Jedinstvo Evropske unije povodom sankcija Rusiji počelo je da se urušava jer nervoza zbog uticaja na evropsku ekonomiju slabi odlučnost da se Moskva kazni zbog rata u Ukrajini.
Lideri EU su u četvrtak postigli dogovor oko devetog paketa sankcija, ali su razgovori bili oštri, pri čemu su se Poljska i baltičke države zalagale za strože mjere dok su države zapadnije, poput Njemačke, oklijevale, piše Rojters.
Neke, poput Belgije i Grčke, kao i Mađarska, koja i dalje uveliko zavisi od uvoza ruske energije, opirale su se novim opsežnim mjerama, kazale su diplomate EU za britansku agenciju.
”Sve je teže uvesti sankcije koje Rusiju pogađaju dovoljno jako, bez prekomjerne kolateralne štete po EU, rekao je portparol belgijske vlade uoči dogovora na samitu lidera EU.
EU je nakon invazije na Ukrajinu nastupila jedinstveno i uvela sankcije nizu kompanija i Rusa, zabranila prelijatanje ruskim avionima kao i poslovanje sa nekoliko ruskih banaka. Međutim, kako ističe Rojters, sada je sve teže pronaći zajednički jezik.
Nakon razgovora ove sedmice, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis opisao je najnoviji dogovor o sankcijama kao “propuštenu šansu”, rekavši da je razočaravjuće to što su države EU potrošile više vremena na raspravu o izuzećima nego o oštrijim mjerama.
Najnovije mjere su uperene protiv entiteta povezanih sa ruskom vojskom, protiv isporuke dronova, a takođe je zamrznuta imovina dviju ruskih banaka, između ostalog.
Međutim, tokom razgovora se osjećala napetost, kazali su izvori za Rojters. Litvanija i druge države su se usprotivile potezima da se napravi izuzeće sa neke ruske oligarhe uključene u poljioprivredu i proizvodnju đubriva, iako je taj spor na kraju ublažen.
Poljska i baltičke države, koje su bliže liniji fronta, predlagale su dalekosežnije sankcije, uključujući ruski gas i njenu nuklearnu industriju, i usprotivile se izuzeću u vezi sa pitanjima kao što je prodaja ruskog čelika i dijamanata.
Neki iz te grupe žele da Gasprombanka, koja je ključna za plaćanje energenata Rusiji, bude meta sankcija, rekla je Rojtersu osoba upućena u tu temu. Ona je dodala da su brojne države oklijevale, ali da će se o tim pitanjima razgovarati 2023.
Za neke evropske političare, poput poljskih, kolebanje drugih država da podrže strože mjere je frustrirajuće.
”Tražićemo od Njemačke da promijeni politiku. Nije fer da se Njemačka oslanja na Poljsku da je odbrani od prijetnje rata”, rekao je Radoslav Sikorski, bivši ministar spoljnih poslova Poljske, a sada član Evropskog parlamenta. “Samo zato što ste bogatiji i veći ne znači da ste uvijek u pravu.”
Rusija kaže da su se sankcije vratile Zapadu kao bumerang, podstičući inflaciju jer su cijene energenata dodatno skočile. Moskva poručuje da je njena ekonomija otporna. U međuvremenu, postojeće mjere EU nisu uvijek efikasne. EU je nametnula ograničenje cijena ruske nafte koja se transportuje morem, ali se njena sirova nafta prodaje ispod tog nivoa, tako da Moskva i dalje ima priliv prihoda.
Evropske diplomate i zvaničnici su tokom ovonedjeljnih rasprava izjavili za Rojters da se blok približava svojim granicama.
”Sada smo oprezni sa sankcijama, kako ne bismo otišli tako daleko da totalno oštetimo evropsku ekonomiju”, rekla je Edita Hrda, ambasadorka Češke Republike u EU koja trenutno predsjedava blokom.
”Ako podstičemo određene korake protiv Rusije, neke političke lidere bi to moglo koštati posla. Moramo da damo zemljama vremena da se prilagode. Potrebna nam je prosperitetna Evropa da bismo pomogli Ukrajini”, rekla je Hrda, koja je predsjedavala sastancima zemalja EU, uključujući one koji su odredili oblik najnovijih sankcija.
Mađarski premijer Viktor Orban vodio je kampanju kod kuće protiv sankcija, koristeći postere na kojima su kaznene mjere prikazane kao bombe koje uništavaju mađarsku ekonomiju.
Drugi su diskretniji, dok neki razmišljaji i o budućem odnosu sa Rusijom nakon završetka rata.
Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je ovog mjeseca da će EU “pooštravati sankcije Rusiji sve dok Putin nastavlja svoj rat”.
On je takođe rekao da se odnosi sada “smanjuju, smanjuju, smanjuju”, ali da bi “Rusiji koja završava rat” trebalo ponovo ponuditi priliku za ekonomsku saradnju.
Krozeto: Politika ECB pomaže Rusiji
Politika kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) nanosi štetu evropskoj ekonomiji i pomaže Rusiji da podrije solidarnost Zapada sa Ukrajinom, izjavio je juče italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto.
ECB je u četvrtak podigla ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, što je uveliko očekivano, ali je raspršila nadu da se takva povećanja bliže kraju, i upozorila na dodatna povećanja narednih mjeseci.
Krozeto, funkcioner stranke Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, izjavio je za Rojters da prijetnja novim pooštravanjem povećava troškove zaduživanja i nanosi šteti ionako slaboj ekonomiji.
”Stvaramo situaciju koja je sa ekonomske i socijalne tačke gledišta trenutno najbolji saveznik Rusije,” rekao je. “Zato je još apsurdnije ono što je uradila (šefica ECB Kristin) Lagard”, dodao je.
Krozeto smatra da se Rusija nada da će iskoristiti ekonomsku krizu kontinenta i izvršiti pritisak na Evropu da prestane da podržava Ukrajinu u nastojanju da se rat brzo okonča i ublaži energetska kriza izazvana ruskom invazijom.
”Ruski rat je takođe psihološki rat koji se osim u Ukrajini vodi na trgovima Evrope. Oni imaju prednost, sa njihove tačke gledišta, u postupanju sa demokratijama”, dodao je.
Kreatori ECB iz eurozone su stali u odbranu odluke te banke, rekavši da su oštre mjere potrebne da bi se inflacija eurozone, koja trenutno iznosi 10 odsto, svela na cilj ECB od dva odsto.
Međutim, Krozeto je rekao da ECB ne vidi širu sliku i da samo slijedi ekonomsku teoriju. On je pozvao Lagard da se pozabavi brigama kompanija pogođenih njenom politikom.
”To morate politički opravdati svojim evropskim građanima. Niste Marsovac”, rekao je Krozeto, dodajući da je ekonomsko stanje Evrope gore sada nego što je bilo tokom pandemije kovida-19.
Bonus video:
