Finska se juče formalno pridružila NATO-u u istorijskoj promjeni politike vojne neutralnosti izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu. Kremlj je poručio da je to opasna istorijska greška koja će oslabiti bezbjednost u širem regionu i primorati Rusiju da preduzme kontramjere.
Ministar odbrane Sergej Šojgu je rekao da ulazak Finske u zapadni vojni savez povećava izglede za dodatnu eskalaciju sukoba u Ukrajini. Dodao je, međutim, da to neće uticati na ishod ruske “specijalne vojne operacije”.
Učlanjenje Finske, koje označava kraj ere njenog vojnog nesvrstavanja, otprilike udvostručava dužinu granice koju NATO dijeli sa Rusijom i jača njegov istočni bok dok se još ne nazire kraj rata u Ukrajini.
Neutralnost Finske bila je uslov za mir koji je nametnuo Sovjetski Savez u “sporazumu o prijeteljstvu” 1948. godine. Ona je to vidjela kao pragmatičan način preživljavanja i očuvanja nezavisnosti države. Njeni lideri su poslali signal da žele da se pridruže najvećem svjetskom bezbjednosnom savezu samo nekoliko mjeseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto kompletirao je proces pridruženja predavši zvanični dokument američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u sjedištu NATO-a u Briselu. Zastava Finske - plavi krst na bijeloj pozadini - istaknuta je zajedno sa zastavama ostalih 30 članica Alijanse dok je vojni orkestar izvodio finsku himnu.
”Skoro 75 godina, ovaj veliki savez je štitio naše nacije i to radi i danas”, izjavio je na ceremoniji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. “Međutim, rat se vratio u Evropu i Finska je odlučila da se pridruži NATO-u i bude dio najuspješnijeg saveza u svijetu”.
Stoltenberg je ranije podsjetio da je ruski predsjednik Vladimir Putin naveo protivljenje proširenju NATO-a na istok kao jedno od opravdanja za napad na Ukrajinu.
”Dobio je upravo suprotno... Finska danas, a uskoro će Švedska postati punopravna članica alijanse”, rekao je Stoltenberg u Briselu.
Predsjednik Finske Sauli Ninisto rekao je da će najznačajniji doprinos Finske zajedničkom odvraćanju i odbrani NATO-a biti da brani svoju teritoriju. “Ostaje značajan posao da se uradi da bi se to koordinisalo sa NATO-om”, rekao je.
”Ovo je veliki dan za Finsku i želim da kažem da je ovo značajan dan za NATO”, rekao je Ninisto na konferenciji za novinare sa Stoltenbergom.
Rusija je u ponedjeljak saopštila da će pojačati vojni kapacitet u svojim zapadnim i sjeverozapadnim oblastima u odgovoru na ulazak Finske u NATO.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je čestitao Finskoj i napisao na Telegramu da je “usred ruske agresije, Alijansa postala jedina efektna garancija bezbjednosti u regionu”.
”NATO je takođe ključni cilj za Ukrajinu”, izjavio je Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog.
Predsjednik SAD Džo Bajden je rekao da Finska ulazi u NATO na 74. godišnjicu potpisivanja osnivačkog ugovora Alijanse.
”Kada je Putin pokrenuo brutalni agresivni rat protiv naroda Ukrajine, mislio je da može da podijeli Evropu i NATO. Pogriješio je”, naveo je Bajden u saopštenju. “Danas smo ujedinjeniji nego ikada. I zajedno, ojačani našim najnovijim saveznikom, Finskom, nastavićemo da čuvamo transatlantsku bezbjednost, branimo svaki pedalj teritorije NATO-a i suočavamo se sa svim izazovima”.
Kremlj je saopštio da će biti primoran da preduzme “kontramjere” koje će prilagođavati u zavisnosti od vrste vojnog raspoređivanja i infrastrukture koja će biti postavljena u Finskoj.
”Zadiranje u nacionalne interese Rusije”
Dodatno širenje NATO-a “zadiranje u našu bezbjednost i nacionalne interese Rusije”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da Finska pravi opasnu istorijsku grešku i da će oslabiti sopstveni uticaj na svjetskoj sceni i narušiti odnose sa Moskvom.
”Politika vojnog nesvrstavanja Helsinkija dugo je služila finskim nacionalnim interesima i bila je važan faktor izgradnje povjerenja u regionu Baltičkog mora i evropskog kontinenta u cjelini”, navodi se u saopštenju ministarstva.
”To je sada prošlost. Finska je postala jedna od malih članica alijanse koja ništa ne odlučuje, gubeći svoj poseban glas u međunarodnim poslovima. Sigurni smo da će istorija suditi o ovom ishitrenom koraku”.
Stoltenberg je rekao da Finsku neće biti poslate dodatne trupe ukoliko ne bude tražila pomoć. Tu državu sada štiti ono što je Stoltenberg nazvao “gvozdenom bezbjednosnom garancijom” NATO-a po kojoj sve članice obećavaju da će stati u odbranu bilo kojeg saveznika koji je napadnut. Stoltenberg, međutim, nije isključio mogućnost održavanja novih vojnih vježbi u Finskoj i rekao da NATO neće dozvoliti da zatjevi Rusije diktiraju odluke te organizacije.
Od okončanja Hladnog rata prije tri decenije, Moskva ljutito reaguje na uzastopne talase proširenja NATO-a na bivši komunistički istok Evrope i to pitanje je bilo kamen razdora i prije invazije na Ukrajinu. NATO stalno naglašava da je to samo odbrambeni savez i da ne prijeti Rusiji. Moskva kaže da slanje teškog naoružanja Ukrajini iz članica alijanse od početka rata dokazuje da je cilj Zapada uništenje Rusije.
Agencija Rojters piše da pristup Finske donosi NATO-u značajne vojne kapacitete koji su razvijani godinama.
Finska je jedna od rijetkih evropskih zemalja koja je zadržala vojnu obavezu tokom decenija mira, oprezna prema svom istočnom susjedu. Njene kopnene, pomorske i vazdušne snage su obučene i opremljene sa jednim primarnim ciljem - da odbiju bilo kakav ruski napad, navodi Rojters.
Finci se osjećaju bezbjednije
Građani Helsinkija su pozdravili ulazak njihove zemlje u NATO, rekavši da se osjećaju bezbjednije.
”Mislim da je dobra stvar što se Finska pridružuje NATO-u. Dugo smo ovdje pored Rusije”, izjavila je za Rojters Outi Lantimaki (59), projektant u jednom brodogradilištu. “Moj otac je ratovao protiv Rusa, tako da je ovo za mene lična stvar”.
Senja Veihlanen, 25-godišnja pekarka, rekla je: “Na neki način mislim da će to učiniti Finsku bezbjednijom, ali opet ne znamo šta će Rusija učiniti. To je za mene veliko pitanje”.
Prokremaljski aktivisti u Moskvi su održali bučne demonstracije protiv NATO-a ispred ambasade SAD, noseći transparente sa sloganima poput “Stop NATO” i “NATO je sponzor nacizma”.
U ruskom gradu Sankt Peterburg, udaljenom samo 150 km od finske granice, građanin koji se predstavio kao Nikolaj rekao je Rojtersu da će Rusi sada gledati Finsku kao neprijateljsku državu.
”Apsolutno nema sumnje da Finska pravi sebi probleme ulaskom (u NATO) jer smo je smatrali bratskom zemljom kapitalističkog svijeta, nama najbližom po duhu, po odnosima, po obostrano korisnim ekonomskim odnosima”, rekao je.
”Međutim, sada ćemo je smatrati državom koja je neprijateljski nastrojena prema nama”.
Finska i njen nordijski susjed Švedska zajedno su se prijavile za članstvo u NATO prošle godine, ali proces pristupanja Švedske koče članice alijanske Turska i Mađarska. Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom rekao je novinarima da se nada da će njegova zemlja postati članica na samitu NATO-a u julu u Viljnusu.
Turska tvrdi da Stokholm štiti članove grupa koje Ankara smatra terorističkim, što Švedska poriče. Turska je zatražila njihovo izručenje kao korak ka ratifikaciji članstva Švedske.
Pritužbe Mađarske se odnose na kritike na račun dosijea premijera Viktora Orbana u oblasti demokratije i vladavine prava.
Bonus video:
