koja bi značila rušenje tabua – da Demohrišćani sada dignu ruke od Lašeta, i kao kancelara ponude bavarskog premijera Markusa Zedera ili tvrdo konzervativnog Fridriha Merca. Ta opcija je skoro isključena – u Njemačkoj kancelar je uvek bivao neko ko je pred izbore proglašen za kandidata stranke.
Jedno je jasno, ako Armin Lašet ne uspije da nekim čudom napravi većinu i formira vladu, teško će moći da se održi na čelu stranke. Ako tu padne, ostao bi običan poslanik ili se, možda, povukao iz politike.
Bonus video:
