Koalicioni partneri njemačkog kancelara Olafa Šolca nisu zadovoljni njegovim liderstvom u ukrajinskoj krizi i taj razdor rizikuje da podrije jedinstvo Zapada protiv Rusije.
Nakon dramatičnog političkog na početku krize, kada je Šolc stopirao projekat gasovoda Sjeverni tok 2 sa Rusijom nekoliko dana njene invazije na Ukrajinu, partneri ga optužuju da oklijeva. Šolc je iznenadio čak i bliske partnere kada je 27. februara objavio "epohalnu promjenu" njemačke spoljne politike i obećao veliko povećanje vojne potrošnje i ublažavanje restriktivnog stava o izvozu oružja u zone sukoba.
"Imam utisak sa Šolc nije svjestan ozbiljne štete koju nanosi reputaciji Njemačke u centralnoj Evropi, istočnoj Evropi, u suštini u cijeloj Evropi," izjavio je za Rojters Anton Hofrajter iz stranke Zeleni, koji predsjedava Evropskim odborom njemačkog parlamenta.
U sedmoj nedjelji rata, Zeleni i liberalne Slobodne demokrate (FDP), stranke u Šolcovoj koaliciji, negoduju zbog toga što Njemačka nije uslišila molbe Ukrajine da joj pošalje više teškog naoružanja, usred upozorenja Kijeva da se Rusija priprema za veliku ofanzivu na jugu i istoku Ukrajine.
Neki iz tročlane koalicije sa Šolcovom ljevičarskom Socijaldemokratskom strankom (SPD) takođe žele da on učini više na smanjivanju zavisnosti Njemačke od ruskih energenata.
"On konačno mora pokazati liderstvo," rekao je Hofrajter.
Ambasador Ukrajine u Berlinu prošle nedjelje je optužio njemačku vladu za polovičnu podršku Kijevu i rekao da je njegova zemlja postala žrtva "sramne" zavisnosti Njemačke od ruske nafte i gasa. On je takođe zatražio više teškog naoružanja.
Izvori iz vlade kažu da kancelar smatra da je njegova uloga i da drži na okupu heterogenu koaliciju i da se ne opterećuje puno kratkoročnim padovima popularnosti.
Šolc je takođe u jednom intervjuu rekao da Berlin šalje Ukrajini protivtenkovsko oružje, protivvazdušne rakete i drugo naoružanje. On je brzo dodao: "Pobrinućemo se da izbjegnemo da NATO, države NATO-a i ... Njemačka postanu strane u ratu."
Rojters piše da Šolc mora balansirati pritisak Zelenih, posebno da intenzivira snabdijevanje Ukrajine oružjem, sa izvjesnom uzdržanošću u elementima SPD-a, koji je dugo zagovarao približavanje Zapada Rusiji prije rata u Ukrajini.
Naglašavajući čvrst stav Zelenih, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je ove nedjelje pozvala na slanje dodatnog teškog naoružanja i dodala: "Sada nije trenutak za izgovore, nego za kreativnost i za pragmatizam."
Hofrajter je otišao dalje i pozvao na embargo na ugalj i naftu protiv Rusije "kao minumum".
Evropska unija je prošlog petka prevazišla neke podjele da bi usvojila nove sankcije protiv Rusije, uključujući zabrane na uvoz uglja, drveta i hemikalija.
Međutim, kritičari kažu da je uvoz nafte i gasa iz Rusije - od kojih finansira svoju ratnu mašineriju - za sada ostao netaknut, pri čemu Berlin predvodi otpor tom potezu. Njemačka dobija oko 25 odsto nafte i 40 odsto gasa iz Rusije.
"Mislim da je moguć čak i potpuni embargo na energente," rekao je Hofrajter, koji je posjetio Ukrajinu ove nedjelje sa Mihaelom Rotom iz SPD-a i Mari-Agnes Strak-Cimerman iz FPD-a, predsjedavajućim skupštinskih odbora za spoljne poslove, odnosno odbranu.
Do kraja marta, Njemačka je poslala Ukrajini vojne zalihe u vrijednosti od 186 miliona eura, uključujući granate na raketni pogon, protivavionske rakete, mitraljeze i municiju, ali ne i teško oružje kao što su tenkovi, helikopteri ili borbeni avioni.
Bonus video:
