Neće biti grejs perioda za novog njemačkog ministra odbrane koji preuzima funkciju dok raste pritisak na Berlin da pošalje borbene tenkove Ukrajini i unaprijedi svoje dotrajale oružane snage usred najvećeg evropskog sukoba od Drugog svjetskog rata.
Boris Pistorijus (62) stupa na dužnost danas, dan prije velike konferencije o dodatnim isporukama oružja Ukrajini, u američkoj vojnoj bazi Ramštajn na zapadu Njemačke. On će naslijediti Kristin Lambreht, koja je podnijela ostavku u ponedjeljak nakon niza grešaka.
Na odlazećem ministru unutrašnjih poslova Donje Saksonije biće da objasni partnerima da li će Berlin poslati Ukrajini borbene tenkove njemačke proizvodnje “leopard” ili barem dozvoliti drugima da to učine, što je odluka koja se smatra ključnom za napore Kijeva da odbije ruske trupe.
Britanija je ove nedjelje pojačala pritisak na Berlin kada je postala prva zapadna zemlja koja će poslati zapadne tenkove, obećavši eskadrilu svojih “čelindžera”, ali se “leopard” smatra najboljim izborom za snabdijevanje Ukrajine velikim tenkovskim snagama.
Uzdržanost Njemačke je nametnula pitanja koliko je ozbiljna povodom nove ere odlučnije spoljne politike podržane većom vojnom potrošnjom, koju je kancelar Olaf Šolc objavio 27. februara, samo nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, piše agencija Rojters.
Mnogi Njemci su doživjeli kraj Hladnog rata kao kraj velikog sukoba za Zapad. Zbog tog optimizma, u kombinaciji sa pacifizmom ukorijenjenom u njenoj krivici zbog uloge u dva svjetska rata, Njemačka je dugo zanemarivala odbranu, praktično prepuštajući svoju bezbjednost američkom savezniku, kažu analitičari.
Njemačka je jedan od najvećih vojnih podržavalaca Ukrajine i potrošila je 2,2 milijarde eura na isporuke oružja. Ipak, Berlin je odluke o slanju oružja donosio tek pošto su drugi reagovali, kaže Ulrike Franke iz Evropskog savjeta za spoljne odnose (ECFR).
Rojters piše da novi ministar ima šansu da promijeni taj narativ, ali hoće li je iskoristiti zavisiće manje od Pistorijusa, a više od toga kako će Šolc postupiti, rekao je Rafael Los iz ECFR-a.
”To je na kraju Šolcova odluka i nisam siguran koliko će revolucionaran biti taj novi pristup”.
Ipak, vjeruje se da Pistorijus, koji je kao i Lambrehtova član Šolcovih Socijaldemokrata, pripada više centrističkoj frakciji stranke od odlazeće ministarke, koja je bila bliža pacifističkom krilu, i mogao bi izabrati da se više uključuje u odlučivanje, ističe Rojters. On je takođe kao ministar unutrašnjih poslova blisko sarađivao sa bezbjednosnim snagama.
Spremnost Bundesvera bila je katastrofalna i prije rata
Osim neodložne odluke o tenkovima, Pistorijus je suočen sa ogromnim zadatkom reforme njemačke vojske, Bundesvera, koju je načelnik generalštaba Alfons Mais na dan ruske invazije opisao ka “manje-više praznih ruku”.
Već iscrpljen decenijama nedovoljnog ulaganja od kraja Hladnog rata, Bundesver je u čak gorem stanju nego prije godinu s obzirom na to da naoružanje i municija donirani Ukrajini uglavnom nisu još nadomješteni, kažu eksperti.
”Još ne postoji osjećaj hitnosti”, rekao je Rojtersu izvor iz vojne industrije pod uslovom da ostane anoniman.
Čak i prije invazije Rusije na Ukrajinu, Njemačkoj je nedostajalo 20 milijardi eura da postigne cilj NATO-a o zalihama municije, rekao je taj izvor.
”Spremnost Bundesvera bila je katastrofalna čak i prije rata, a situacija se pogoršala zbog isporuka oružja Kijevu”, izjavila je ta osoba, dodavši da bi porudžbina novih haubica koje će nadomjestiti 14 poslatih Ukrajini trebalo da se nađe pred parlamentom tek sredinom 2023. “Popunjavanje zaliha mora ići puno brže”.
Deutscher Bundeswehrverband, udruženje koje djeluje kao sindikat vojnika, saopštilo je da jaz između utvrđenih zadataka vojske i njenih resursa nikad nije bio velik kao danas.
”Sudeći po obećanjima koje je Njemačka dala NATO-u za 2025, situacija je nesigurna”, rekao je Rojtersu šef udruženja Andre Vestener. Očekuje se da Njemačka do tada stavi na raspolaganje NATO-u kompletnu diviziju od oko 20.000 vojnika i šest hiljada vozila.
”Trenutno nemamo ni jednu jedinu brigadu koja je spremna sa sopstvenom opremom”, rekao je Vestner, misleći na vojnu jedinicu koja obično ima oko pet hiljada pripadnika.
Iako je Lambrehtova tokom kratkog mandata naručila novu vojnu opremu, kritičari kažu da je bila spora u tome i nije čak ni pokušala da temeljno revidira sistem nabavke.
”Njemačka je izgubila presudnu godinu za modernizaciju Bundesvera”, rekao je Kristijan Meling iz Njemačkog savjeta za spoljne odnose.
Koliko je Njemačka loše opremljena da predvodi evropsku odbranu, pokazalo je to što je prošlog mjeseca zbog problema na jednoj vježbi morala da povuče moderna pješadijska borbena vozila “puma” iz NATO snaga za brzo reagovanje i zamijeni ih starijim, navodi Rojters.
Dok se Berlin za kupovinu nove opreme oslanjao na fond od 100 milijardi eura koji je Šolc objavio prošle godine, redovni budžet za odbranu za 2023. zapravo je smanjen za oko 300 miliona eura, piše Rojters. Sa oko 50 milijardi eura, i dalje je ispod 75 milijardi eura, ili dva odsto BDP-a, koliko je Njemačkoj potrebno da ispuni obaveze prema NATO-u. Analitičari i eksperti kažu da će Pistorijus morati da istupi i izvrši pritisak za veću potrošnju i reviziju njemačkog sistema odbrane i nabavke.
”Očekujemo da sjedne za sto i saopšti interese naših vojnika... i da se oslobodi stava kancelarijata i bude svoj čovjek”, rekla je Mari-Agnes Štrak-Cimerman, šefica njemačkog parlamentarnog odbora za odbranu.
Bonus video:
