Predsjednik Vladimir Putin rekao je juče da ruska armija mora izvući pouke iz problema sa kojima se suočila u Ukrajini i riješiti ih. On je obećao da će dati vojsci sve što joj je potrebno da vodi rat koji se bliži kraju desetog mjeseca.
U obraćanju vojnim šefovima na kolegijumu ministarstva odbrane u Moskvi, Putin je rekao da ne postoje finansijska ograničenja za ono što vlada može pružiti u smislu opreme.
”Nemamo ograničenja u finansiranju. Država i vlada obezbjeđuju sve što vojska zatraži”, poručio je.
Putin je priznao, ne prvi put, da poziv na mobilizaciju 300.000 rezervista koji je naredio u septembru nije prošao glatko.
”Djelimična mobilizacija koja je sprovedena otkrila je izvjesne probleme, kao što svi dobro znaju, i oni se moraju odmah rješavati,” rekao je ruski lider.
Poziv je izazvao oštre kritike čak i od saveznika Kremlja, jer se pokazalo da vojni komesarijati angažuju mnogo muškaraca koji su bili fizički nesposobni ili prestari, a da novim regrutima nedostaje osnovna oprema poput vreća za spavanje i zimske odjeće.
Putin je pomenuo i druge neodređene probleme u vojsci i rekao da bi trebalo uslišiti konstruktivne kritike.
”Molim Ministarstvo odbrane da posveti pažnju svim civilnim inicijativama, uključujući da uzme u obzir kritike i korektno, blagovremeno reaguje”, rekao je.
Putin je u utorak u obraćanju bezbjednosnim zvaničnicima rekao da je situacija u četiri ukrajinske oblasti koje je Rusija proglasila svojom teritorijom, “veoma komplikovana”. A 7. decembra je izjavio da bi se Rusija mogla boriti dugo u Ukrajini.
Putin je juče podržao plan da se poveća obim oružanih snaga za više od 30 odsto.
Ministar odbrane Sergej Šojgu je na jučerašnjem sastanku predložio jačanje vojnih snaga sa 1,15 miliona na 1,5 miliona vojnika, prenio je Rojters. To je neophodno “da bi se garantovalo rješavanje problema u vezi sa bezbjednošću ruske vojske”, rekao je Šojgu Putinu. On je kazao da 695.000 boraca treba da budu profesionalni vojnici po ugovoru - za razliku od vojnika koji služe obaveznu vojnu službu. Šojgu je takođe predložio podizanje starosne granice za obaveznu vojnu službu na 21 do 30 godina. Prema sadašnjem sistemu, taj raspon je 18-27. On je dodao da Rusija ubrzava raspoređivanje modernog naoružanja.
Putin je na kraju konferencije rekao da se slaže sa Šojguovim predlozima.
Šojgu je Putinu pročitao izvještaj u kojem je naveo da ruske snage aktivno uništavaju ukrajinski vojni potencijal i optužio Zapad da pokušava da “odugovlači” sukob.
Rusija je posljednji put 21. septembra objavila gubitke u Ukrajini, rekavši da je ubijeno 5.937 vojnika. Ta cifra je daleko niža od svih međunarodnih procjena. SAD su 9. novembra saopštile da je 100.000 vojnika ubijeno ili ranjeno i na jednoj i na drugoj strani.
Putin je juče rekao da i dalje smatra Ukrajince “bratskim” narodom. “Ono što se dešava je naravno tragedija, naša zajednička tragedija, ali to nije rezultat naše politike,” rekao je Putin.
”Naprotiv, to je rezultat politike drugih zemalja, trećih zemalja, koje su uvijek težile ovome, raspadu ruskog svijeta. U izvjesnoj mjeri su uspjeli i gurnuli nas dovde”.
Jučerašnjem događaju su prisustvovali civilni zvaničnici poput Vladimira Volodina, predsjedavajućeg donjeg doma parlamenta, i čak poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril. “Fajnenšl tajms” to ocjenjuje kao veoma neobičan korak čiji je cilj da naglasi važnost Putinovog govora.
Lider Kremlja je umanjio uticaj rata na rusku ekonomiju, koja bi trebalo da se smanji za 3,5 odsto - što je daleko manji pad nego što se očekivalo ranije ove godine kada su zapadne sankcije prvi put uvedene.
On je rekao da Rusija neće “militarizovati” ekonomiju jer “nema potrebe” za tim, tvrdeći da ne želi da “ponavlja greške iz prošlosti” kada “smo uništili našu ekonomiju u odbrambene svrhe”.
Uprkos naporima Zapada da iscrpi Putinovu ratnu blagajnu, ruski budžetni deficit će 2022. dostići samo dva odsto, prema podacima ruskog Ministarstva finansija. FT piše da to može lako pokriti državnim zaduživanjem i povećanom potrošnjom iz nacionalnog investicionog fonda od 187 milijardi dolara.
Iako je Rusija u martu usvojila zakon koji za “diskreditaciju oružanih snaga” propisuje kaznu od 15 godina zatvora, Kremlj je od tada prećutno odobrio kritike na račun vojske. Poslanici, poznati TV komentatori i istaknuti blogeri su napali vojsku zbog logističkih, strateških i propusta sa snabdijevanjem.
Govoreći o potrebi da se vojska modernizuje, Putin je rekao da Rusija “zna sve o resursima i sposobnostima NATO-a i da treba da ih temeljno prouči i iskoristi za povećanje svojih vojnih kapaciteta”.
On je obećao da će održati borbenu gotovost ruske nuklearne trijade, koja može da ispaljuje rakete iz kopnenih lansera, podmornica i strateških aviona. “To je glavna garancija našeg suvereniteta i ravnoteže snaga u svijetu”, dodao je Putin.
Zelenski kod Bajdena
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski juče se u Vašingtonu sastao sa predsjednikom SAD-a Džoom Bajdenom, obratio Kongresu i tražio dodatne isporuke oružja prilikom prve posjete inostranstvu otkad je ruska invazija izazvala rat koji je odnio hiljade života i razorio gradove širom Ukrajine.
Zelenski je rekao da je cilj posjete da osnaži ukrajinsku “otpornost i odbrambene kapacitete” usred stalnih ruskih napada raketama i dronovima na ukrajinsku infrastrukturu za snabdijevanje vodom i strujom usred zime.
Uoči dolaska Zelenskog, američki državni sekretar Entoni Blinken je objavio da će SAD obezbijediti dodatnih 1,85 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, uključujući Patriot sistem vazdušne odbrane koji će joj pomoći u odbrani od baraža ruskih raketa.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da povećanje isporuka zapadnog oružja Ukrajini “vodi u pogoršanje sukoba i zapravo, ne sluti na dobro za Ukrajinu”, prenio je AP.
To je bila prva zvanična ruska reakcija na vijest da Zelenski putuje u Vašington.
Bonus video:
