Mala zemlja od dva i po miliona stanovnika smještena između Rumunije i Ukrajine postaje najveća briga na spoljnoj granici Evropske unije.
Pokušaj puča, lažne bombe, hakovanje na internetu, lažni vojni pozivi, masovni protesti: vlasti Moldavije kažu da su sve to imale tokom prošle godine.
Policija je saopštila da je uhapšeno sedam osoba zbog umiješanosti u zavjeru za izazivanje “masovnih nereda” tokom protesta u prijestonici Kišinjev u nedjelju. Do hapšenja je došlo nakon niza upozorenja moldavske prozapadne vlade i američkih zvaničnika na pokušaje izazivanja nevolja uz pomoć agenata povezanih sa Rusijom.
Šef moldavske policije Vjorel Černaetanu rekao je da se jedan tajni agent infiltrirao u grupe “diverzanata”, od kojih su neki ruski državljani, kojima je navodno obećano 10.000 dolara da organizuju nerede.
”Imali smo eksploziju bezbjednosnih prijetnji od 24. februara prošle godine”, izjavila je za Rojters ministarka unutrašnjih poslova Ana Revenko, govoreći o krizama koje pogađaju njenu zemlju od početka invazije Rusije na Ukrajinu.
”Poručujem izdajnicima zemlje da će se uskoro naći pred sudom, bez obzira na to koliko novca i pomoći dobijaju da unište našu zemlju”, izjavila je Revenko.
U Moldaviji se nalazi otcijepljena državica Pridnjestrovlje - pojas teritorije duž njene istočne granice s Ukrajinom koji kontrolišu proruski separatisti i gdje je smješteno oko 1.500 ruskih vojnika. U njenom sastavu je i poluautonomna oblast Gagauzija, koja je takođe pretežno proruska.
Moldavski zvaničnici tvrde da je država pod stalnim pritiskom kampanje dezinformacija i propagande u režiji Moskve za koju kažu da ima cilj da destabilizuje vladu predsjednice Maje Sandu, koja je 2020. izabrana obećavajući da će težiti članstvu u EU.
Moldavija je prošlog mjeseca optužila Rusiju da kuje zavjeru za zbacivanje Sandu, dok su SAD obećale da će pomoći njenoj vladi da se odbrani od takvih pokušaja destabilizacije.
Revenko je saopštila da je u pitanju “informacioni” rat koji “vrši veoma jak pritisak na psihološku otpornost stanovništva”.
Vlada Moldavije nije pružila dokaze da potkrijepi navode o prljavim trikovima iza kojih stoji Rusija. Kremlj je više puta odbacio optužbe Moldavije za podsticanje nereda.
”Rukovodstvo se uvijek fokusira na sve što je antirusko. Zapadaju u antirusku histeriju”, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov prošlog mjeseca.
Ipak, Moskva ljutito reaguje na mogućnost pridruživanje Moldavije EU.
Vlasti Moldavije su prošlog mjeseca saopštile da je u okviru zavjere za izazivanje puča, bilo planirano da agitatori uđu u Moldaviju iz Rusije i drugih država regiona i pokušaju da izazivu nasilne sukobe. Zvaničnici su protjerali dva neidentifikovana agenta prošle nedjelje u vezi sa neredima, mada nisu naveli detalje o planu.
Zvaničnik ministarstva odbrane Valeriu Mija je rekao da je cilj zavjere bio da se nanese udarac moralu zemlje koliko i da se zbaci vlada: “Vjerujemo da je ovaj incident dio psihološkog rata”.
Lažne bombe su, u međuvremenu, postale svakodnevica, crpeći ogromne resurse. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su vlasti primile više od 400 lažnih prijetnji putem telefona ili mejla od prošlog ljeta, što je zahtijevalo intervencije 9.000 policajaca. Aerodrom Kišinjev, obrazovne institucije, sudovi, bolnice i tržni centri bili su neke od meta lažnih prijetnji, saopštilo je ministarstvo.
Moldavske vlasti su saopštile da je u seriji sajber napada tokom prošle godine oboreno nekoliko veb sajtova vlade i da su hakovani telefoni nekoliko zvaničnika. Mija je rekao da je vrhunac bio u avgustu, kada su među metama napada bili informacioni sistemi u ministarstvu unutrašnjih poslova. “Zajedno sa uzbunama zbog lažnih bombi, to uveliko testira naše kapacitete”, rekao je Mija.
Glavna snaga iza protesta u Moldaviji je opozicioni političar Ilan Šor, proruski biznismen za kojeg se vjeruje da je pobjegao u Izrael nakon što je osuđen za učešće u krađi milijarde dolara iz moldavskih banaka.
Demonstranti su u nedjelju u Kišinjevu kritikovali vladu zbog naglog porasta troškova života.
”Zašto zapadni partneri Moldavije podržavaju Maju Sandu, a zatvaraju oči kad se ljudima brani da ispred vlade izraze svoje potrebe”, izjavila je na skupu Marina Tauber, bivša profesionalna teniserka koja je postala poslanica glavne opozicione stranke Šor.
”Možete li to da vidite u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji?”. Njena stranka ima šest mjesta u 101-članom parlamentu Moldavije.
Pošto je Rusija prošle godine smanjila isporuke gasa Moldaviji, računi su porasli šest puta, prenio je “Gardijan”. Energetska kriza i rat u Ukrajini su takođe doprinijeli skoku inflacije na 30 odsto.
Uz zapadnu pomoć, vlada je subvencionirala račune za struju, ali se mnogi i dalje muče.
Demonstrant Ivan Vasile (85) je rekao da njegova penzija iznosi malo više od 100 eura.
”Jedem uglavnom samo hljeb. Ranije su struja i gas bili jeftiniji. Demokratija je za bogate”, izjavio je za “Gardijan”.
Lideri stranke Šor su uzvikivali “Dolje Maja Sandu”, “Dolje diktatura” i “Dolje policija” dok su ohrabrivali demonstrante da probiju policijske kordone.
Nisu svi u masi bili proruski nastrojeni. “Ovdje sam da vidim kao se manipuliše ljudima”, rekao je penzioner Jon Grosu. “Oni žele da se vrate u sovjetsku prošlost, ali sva carstva umiru”.
Nedaleko od antivladinog protesta, desetak kontrademonstranata je vikalo “Šor, idi u zatvor”.
”Mnogi ljudi ne shvataju da lopovi žele da dođu na vlast”, rekao je Aleksandru Melnic, 82-godišnji kontrademonstrant. “Prvi put za 32 godine (otkad je Moldavija stekla nezavisnost), pravimo prve korake u pravom smjeru”, rekao je o ambicijama države da se pridruži EU.
Moldavija je dobila status kandidata za članstvo u EU u junu prošle godine, zajedno sa Ukrajinom.
Lažni vojni pozivi
Stranka Šor kritikuje predsjednicu Sandu zbog zauzimanja strane u Ukrajini, govoreći da to povećava šansu da Moldavija bude uvučena u sukob. Tvrdi da je prikupila 600.000 poziva sa zahtjevom za nove izbore.
”Ona pokušava da uvuče našu zemlju u rat”, rekla je 36-godišnja Marina Tauber. “Mi smo neutralna zemlja i mi želimo mir.”
Zvaničnici vlade kažu da žele po svaku cijenu da izbjegnu uvlačenje u sukob. Oni kažu da je jedna od taktika koju koriste antivladini agitatori dijeljenje lažnih vojnih poziva na društvenim mrežama u pokušaju da šire strah da Moldavija ide ka ratu.
Eksperti ne očekuju da će Rusija napasti Moldaviju i navodni pokušaji izazivanja nereda su možda dio šire inicijative za skretanje pažnje sa Ukrajine, navodi “Politiko”.
Međutim, kako ističe portal, ti događaji nameću teška pitanja za EU poput toga koliko je spremna da ide u podršci zemlji kandidatu koja ja suočena sa kampanjom destabilizacije koju predvodi Moskva.
EU već pruža finansijsku pomoć Moldaviji - 13 miliona eura za pomoć civilima koji su pobjegli od rata u Ukrajini i 150 miliona eura u kreditima i grantovima. Moldavija se takođe smatra ključnim partnerom u upravljanju tokovima migracije i dobija pomoć od Fronteksa, evropske agencije za zaštitu granica.
Bonus video:
