Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski posljednji put je u Njemačkoj bio u februaru 2022, samo nekoliko dana prije početka rata. Sada ponovo dolazi. Šta želi od njemačke vlade i šta se može očekivati od te posjete?
Odnos između ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog i njemačkog kancelara Olafa Šolca nije jednostavan pred posjetu ukrajinskog predsjednika u nedjelju, 14. maja.
Od početka rata njih dvojica su se lično sreli samo dva puta. Prvi put prošlog juna u Kijevu, dugo nakon što su tamo bili drugi najviši političari.
Tome je prethodila žestoka svađa Berlina i tadašnjeg ukrajinskog ambasadora Andrija Melnika. Izrazito "nediplomatski diplomata“ optužio je njemačkog predsjednika Frank-Valtera Štajnmajera da je previše blizak Moskvi, a kancelara Šolca da predugo oklijeva s isporukama oružja Ukrajini.
Štajnmajer je želio da posjeti Kijev, ali je odbijen. Kada je nakon toga Šolc otkazao putovanje u Kijev, Melnik je kancelara nazvao "uvrijeđenom mladom“. Bilo je potrebno nekoliko nedjelja da se stvari ponovo smire.
„Odnos se znatno poboljšao“, kaže Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Pri tome je važnu ulogu odigrao naslednik Melnika – „mnogo mirniji, uravnoteženiji“ Aleksej Makejev, koji je došao tokom jeseni, kaže Hof za DW.
Ali, pomogla je i promena u vrhu nemačkog Ministarstva odbrane. Na mesto Kristine Lambreht došao je Boris Pistorijus. „Pistorijusom je došao kao ministar koji vrlo jasno kaže da je njegov cilj pobeda Ukrajine“, navodi Hof.
Taj stručnjak ocenjuje da je Pistorijus obezbedio „glatku i blagovremenu“ isporuku borbenih tenkova Leopard 2 Ukrajini. „To je jedan potpuno drugačiji ton“, ocenjuje Hof.
Oružje, oružje, oružje
Zahtev za sve efikasnijim oružjem iz Nemačke verovatno će ponovo doći od Zelenskog, pored još više municije, koja je sada „ključno pitanje“ za ukrajinskog predsednika.
Nemačka je s vojnom pomoći više oklevala od drugih zemalja. Šolc je mesecima čekao pre nego što je odobrio isporuke teškog naoružanja kao što su oklopna vozila i artiljerija. Zatim je trebalo još mnogo meseci pre nego što je na listu stavio i borbene tenkove – i to tek kada su i SAD htele da ih pošalju.
Isporuka borbenih aviona za Šolca do sada nije dolazila u obzir. „Nije bilo naročito preporučljivo isključiti mogućnost isporuka određenih sistema naoružanja kao što su borbeni avioni, jer ne možete znati kako će se rat razvijati“, kaže Hof. On u ovom trenutku ne očekuje da će Šolc ponuditi avione.
Drugi su otišli dalje. Holandija se trenutno konsultuje s Danskom i Velikom Britanijom o isporuci aviona F-16. To „nije tabu“, rekao je premijer Mark Rute tokom prošlonedeljne posete Zelenskog u Hagu. Dogovor još nije postignut, ali je to samo pitanje vremena.
Zelenski je ranije bio u Finskoj. Na konferenciji za novinare s finskim predsednikom Saulijem Ninisteom, ukrajinski predsednik je rekao: „Uskoro ćemo preći u ofanzivu, a onda ćemo dobiti avione.“
Sumnje u uspeh kontraofanzive
Zelenski zna da podrška Zapada nije neograničena. Veliki pritisak je stvorila duga pauza posle uspešnih ukrajinskih vojnih operacija na jesen i isporuka tenkova koja je morala da bude iznuđena od zapadnih saveznika.
„Potrebna nam je pobeda“, priznao je nedavno ukrajinski predsednik. Ali, kako se zna nakon curenja informacija iz američke tajne službe, na Zapadu su sve veće sumnje u uspeh predstojeće ofanzive.
Tako je i u Nemačkoj. Volfgang Išinger, bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije, pre nekoliko dana je za nemački javni servis ARD rekao: „Pogrešno je uverenje da Ukrajina iznenada ostvaruje prodor.“
Ne radi se o danima, već o dugotrajnom procesu, rekao je on. Išinger tu vidi „otrov za dugoročnu podršku“. Jer, „u Rusiji polaze od toga da to mogu da izdrže. Daleko je to od kraja.“
Nema konkretnih potvrda za članstvo u EU i NATO
Zelenski se od nemačke Vlade takođe nada većoj podršci za članstvo u NATO i Evropskoj uniji.
Ukrajina je u junu prošle godine zvanično dobila status kandidata za članstvo u EU. Tokom pete posete Kijevu na „Dan Evrope“ 9. maja, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je poručila: „Ukrajina je deo naše evropske porodice.“
Lepe reči – od kojih Zelenski nema mnogo koristi. Jedan od problema je izvoz ukrajinskog žita. Poljoprivrednici u istočnim zemljama EU, poput Poljske i Bugarske, ukrajinske poljoprivredne proizvode vide kao ekonomsku pretnju zbog niskih cena i zabranili su ih, što je Zelenski u prisustvu Fon der Lajen opisao kao „okrutno“.
„To neće ići tako brzo kao što bi neko u Kijevu želeo“, kaže Hening Hof o izgledima za članstvo u EU. „Ali, ne možemo sebi priuštiti ni da potraje deceniju. To nije lakši put.“
„Još komplikovaniji je ulazak u NATO“, smatra Hof. Ukrajina je u septembru podnela zahtev za članstvo po ubrzanom postupku. Pre nekoliko dana u Hagu, Zelenski je rekao da se to neće desiti tokom rata. „Ali“, kaže, „tokom rata želimo vrlo jasnu poruku da ćemo posle rata biti u NATO.“
Do sada je na tako jasnu poruku uzalud čekao. Čuju se ohrabrujuće reči iz pojedinih zemalja NATO i od generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, poput „vrata ostaju otvorena“, ali ništa nije konkretno. Ne pominju se mogući datumi.
Berlinska Vlada načelno ne misli da je članstvo u NATO dobra ideja, kaže Hening Hof. „Ideja je pre da se ukrajinska bezbednost garantuje davanjem bezbednosnih garancija. Ali, nejasno je kako bi one trebalo da izgledaju.“
Karlova nagrada za ukrajinski narod
U ime čitavog ukrajinskog naroda Zelenski bi u Nemačkoj trebalo da dobije uglednu Karlovu nagradu od grada Ahena. Ta nagrada se od 1950. godine dodeljuje ličnostima koje su zaslužne za evropsko jedinstvo.
Na inicijativu Zelenskog, u Ukrajini je 9. maja ove godine zvanično obeležen Dan Evrope, dok je u Moskvi, na godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, predsednik Vladimir Putin Rusiju prikazao kao žrtvu zapadnog rata protiv njegove zemlje.
„Želja Ukrajinaca da budu deo EU još jednom je svima nama u Evropi stavila do znanja koliko je važan projekat evropskog ujedinjenja, kao i to da Ukrajina brani našu slobodu i naš način života“, kaže Hening Hof i zaključuje:
„Mislim da je on veoma dostojan dobitnik nagrade, jer nas je sve još jednom podsetio na to kakva opasnost preti i šta treba da se brani.“
Bonus video:
