Tek što je odlukama SAD i Njemačke završena rasprava o slanju zapadnih tenkova u Ukrajinu, obnovljena je debata o slanju druge smrtonosne vojne opreme – modernih borbenih aviona.
Ti razgovori su ranoj fazi i pred mogućim slanjem borbenih aviona u Ukrajinu je niz prepreka, prije svega nevoljnost nekih ključnih država iz straha od eskalacije rata. Ipak, Zapad je do sada prešao preko niza tabua kada je riječ o slanju oružja u Ukrajinu, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Savjetnik ukrajinskog ministra odbrane Jurij Sak rekao je za Rojters 25. januara da će Kijev tražiti zapadne borbene avione četvrte generacije, poput američkog F-16, nakon što je obezbijedio isporuke borbenih tenkova.
Ukrajina raspolaže flotom starih borbenih aviona iz sovjetske ere koji su prestali da se proizvode prije nego što je Kijev proglasio nezavisnost prije više od 31 godine, ukazuje Rojters, navodeći da ih Ukrajina koristi za presretanja i napade na ruske položaje.
Podrška Zapada u oružju je od vitalnog značaja za Kijev i brzo je evoluirala tokom rata. Do invazije, čak je i ideja o isporuci smrtonosnog oružja Ukrajini bila veoma kontroverzna, ali su od tada isporuke sa Zapada, kako navodi Rojters, rušile tabu za tabuom.
Mada po pitanju borbenih aviona nije bilo primjetnih dešavanja, jedan ukrajinski pilot rekao je Rojtersu prošlog mjeseca da mnoge njegove kolege u vazduhoplovstvu u slobodno vrijeme slušaju časove engleskog u iščekivanju da će Kijev jednog dana dobiti strane avione kao što je lovac F-16.
Pored toga što vojni planeri u Kijevu skreću pažnju na, kako kažu, logičan sljedeći korak u svom nastojanju da odbiju ruske snage, i razgovori sa zapadnim vojnim zvaničnicima i diplomatama potvrđuju da je već u toku interna debata o snabdijevanju Ukrajine borbenim avionima, piše Politiko.
Ta debata će, međutim, vjerovatno biti još sporija od rasprava o slanju tenkova, ocjenjuje portal, ukazujući da je više evropskih zvaničnika i diplomata reklo da njihove vlade tu ideju više ne smatraju nemogućom, ali da su strahovi od eskalacije i dalje veliki.
Jedan od diplomata je rekao da je Vašington poručio Kijevu da je slanje aviona isključeno, ali je dodao: "Tamo postoji crvena linija. Međutim, prošlog ljeta smo imali crvenu liniju na HIMARS-ima, i ona je pomjerena. Onda su to bili borbeni tenkovi, i ta se pomjera".
Predstavnik jedne evropske sile takođe je ukazao na brzinu kojom se proširuje snabdijevanje Ukrajine zapadnim oružjem. "Lovci su danas potpuno nezamislivi, ali bismo ovu diskusiju mogli imati za dvije, tri nedjelje".
Ministri odbrane saveznika Ukrajine trebalo bi da održe novi samit sljedećeg mjeseca u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Njemačkoj. Tamo je prošle nedjelje razgovarano o slanju tenkova u Ukrajinu, a sada se, kako navodi Politiko, očekuje da će avijacija i vazdušna podrška biti u fokusu.
Pojedini zvaničnici veruju da će rasprava u Ramštajnu biti više fokusirana na izradu plana u slučaju da borbeni avioni budu hitno potrebni u nekom trenutku, a ne na postizanje dogovora o skorim isporukama.
Evropske diplomate su saglasne da će Zapad prvo željeti da iscrpi sve druge opcije za vazdušnu podršku, uključujući više dronova za napade i rakete dugog dometa. Vašington je takođe nedavno odobrio pošiljku nenavođenih raketa iz doba Hladnog rata koje bi ukrajinska vojska mogla da lansira iz svojih MiG-ova.
Diplomate takođe ukazuju na nedavne odluke SAD kao dokaz da se Vašington priprema za diskusiju o avionima. U julu je Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio 100 miliona dolara za obuku ukrajinskih pilota za upravljanje američkim borbenim avionima, a u oktobru je Ukrajina objavila da je odabrana grupa od nekoliko desetina pilota za obuku na zapadnim borbenim avionima.
Mada su odluke SAD i Njemačke da pošalju tenkove u Ukrajinu ponovo pokrenula rasprave o slanju borbenih aviona, evropski odbrambeni zvaničnici upozoravaju da je ta debata još u ranoj fazi, ukazuje Fajnenšl tajms.
Frenk Sent Džon, glavni operativni direktor kompanije Lokid Martin, najvećeg američkog proizvođača odbrambene opreme, rekao je za Fajnenšel tajms da je bilo "mnogo razgovora o transferu F-16 od trećih strana" – neke zemlje bi poslale svoje američke avione u Ukrajinu.
Iako Lokid nije direktno uključen u razgovore u vezi s potencijalnom isporukom vojnih aviona Kijevu, Sent Džon je rekao da će kompanija povećati proizvodnju F-16 da bi bila u stanju da popuni praznine u flotama zemalja koje odluče da pošalju avione u Ukrajinu.
Njemački kancelar Olaf Šolc, nakon što je Berlin odobrio slanje tenkova Leopard 2 u Ukrajinu, ponovo je odbacio slanje aviona u Ukrajinu.
S druge strane, holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hukstra rekao je prošle nedjelje da će Holandija "otvorenog uma" razmotriti zahteve za slanje F-16 i da nema "nikakvih tabua" kad je riječ o vojnoj podršci Ukrajini. Holandija ima oko 40 aviona F-16 i u procesu je njihove postepene zamijene naprednijim F-35.
Reizvoz aviona F-16 iz država Evropske unije direktno u Ukrajinu je samo jedna od opcija, rekli su evropski zvaničnici, ističući da bi avione američke proizvodnje zapadne države mogle da pošalju u zemlje bivšeg Varšavskog pakta koje bi svoje sovjetske avione poslale Kijevu.
Pored toga što je rasprava o slanju aviona u ranoj fazi i uglavnom unutar vlada ili između nekoliko prijestonica, to je i izuzetno osjetljiva tema, posebno zato što su SAD ranije odbacivale tu ideju, ukazuje Fajnenšl tajms u drugom tekstu.
Ideju za sad podržavaju neki od evropskih saveznika Ukrajine koji vjeruju da za okončanje rata u Ukrajini treba dati Kijevu svo oružje koje mu je potrebno da oslobodi svu svoju teritoriju.
U praksi, međutim, postoje ogromne prepreke, ukazuje list.
Na prvom mjestu, Ukrajina tvrdi da je, s obzirom na to da je Rusija izvršila invaziju, svako oružje odbrambeno. Ipak, borbeni avioni koji mogu da gađaju ciljeve u Rusiji stavljaju ogroman pritisak na taj argument.
Na drugom mjestu, tu je i pitanje isporuke. Za razliku od isporuka vojne opreme kamionima – pilote članica NATO-a ne mogu zameniti ukrajinski dok lete preko granice s Poljskom.
Ipak, najvažnije je to da bi cio poduhvat mogao da zavisi od jednog čoveka u Vašingtonu.
Bijela kuća, kako navodi britanski list, odbija ukrajinske zahtjeve u vezi s modernim borbenim avionima iz straha da bi mogli da budu iskorišćeni za napad na rusku teritoriju. Vlasti SAD moraju da odobre prodaju, ili transfere iz trećih zemalja, borbenih aviona američke proizvodnje.
To znači da je evropskim zemljama za slanje američkih aviona potrebna podrška administracije predsjednika Džozefa Bajdena.
Bajden je promijenio stav o tenkovima i Ukrajina se nada da ima još linija koje će biti pređene, ističe Fajnenšel tajms.
Bonus video:
