Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je u parlamentu Malte da, uprkos molbama, Ukrajina nije dobila dovoljno oružja da probije opsadu Marijupolja i oslobodi taj grad.
Zelenski je rekao da ukrajinski branioci i dalje nastavljaju svoj otpor u čeličani Azovstalj.
„Koristimo sve moguće diplomatske instrumente da ih spasemo, ali Rusija ne dozvoljava nijednu predloženu opciju. Tražili smo od naših partnera da obezbijede oružje da bi deblokirali Marijupolj i spasili civile i vojno osoblje“, rekao je Zelenski malteškim poslanicima i dodao da potrebna količina oružja nije obezbijeđena.
On je rekao da su ukrajinski gradovi i manja mjesta pogođeni sa 2.250 raketa tokom invazije koja traje dva i po mjeseca.
"Bombardovanje ne prestaje ni danju ni noću", rekao je.
On je takođe rekao da ruska blokada luka u Crnom i Azovskom moru znači da Ukrajina ne može da izvozi žitarice i suncokret, što će izazvati krizu na globalnom tržištu hrane.
Na najavu ukrajinskog gasnog operatora da će od sjutra ujutru zatvoriti transport ruskog gasa kroz dosadašnju ulaznu tačku i predlog nove lokacije, ruski energetski gigant Gasprom saopštio je da to "tehnološki nemoguće".
GTSOU je ranije saopštio da će u utorak zbog više sile zatvoriti transport ruskog gasa kroz ulaznu tačku Sohranivka, uz zaustavljanje tokova 11. maja, i predložio prenos kapaciteta na drugu lokaciju, Sudžu, podsjeća Rojters.
Rusija stoji iza masivnog sajber napada na satelitsku internet mrežu zbog koga su desetine hiljada modema na početku rusko-ukrajinskog rata ostali bez pristupa svetkoj mreži, saopštile su SAD, Britanija, Kanada i Evropska unija.
Sajber napad na "Viasat" mrežu trebalo je da poremeti ukrajinsku vojnu komandu i kontrolu tokom invazije, a te akcije su imale uticaj na druge evropske zemlje", tvrdi američki državni sekretar Entoni Blinken, kako prenosi Rojters.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras nazvala je hakovanje satelitskog interneta "namernim i zlonamjernim", a Savet EU je rekao da je izazvao "nesigurne prekide komunikacije" u Ukrajini i nekoliko zemalja članica EU.
Sabotaža satelitskog modema izazvala je "ogromne gubitke u komunikacijama na samom početku rata", rekao je u martu ukrajinski zvaničnik za sajber bezbjednost Viktor Žora.
Generalna skupština UN izabrala je Češku da zamijeni Rusiju u Savjetu UN za ljudska prava.
Povezani članci
Ukrajinski vojni zvaničnici saopštili su da su njene snage povratile sela od ruskih trupa sjeverno i sjeveroistočno od Harkova, započinjući kontraofanzivu koja bi mogla da signalizira promjenu incijative u ratu i da ugrozi glavno napredovanje Rusije.
Tetjana Apačenko, sekretar za medije 92. odvojene mehanizovane brigade, glavne ukrajinske snage u toj oblasti, naglasila je je da su ukrajinske trupe poslednjih dana ponovo zauzele više naselja sjeverno od Harkova, prenosi Rojters.
Jurij Saks, savjetnik ukrajinskog ministra odbrane tvrdi da je ukrajinska vojska potisnula ruske snage van područja Harkova, drugog po veličini ukrajinskog grada, koji je bio pod neprekidnim bombardovanjem od početka rata.
"Ukrajinska vojska je uspjela da potisne Ruse na liniju van domašaja njihove artiljerije", dodaje Saks.
Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu doijela je rezoluciju koja bi mogla da rezultira zatvaranjem regionalne kancelarije SZO u Rusiji i otkazivanjem sastanaka u toj zemlji, piše Rojters.
Rezolucija je donijeta "kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu".
Rusija kaže da je rezolucija koja bi mogla dovesti do zatvaranja kancelarije SZO "čisto politička".
Povezani članci
Sjedinjene Američke Države vjeruju da se ruski predsednik Vladimir Putin sprema za dug sukob u Ukrajini i da ruska pobjeda u Donbasu na istoku zemlje možda neće okončati rat, izjavila je u utorak direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Avril Hejns, prenosi Rojters.
„Procjenjujemo da se predsjednik Putin sprema za produženi sukob u Ukrajini tokom kojeg još uvijek namjerava da postigne ciljeve izvan Donbasa“, rekao je Hejns poslanicima.
Ona je dodala da Putin računa na to da će odlučnost Zapada vremenom oslabiti.
Britanski premijer Boris Džonson otputovaće u srijedu u Švedsku i Finsku, rekao je njegov portparol, dok dvije zemlje razmatraju ulazak u NATO, prenosi Rojters.
Očekuje se da će Švedska i Finska donijeti odluku o tome da li će se prijaviti za ulazak u NATO ovog mjeseca.
„Ne radi se samo o Ukrajini, već o široj bezbjednosti Evrope“, rekao je Džonsonov portparol o putovanju.
Konfrontacija između blokova koja je rezultat ukrajinske krize mogla bi da postane veća i trajnija prijetnja globalnom miru od same krize, rekao je kineski predsjednik Si Đinping svom francuskom kolegi u utorak, prenosi Rojters.
Kina je više puta pozivala evropske zemlje da ispolje diplomatsku autonomiju umjesto da se pridruže Sjedinjenim Američkim Državama u, kako Peking kaže, „mentalitetu hladnog rata“. Kina je odbila da osudi Rusiju za njenu invaziju na Ukrajinu, koju Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“.
Razgovarajući telefonom sa francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom, Si je rekao da Kina smatra da bi Evropa trebalo da ima punu kontrolu nad evropskom bezbjednošću, javila je kineska državna televizija.
Si je takođe rekao da se nada da će Francuska igrati aktivnu ulogu u promovisanju veza Kine i EU dok predsjedava EU.
Povezani članci
U Ukrajini je, od početka ruske agresije, napadnuto 200 zdravstvenih ustanova, rekao je generalni direktor Svjetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus.
Gebrejesus je, nakon što je proveo dva dana u Ukrajini, pozvao Rusiju da zaustavi rat, navodeći da napadi na zdravstvene ustanove moraju da prestanu.
"Postoji jedan lijek koji Ukrajini treba više od bilo kojeg drugog, a to je mir. Zato nastavljamo sa pozivima Rusiji da zaustavi ovaj rat", rekao je Gebrejesus, prenosi CNN.
Rusija je stajala iza masivnog sajber napada na satelitsku internet mrežu koji je odveo hiljade modema van mreže na početku rata u Ukrajini, navodi se u saopštenju Evropske unije u utorak.
Napad na Viasatovu mrežu krajem februara dogodio se baš kada je ruski oklop gurnuo u Ukrajinu, prenosi Rojters.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u utorak da je planirani šesti paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, uključujući embargo na naftu, potreban, jer su predlozi bloka i dalje u pregovorima, prenosi Rojters.
Visoki diplomata Evropske unije Žozep Borel rekao je u utorak da se nada skorom sporazumu o naftnom embargu EU na Rusiju, poručivši da je vjerovatno da će se ministri spoljnih poslova EU složiti, prenosi Rojters.
Ministri inostranih poslova trebalo bi da se sastanu u ponedeljak, 16. maja. Borel je prošle nedelje rekao da bi takođe mogao da sazove hitan sastanak ministara kako bi potpisali sankcije ako su spremne ili da bi pregovori krenuli naprijed.
Više od hiljadu ukrajinskih vojnika, uključujući "stotine ranjenih" i dalje se nalazi u čeličani Azovstal pod opsadom ruskih snaga u Marijupolju, na jugoistoku Ukrajine, izjavila je danas potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk.
Poslije evakuacije svih civila prošle nedelje uz pomoć Ujedinjenih nacija, u podzemnim galerijama ogromnog metalurškog kompleksa ostalo je "više od hiljadu" vojnika, rekla je Vereščuk za AFP.
Ona je dodala da su među vojnicima "stotine ranjenih", kao i da ima onih sa ozbiljnim povredama koje je potrebno hitno evakuisati.
Ukrajinski zvaničnici su za vikend saopštili da su sve žene, djeca i starije osobe evakuisani iz čeličane.
Evropska komisija razmatra izdavanje novog zajedničkog duga 27-članog bloka, rekla su dva zvaničnika EU, kako bi se pokrio jaz u likvidnosti Ukrajine od 15 milijardi eura (15,9 milijardi dolara) u naredna tri mjeseca, prenosi Rojters.
Predlog Komisije biće objavljen 18. maja, rekao je jedan zvaničnik EU. Novo zajedničko zaduživanje EU, ako bude dogovoreno, moglo bi da se zasniva na šemi EU "SURE" za finansiranje naknada za nezaposlene tokom pandemije COVID-19, rekli su zvaničnici.
To bi značilo da bi Ukrajina dobila veoma jeftine kredite od bloka, a vlade EU bi morale da daju garancije da će zajedničko zaduživanje biti otplaćeno.
„To je jedan od modela koji se razmatraju, ali još ništa nije odlučeno“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU.
EU očekuje da će se Sjedinjene Američke Države pridružiti naporima i obezbijediti oko 5 milijardi eura, što bi ostavilo EU da prikupi oko 10 milijardi eura kroz zajedničko zaduživanje, rekli su zvaničnici.
O toj ideji će se razgovarati na sastanku ministara finansija Grupe sedam u Bonu od 18. do 20. maja, rekli su zvaničnici.
Šefica posmatračke misije Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava u Ukrajini Matilda Bogner rekla je u utorak da je u toj zemlji od početka rata ubijeno na hiljade više civila nego što je zvanični broj od 3.381.
„Radili smo na procjenama, ali sve što mogu da kažem za sada je da je to hiljadama veći od brojeva koje smo vam trenutno dali“, rekla je Bogner na brifingu za novinare u Ženevi, prenosi Rojters.
„Velika crna rupa je zaista Mariupolj gdje nam je bilo teško da u potpunosti pristupimo i dobijemo potpuno potvrđene informacije“, dodala je ona.
Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok doputovala je u utorak u Ukrajinu, najviši zvaničnik njemačke vlade koji je posjetio zemlju od početka ruske invazije 24. februara, prenosi Rojters.
Njena prva stanica bila je grad Buča, u blizini Kijeva, gdje su ruske snage optužene da su počinile brojne zločine.
Najmanje 100 civila ostalo je u čeličani Azovstal koja je pod snažnom ruskom vatrom u gradu Mariupolju na jugu Ukrajine, rekao je u utorak pomoćnik gradonačelnika grada Petro Andrjuščenko.
„Pored vojske, u skloništima (Azovstal) ostaje najmanje 100 civila. Međutim, to ne smanjuje gustinu napada okupatora“, napisao je pomoćnik gradonačelnika u aplikaciji za razmjenu poruka Telegram, prenosi Rojters.
Bonus video:
