Grčka vladajuća konzervativna partija Nova demokratija osvojila je najviše glasova na danas održanim parlamentarnim izborima, ali neće moći sama da formira vladu, prenosi Rojters.
Sa većinom prebrojanih glasova, Nova demokratija vodi sa 40,8 odsto glasova, ispred radikalne ljevičarske Sirize, koja je vladala od 2015. do 2019. godine, koja je dobila 20,1 odsto glasova
Grčko ministarstvo unutrašnjih poslova predviđa da bi Nova demokratija mogla da osvoji 145 mjesta u parlamentu, šest manje od apsolutne većine.
Novu demokratiju predvodi aktuelni premijer Kirjakos Micotakis, a Sirizu bivši premijer Aleksis Cipras.
Grci su danas birali 300 poslanika na mandat od četiri godine.
Cipras je kako prenosi Rojters pozivajući se na zvaničnika Sirize, telefonirao Micotakisu da mu čestita na pobjedi.
Micotakis je kako navodi Rojters rekao da ima mandat da formira snažnu autonomnu vladu.
"Rezultati glasanja su odlučujući. Oni pokazuju da Nova demokratija ima odobrenje naroda da vlada, jaka i autonomna," rekao je Micotakis.
Agencija Beta prenosi da je Micotakis proglasio pobjedu svoje partije.
Micotakis je rekao da ta pobjeda predstavlja "politički zemljotres" koji otvara put za još jedno glasanje.
To je "dokaz da Nova demokratija ima zeleno svjetlo građana da sami vladamo", rekao je Micotakis objašnjavajući da je potrebno drugo glasanje da bi se osvojila apsolutna većina za formiranje stabilne vlade.
Ukoliko ne bude bilo moguće formiranje vlade u naredne dvije nedjelje, što predviđaju mnogi analitičari, moraće da se raspišu novi izbori koji bi trebalo da budu održani krajem juna ili početkom jula, navodi Beta.
Rojters je ranije prenio da je nakon prebrojanih više od polovine glasova, Nova demokratija dobila 40,9 odsto glasova, a Siriza 20,1 odsto.
Rojters je tada naveo i da analitičari kažu da Novoj demokratiji vjerovatno nedostaje jasna većina.
Rojters je ranije prenio da je Nova demokratija osvojila je 41,1 odsto glasova na osnovu skoro 31 odsto prebrojanih glasova, u odnosu na 20,1 odsto koliko je osvojila Siriza.
Rojters je naveo da su to zvanični rezultati koje je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Prema tim rezultatima, na trećem mjestu je Panhelenistički socijalistički pokret (PASOK) sa 12,7 odsto.
Izlazne ankete koje su objavljene poslije zatvaranja birališta pokazivale su da je Konzervativna partija dobila najviše glasova.
Prema tim anketama, Nova demokratija koja je na vlasti četiri godine, mogla bi da osvoji između 36 i 40 odsto glasova dok bi Siriza i osvojila između 25 i 29 odsto glasova.
Ukoliko bi se potvrdio taj izborni rezultat, Nova demokratija bi imala teškoće da formira stabilnu vladu.
Micotakis je raspisao 28. marta parlamentarne izbore poslije željezničke nesreće zbog koje je opala dugogodišnja podrška njegovoj vladajućoj partiji.
Pad Sirize, privredni uspjesi, Micotakisov mandat prožet skandalima
Micotakis tokom predizborne kampanije nije krio mogućnost još jednog glasanja ako ne uspije formiranje vlade.
Cipras je pozvao lidera socijalističke partije Pasok-Kinal Nikosa Andrulakisa na formiranje koalicije, ali je Andrulakis postavio svoje zahtjeve.
Ukoliko ne bude bilo moguće formiranje vlade u naredne dvije nedjelje, što predviđaju mnogi analitičari, moraće da se raspišu novi izbori koji bi trebalo da budu održani krajem juna ili početkom jula.
Poslanik Sirize Kostas Zaharijadis u prvoj reakciji na izborne rezultate, priznao je da je njegova stranka "daleko od postavljenog cilja".
Rezultati pokazuju slabljenje Sirize, koja je na posljednjim izborima 2019. dobila 31,5 odsto glasova, naspram 39,85 odsto za Novu demokratiju, ocijenio je Aleksis Papahelas, direktor liberalnog dnevnika Katimerini za provladinu televiziju SKAI.
Tokom predizborne kampanje Micotakis koji ima diplomu sa američkog univerziteta Harvard i sin je bivšeg premijera, stalno je pominjao privredne uspjehe.
Micotakis je poslije glasanje rekao da od Grčke želi da napravi "jaču zemlju sa važnom ulogom u Evropi".
Privreda je ponovo uzela maha poslije godina krize i stroge štednje. Obilježen je pad nezaposlenosti, rast od gotovo šest odsto u prošloj godini, kao i povratak investicija i rast turizma.
Njegov protivkandidat Cipras koji je 2015. bio oličenje nade radikalne ljevice u Evropi, želio je da na ovim izborima vidi "dan nade" i okretanje stranice od sadašnje vlade koju smatra arogantnom i nezainteresovanom.
Pad kupovne moći i teškoće sastavljanja kraja s krajem ostaju glavna briga stanovništva koje je podnijelo bolne mjere štednje posljednjih deset godina. Ali, zemlja i dalje ima veliki javni dug od više od 170 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Inflacija je prošle godine bila gotovo deset odsto, što je dodatno pogoršalo teškoće stanovništva.
Kritičari Micotakisa optužuju ga za autoritarne tendencije otkako je došao na vlast. Njegov mandat je prožet skandalima, od ilegalnog prisluškivanja preko protjerivanja migranata do policijskog nasilja.
Grčka je takođe na meti kritika Evropske unije zbog kršenja poštovanja vladavine prava, kao i po pitanju slobode medija i vraćanja migranata u Tursku.
Bonus video:
