Politički Brisel šokiran je presudom poljskog Ustavnog suda kojim je poništeno prvenstvo evropskog prava. Čuje se čak da je Vlada u Varšavi krenula putem Polegzita, to jest napuštanja Evropske unije.
Još od ljeta su u Briselu očekivali odluku poljskog Ustavnog suda – i pribojavali se te odluke. Ipak, presuda donijeta u četvrtak (7.10), prema kojoj ugovorno pravo EU nije u skladu s poljskim Ustavom, izazvala je ogorčenje u evropskim institucijama i praktično svim taborima Evropskog parlamenta (EP). Jer, odluka suda uzima se maltene kao početak Polegzita, to jest puta bez povratka ka napuštanju EU.
Ustavni sud u Varšavi proglasio je da su pojedini djelovi evropskog prava u neskladu s domaćim Ustavom. Tu se prije svega misli na pravo EU da interveniše zbog ugroženosti pravne države u svojim članicama, što je slučaj sa Poljskom. To što je Varšava potpisala evropske ugovore ne znači da je predala svoj pravni suverenitet u ruke EU, zaključio je sud.
Poljska uskoro bez para i prava glasa?
Predsjednik Evropskog parlamenta David Sasoli rekao je da takva presuda neće ostati bez poslJedica. „Primat prava EU mora biti nesporan“, napisao je on. „Pozivamo Evropsku komisiju da preduzme neophodne korake.“
Evropska komisija, koja je na potezu kao čuvarka evropskih ugovora, saopštila je da presuda, koja je za sada saopštena samo usmeno, sugeriše probleme u nadređenosti evropskog prava kao i autoritetu Evropskog suda u Luksemburgu.
Komisija „neće oklIJevati da upotrebi opcije iz evropskih ugovora“, najavio je nadležni komesar Didije Rajnders. To bi moglo da znači da će konačno biti ubrzan postupak na osnovu Člana 7 evropskih ugovora, koji se protiv Poljske razvlači godinama. Ukoliko se utvrdi teška povreda pravne države, taj postupak može rezultirati i oduzimanjem glasa Varšavi u okviru EU.
Kako se čuje u Briselu, do sada se svim silama izbjegavao otvoreni politički okršaj. No sada se više nema kud, jer je poruka poljskog Ustavnog suda dočekana kao objava rata. Poljska je odavno na meti kritika zbog spornih zakona, posebno jer vladajuća konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) kontroliše pravosuđe.
„Teško je povjerovati kada vlast PiS tvrdi da ne želi da napusti EU. Oni rade upravo suprotno. Sad je bilo dosta“, napisao je Jeron Lenars koji u pravosudnom odboru EP zastupa najveću poslaničku grupu Evropske narodne partije. „Time što proglašava evropske ugovore nespojivim s poljskim pravom, nelegitimni Ustavni sud poveo je zemlju putem Polegzita.“
Kritičari prebacuju poljskim vlastima to što su u Ustavni sud odreda imenovali politički podobne sudije. Upravo je taj zakon, koji je donijela vladajuća većina PiS, a prema kojem se mijenjaju sudije, u više presuda Evropskog suda u Luksemburgu odbačen kao protivpravan.
Da li ovo pravno pokretanje Člana 50?
Evropski poslanik Lenars je još poručio da Evropska komisija mora upotrijebiti sve instrumente kako ne bi podržavala „autokrate u Varšavi“. Time aludira na mogućnost da se Poljskoj uskrati novac iz zajedničkog ćupa. Brisel je već na led stavio posebna sredstva iz pozamašnog fonda za obnovu ekonomije nakon pandemije.
„Ako u EU nema pravne zajednice, onda se ona raspada“, kaže Jens Gajer iz poslaničkog kluba Socijalista u EP. „Poljska ima dvije mogućnosti: da prilagodi poljski Ustav evropskom pravu ili će morati da napusti EU.“
„Odluka Varšave je prije svega šamar u lice poljskih građana“, rekao je Sergej Lagodinski iz poslaničkog kluba Zelenih.
Iako je poljski premijer Mateuš Moravjecki više puta negirao da njegova zemlja planira da napusti EU, neki stručnjaci za evropsko pravo kažu da je odluka Ustavnog suda praktično objava razlaza. Jer, ako se poriče prvenstvo evropskog prava kao jedan od temelja EU, onda bi to moglo da se tumači kao aktiviranje Člana 50 koji predviđa mogućnost napuštanja EU, kaže profesor evropskog prava Franc Majer. „Dakle, ili odlaze ili mijenjaju poljski Ustav.“
Profesor Rene Repasi kaže da još nikada neki nacionalni sud članice EU nije preduzeo ovoliko krupan korak kao pravnom izlasku iz Evropske unije.
Bonus video:
