Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura i žalbeni sud u Londonu nanijeli su udarac kontroverznom planu britanske vlade za slanje tražilaca azila u Ruandu, ali iako su sudovi privremeno spriječili slanje migranata u afričku zemlju, pravna bitka još nije gotova, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svjetskih medija.
Plan britanske vlade da tražioce azila deportuje u Ruandu 14. juna uveče je u posljednjem času zaustavljen nizom intervencija Evropskog suda za ljudska prava i Apelacionog suda u Londonu, ukazuje Fajnenšel tajms.
Dok se avion u vojnoj bazi Vilširu pripremao da poleti sa sedam tražilaca azila u glavni grad Ruande Kigali, Evropski sud za ljudska prava sa sjedištem u Strazburu, koji razmatra kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima, presudio je u ime jednog od sedam migranata koji je trebalo da bude deportovan.
Odluka evropskog suda da migrant iz Iraka ne treba da bude poslat u Ruandu sve dok takva politika britanske vlade ne prođe sudsku reviziju u narednim nedjeljama, dovela je do niza drugih presuda u posljednjem trenutku, uključujući dodatne dvije zabrane Evropskog suda za ljudska prava, tri uspešne žalbe britanskom Apelacionom sudu i jednu drugu presudu, čime niko od migranata nije mogao da bude legalno deportovan.
Evropski sud za ljudska prava nije institucija Evropske unije (EU), već 46-članog Savjeta Evrope. Taj sud interpretira Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koju je sastavio Savjet Evrope poslije Drugog svjetskog rata, a koju je, između ostalih, predložio britanski lider Vinston Čerčil, dok su je uglavnom sastavili britanski pravnici.
Britanski premijer Boris Džonson je prije odluke suda nagovijestio mogućnost da Velika Britanija napusti konvenciju, što je naišlo na kritike, između ostalih organizacije za zaštitu ljudskih prava Liberti koja je ocijenila da bi to bio "najveći napad na ljudska prava u ovoj zemlji u jednoj generaciji".
Apelacioni sud je prvobitno odbio da izda hitnu zabranu za blokadu leta s migrantima, ali je sudija koji je razmatrao žalbe u posljednjem trenutku promijenio odluku poslije presude Evropskog suda za ljudska prava.
Plan za slanje migranata u Ruandu, kako navodi Fajnenšel tajms, popularan je među desnim krilom Džonosnove Konzervativne partije kao sredstvo za uspostavljanje kontrole nad britanskim morskim granicama. Britanski Vrhovni sud bi u naredne tri nedjelje trebalo da razmotri rizike s kojim se suočavaju migranti koji bi bili poslati u Ruandu, zemlju koja je kritikovana zbog kršenja ljudskih prava.
Odluku Evropskog suda za ljudska prava kritikovali su predstavnici britanski vlade, ukazuje Tajms, uz ocjenu da bi izlazak Velike Britanije iz konvencije pokrenuo pitanja posvećenosti te zemlje ljudskim pravima.
Ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel u kritici presude rekla je da je ona "veoma iznenađujuća" i da je u suprotnosti s presudama britanskih sudova posljednjih nekoliko dana.
Povodom intervencije Evropskog suda za ljudska prava, izvor iz britanske vlade je rekao da su domaći sudovi u više navrata naveli da plan s Ruandom može da se sprovodi "ali je neki strani sud odlučio 'ne, ne možete'".
Intervencija Evropskog suda za ljudska prava uslijedila je uprkos tome što je Vrhovni sud prethodno odbacio treći pokušaj aktivista da se zabrane letovi za Ruandu do završetka sudske revizije. Predsjednik suda je rekao da garancije u sporazumu potpisanim s Ruandom obezbjeđuju da, ako se kasnije utvrdi da je politika nezakonita, postoje mehanizmi za vraćanje migranata koji su u prebačeni u Ruandu.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava je nanijela značajan udarac novom planu za migraciju premijera Džonsona, čija je vlada bila u neprilici zbog dolaska tražilaca azila malim čamcima do britanske obale iz Francuske, ocjenjuje Njujork tajms.
Džonson je 2016. vodio kampanju za izlazak Britanije iz EU, tvrdeći da bi to omogućilo zemlji da "vrati kontrolu" nad svojim granicama.
Međutim, ukazuje list, odnosi Londona s francuskom vladom su napeti poslije Bregzita i zbog ograničene saradnje s francuskim vlastima Džonsonova vlada je tražila druge načine da smanji broj migranata koji su postali sramotan simbol neuspjeha Velike Britanije da kontroliše svoje granice poslije Bregzita.
Kritičari optužuju Džonsona, koji je za dlaku preživio izglasavanje nepovjerenja prošle nedjelje, da namjerno insistira na tom pitanju iz političke koristi. Oni tvrde da politika slanja migranata u Ruandu, čak i ako mali broj bude deportovan, ima za cilj da pošalje signal biračima da je Velika Britanija stroga prema onima koji žele da uđu u zemlju preko Lamanša.
Boing 767, koji je britanska vlada iznajmila po procijenjenoj cijeni od 500 hiljada funti (580 hiljada eura), trebalo je da poleti u 22.30 po britanskom vremenu.
Plan slanja tražilaca azila u Ruandu srušio se kao kula od karata zahvaljujući nizu povezanih odluka koje je pokrenula presuda Evropskog suda za ljudska prava, ukazuje BBC, ali ocjenjuje da plan nije mrtav, pošto se ne zna kako će Vrhovni sud na kraju presuditi kada sljedećeg mjeseca bude ispitivao cjelokupnu politiku slanja tražilaca azila u Ruandu.
Bitka između ministara, advokata koje u vladi smatraju neprijateljima, i Evropskog suda tek počinje, ističe BBC.
Iako plan za slanje migranata ima podršku u Džonsonovoj Konzervativnoj partiji, on je veoma kontroverzan u Velikoj Britaniji, piše Vašington post ukazujući da su plan, između ostalih, kritikovali kenterberijski nadbiskup i navodno princ Čarls.
Britanci su podijeljeni u vezi s tim planom. Anketa Jugova objavljena ove nedjelje pokazala je da 44 odsto podržava tu politiku, dok joj se 40 odsto protivi. Istraživanje je takođe otkrilo upadljivu razliku u odnosu na političku pripadnost - plan podržava 74 odsto konzervativnih glasača i samo 19 odsto laburističkih.
Bonus video:
