Alina Kapacina često sanja da je dobila telefonski poziv od majke koja joj kaže da se vraća kući.
Muškarci u vojnim uniformama su u aprilu odveli 45-godišnju Vitu Hanič iz njene kuće na istoku Ukrajine. Ona se više nije vratila.
Njena porodica je kasnije saznala da je Hanič, koje odavno ima konvulzije zbog ciste na mozgu, u pritvoru u dijelu Donjecke oblasti pod ruskom okupacijom.
Kapacina je izjavila za Asošiejtid pres da je i dalje nejasno zašto je pritvorena njena majka - “mirna, civilna i bolesna osoba” koja nikad nije uzela oružje u ruke.
Hanič je jedan od stotina - možda i hiljada - ukrajinskih civila za koje se vjeruje da ih ruske snage drže mjesecima od početka invazije. Neki se smatraju ratnim zarobljenicima, iako nikad nisu učestvovali u sukobima. Drugi su u nekom obliku pravnog limba - nisu suočeni ni sa kakvim krivičnim optužbama niti se smatraju ratnim zarobljenicima.
Vita je bila u trenerci i papučama kada su je odvele ruske snage koje su okupirale njeno selo Volodimirka nekoliko nedjelja nakon invazije 24. februara. Selo je i dalje pod kontrolom Moskve.
Njena porodica je prvobitno mislila da će se brzo vratiti kući. Poznato je da ruske snage privode ljude na dva ili tri dana zbog “filtracije” a potom ih oslobađaju, rekla je Kapacina, i Hanič nije bila ni na koji način povezana sa vojskom ili policijom.
Pošto nije oslobođena, Kapacina i njena 70-godišnja baba su počele potragu. U početku, pisma i posjete raznim zvaničnicima koje je postavila Rusija i vladinim organima u Donjecku nijesu dali nikakve rezultate.
”Svi su davali iste odgovore: ‘Mi je nismo odveli.’ Ko ju je onda odveo, ako nije niko od njih?”, rekla je Kapacina, koje je u martu napustila selo i pošla u grad Dnjepar pod ukrajinskom kontrolom.
Potom su konačno nešto saznali: Hanič je bila zatvorena u Olenivki, drugom gradu pod ruskom kontrolom, prema pismu kancelarije tužioca kojeg je postavila Moskva u Donjeckoj oblasti.
Zatvorsko osoblje je reklo Kapacininoj babi da je Hanič snajperista, što su optužbe koje njena porodica smatra apsurdnim, s obzirom na njeno stanje. Medicinski izvještaji u koje je AP imao uvid potvrđuju da ima cistu na mozgu, kao i “rezidualnu encefalopatiju” i “opšte konvulzivne napade”.
”Budi srećna što te ne tučemo”
Ana Voroševa, koja je provela 100 dana u istom objektu kao Hanič, govorila je o bijednim i nehumanim uslovima u njemu: prljava voda za piće, bez grijanja i tuševa, spavanje na smjene i vriska novih zatvorenika dok ih tuku.
Voroševa (46) je saopštila da joj nije rečeno zašto je privedena, osim “poruga ili šala o nacistima” - misleći na lažne ruske tvrdnje da je ono što zove “specijalna vojna operacija” kampanja da “denacifikuje” Ukrajinu. Ona je takođe rekla da joj je osoblje poručilo “budi srećna što te ne tučemo”.
Donjecke vlasti su označile Hanič kao ratnu zarobljenicu i nedavno su njenoj porodici rekli da je zatočena u okupiranom gradu Mariupolj. Nije jasno kada će i hoće li biti oslobođena.
Ukrajinska glavna organizacija za ljudska prava, Centar za građanske slobode, ima zahtjeve za oko 900 civila koje je Rusija zarobila od početka rata, pri čemu je više od polovine i dalje u pritvoru.
Dmitro Lubinec, ukrajinski komesar za ljudska prava, iznio je čak veću cifru, rekavši u petak da je njegova kancelarija dobila upite za više od 20.000 “civilnih talaca” koje je pritvorila Rusija.
Ruski advokat Leonid Solovjov izjavio je za AP da ima više od 100 zahtjeva u vezi sa ukrajinskim civilima. On je rekao da je mogao da pomogne za 30-40 da potvrde da je osoba koju traže u ruskom pritvoru bez ikakvog pravnog statusa - isto kao njegov klijent Mikita Škrjabin.
Tog studenta iz sjeveroistočne ukrajinske Harkovske oblasti privela je ruska vojska u martu i još od tada ga drži bez optužbi ili bilo kakvog sudskog procesa.
Škrjabin, koji je tada imao 19 godina, krio se od borbi u podrumu sa svojom porodicom, prema riječima njegove majke Tetjane. Izašao je po namirnice i nikad se nije vratio.
Tetjana Škrjabina je ispričala za AP da je od očevidaca saznala da su ga odveli ruski vojnici.
Nekoliko mjeseci kasnije, Solovjov je dobio potvrdu od ruskog ministarstva odbrane da je Škrjabin priveden zbog “opiranja specijalnoj vojnoj operaciji”. U ruskom zakonu ne postoji takav prekršaj, rekao je Solovjov. Čak i da postoji, Škrjabin bi bio formalno optužen i predmet istrage, ali se to nije desilo. Ministarstvo je odbilo da kaže gdje se on nalazi.
Štaviše, kada je Solovjov uložio žalbu ruskoj Istražnoj komisiji osporavajući njegov pritvor, ona je potvrdila da nije otvorena nikakva krivična istraga protiv Škrjabina, te da nije ni osumnjičen ni optužen.
Škrjabin, koji je u zarobljeništvu napunio 20 godina, nije označen kao ratni zarobljenik, rekao je njegov advokat i dodao: Njegov pravni status je jednostavno talac”.
Rusko ministarstvo odbrane i ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahtjeve AP-a za komentar.
”Čistka” nelojalnih
Ruske snage su u maju privele ekspertkinju za informacionu tehnologiju Irinu Horobcovu u južnom gradu Herson dok je bio pod okupacijom Moskve. Upali su u njen stan, odnijeli laptop, dva mobilna telefona i nekoliko fleš memorija a potom je odveli, ispričala je njena sestra Elena Korni. Obećali su njenim roditeljima da će se ona vratiti kući do noći, ali se to nije desilo.
Horobcova je ostala u gradu i na društvenim mrežama objavljivala poruke protiv rata prije nego što je privedena, izjavila je Korni. Prisustvovala je antiruskim protestima i pomagala građanima tako što ih je vozila na posao ili nabavljala oskudne ljekove.
”Nije prekršila nijedan ukrajinski zakon”, rekla je Korni, ističući da njena sestra nema nikavu vezu sa vojskom.
Advokat Horobcove Emil Kurbedinov rekao je da vjeruje da ruske snage bezbjednosti sprovode “čistke nelojalnih” u Hersonu. Od ruske Federalne službe bezbjednosti (FSB) je saznao da je ona i dalje u pritvoru. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova na Krimu saopšteno mu je da se Horobcova nalazi u tamošnjem pritvorskom centru. Kada je Kurbedinov pokušao da je posjeti, zvaničnici su odbili da priznaju da imaju takvog zatvorenika.
Što se tiče razloga za pritvor, advokat je ispričao da su mu vlasti rekle da se “ona opirala specijalnoj vojnoj operaciji, te da će odluka u njenom slučaju biti donesena kada se završi specijalna vojna operacija”.
On je za nju rekao da je “nazakonito zatočena”.
”Ne znamo ni da li je živ”
Dmitro Orlov, gradonačelnik okupiranog grada Energodar u Zaporoškoj oblasti, na isti način opisuje sudbinu svog zamjenika - “apsolutno proizvoljno pritvaranje”.
Ruski vojnici su odveli Ivana Samodjuka nedugo nakon što su osvojili nuklearnu elektranu Zaporožje u martu, i protiv njega nije podignuta nikakva optužnica, kazao je Orlov.”Čak nismo sigurni ni da li je živ!”, rekao je gradonačelnik. “Ako od Rusa ne možemo da saznamo šta je sa jednim zamjenikom gradonačelnika, zamislite tek kakva je sudbina običnih ukrajinskih civila”.
Mihail Sava iz Stručnog savjeta Centra za građanske slobode rekao je da Ženevske konvencije dozvoljavaju državi da privremeno pritvori civile na okupiranim područjima, ali “čim nestane razlog koji je doveo do pritvaranja tog civila, on mora biti pušten na slobodu”.
”Nema specijalnih uslova, nema trgovine, samo oslobađanje”, rekao je Sava i dodao da civili ne mogu biti proglašeni ratnim zarobljenicima prema međunarodnom pravu.
Međunarodno pravo zabranjuje zaraćenoj strani da prisilno premješta civile na svoju teritoriju ili na teritoriju koju je okupirala, i to se može smatrati ratnim zločinom, kaže Julija Gorbunova iz organizacije Hjuman rajts voč.
Zarobljenici se mogu razmjenjivati, ali ne postoji pravni mehanizam za razmjenu civila, rekla je Gorbunova, što otežava napore da se civili oslobode iz zatočeništva.
Međutim, od početka rata, Kijev je uspio da neke vrati kući. Andrij Jermak, šef kabineta predsjednika Ukrajine, izjavio je 8. januara da su 132 civila vraćena iz ruskog zarobljeništva 2022.
Lubinec, ukrajinski komesar za ljudska prava, sastao se ovog mjeseca sa svojom ruskom koleginicom Tatjanom Moskalkovom.
On je rekao da je Moskalkovoj dao podatke o nekima od 20.000 ukrajinskih civila za koje je rekao da ih drži Rusija, i “ruska strana se saglasila da sazna gdje se nalaze, u kakvim uslovima i zašto se drže”.
Nakon dobijanja takvih informacija, biće postavljeno pitanje “procedure za njihov povratak”, rekao je Lubinec.
Priredila: A. Šofranac
Bonus video:
