Mnoge žene koje na španskom ostrvu Majorci rade kao sobarice smatraju da su iskorišćene i bore se za bolje uslove rada. Organizovale su se i postigle određene uspjehe.
Čini se kao da je Sari del Mar pomalo neugodno kada priznaje da je zdrava. „Ja sam redak izuzetak“, kaže 52-godišnjakinja. Ona već 19 godina radi kao sobarica u istom hotelu, u mestu Magaluf na Majorci.
Uprkos svakodnevnim monotonim kretnjama, uprkos stalnom saginjanju i podizanju tereta, ona je do sada ostala pošteđena tipičnih profesionalnih bolesti: diskus hernije, sindroma karpalnog kanala ili tzv. teniskog lakta. Mnoge od 30.000 njenih koleginica na Balearskim ostrvima nisu te sreće.
Za šest sati – 24 sobe
Sara del Mar je već šest godina predsjednica udruženja sobarica „Kellys Union Baleares“ na Majorci. „Kellys“, to je skraćenica španskog pojma „one koje čiste“. To praktično rade samo žene, a polovina njih su strankinje, procjenjuje Sara del Mar.
Ona sama mora svakog dana da očisti i pospremiti 24 sobe. Kaže da je to skoro nemoguće uspjeti za šest sati, koliko ima na raspolaganju. Priča i da ima koleginica koje dobijaju i znatno više posla.
„Pritisak je ogroman. Mnoge od nas nemaju pauzu za ručak, čak ništa i ne piju dok rade da ne bi gubile vrijeme odlaskom na WC.“
Proteklih godina u Španiji skoro nijedna grupa radnika nije privukla toliko pažnje kao sobarice.
To pokazuje i činjenica da je španski premijer Pedro Sančez početkom oktobra, tokom svoje zvanične posjete ostrvu, primio i predstavnice udruženja sobarica.
Obećao im je da će njegova vlada odlučno raditi na daljem poboljšanju njihovih uslova rada. Kako je istaknuto u saopštenju nakon sastanka, „bez sobarica ne bi funkcionisao turizam koji je toliko važan za našu privredu.“
Na prvi pogled, udruženje je od svog osnivanja 2016. postiglo dosta toga. Mnoga najčešća oboljenja u međuvremenu su priznata kao profesionalne bolesti. Tarifni ugovor za turističke radnike na Balearskim ostrvima, koji se odnosi i na njih, smatra se jednim od najpovoljnijih za radnike u čitavoj Španiji.
S neto platom od oko 1.400 eura, one su bolje plaćene nego mnogi drugi radnici na Majorci.
Simbol jedne društvene grupe
Nedavno su vlasti na Balearskim ostrvima čak obavezale sve vlasnike hotela da nabave krevete čiju je visinu moguće regulisati, kako bi se sobaricama olakšao posao. Ta odluka izazvala je veliko nezadovoljstvo hotelijera, jer su za njeno izvršenje potrebne velike investicije.
To nezadovoljstvo se osjeća i kada se kod udruženja hotelijera na Majorci zatraži komentar o položaju sobarica. Onda dobijete pomalo neljubazan odgovor da se ne priča ni o kuvarima, recepcionerima ili konobarima, „pa zašto bi onda o njima?“
No, nakon što su se organizovale, sobarice su postale veoma odlučne.
„Mi smo postigle sve to, jer smo izašle na ulicu“, kaže Sara del Mar. „Mi smo organizovale demonstracije na velikim trgovima u svim važnim gradovima zemlje.“
Ali, to nije jedini razlog uspjeha, tvrde u odjeljenju za ravnopravnost u upravi Majorke. Oni smatraju da su sobarice privukle toliku pažnju javnosti zato što predstavljaju društvenu grupu koja je u Španiji dugo bila zanemarena: žene koje uz velika odricanja i u teškim uslovima rizikuju svoje zdravlje kako bi prehranile porodicu. A u tome što se španski premijer na Majorci sastao s predstavnicama sobarica, veliku ulogu igra i simbolika.
Najvažniji zahtjev još nije ispunjen
Ipak, najvažniji zahtjev udruženja „Kellys Union Baleares“ još nije ispunjen. Sobarice traže da dnevnu normu više ne utvrđuju sami poslodavci, dakle oni koji na sve načine pokušavaju da smanje troškove osoblja. Umjesto toga, kaže Sara del Mar, trebalo bi da postoje objektivni kriterijumi prilikom određivanja koliko soba dnevno je prihvatljivo.
Pridržavanje tog pravila trebalo bi da kontroliše jedan nezavisni organ. Udruženje je u svakom slučaju uspjelo da postigne to da se na Majorci sada sprovodi jedno istraživanje koje pokušava da procijeni koji su to „objektivni kriterijumi“.
To što je Sara del Mar, uprkos teškom poslu, do danas ostala zdrava, možda je i rezultat njene odlučnosti. Naime, kada je prije nekog vremena imala osjećaj da je norma u hotelu postala suviše naporna, prijavila je svog poslodavca radnoj inspekciji. Nakon kontrole, dali su joj za pravo.
„Sjutradan je zaposlena još jedna dodatna koleginica“, kaže Sara del Mar.
Bonus video:
