Nekoliko dana uoči drugog kruga predsjedničkih izbora, u vladi Tajipa Erdogana postoji neslaganje i neizvjesnost povodom toga da li zadržati ekonomski program koji neki smatraju neodrživim ili odustati od njega. To je objavila agencija Rojters, pozivajući se na vladine zvaničnike i druge upućene osobe.
Prema informacijama agencije, neformalna grupa članova vladajuće stranke okupila se proteklih nedjelja da raspravlja o tome kako bi mogla usvojiti novu politiku postepenog povećanja kamatnih stopa i program ciljanog kreditiranja.
Erdogan nije direktno uključen u pregovore, u kojima učestvuju neki članovi vladajuće AK stranke koji nisu u vladi, ali su u prošlosti bili na visokim funkcijama, kazali su izvori koji su insistirali na anonimnosti.
Na drugoj strani su zvaničnici i ministri koji javno govore da žele da zadrže trenutni program povećanja izvoza i ekonomskog rasta putem smanjenja stopa i strogo regulisanog tržišta valuta, kredita i duga.
S obzirom na to da je Erdogan bio u prednosti nakon prvog kruga, puno toga je na kocki za ekonomiju tržišta u razvoju koja je pogođena krizom troškova života i serijom kraha valute, ocjenjuje Rojters.
Erdogan nije direktno uključen u pregovore u kojima učestvuju neki članovi vladajuće AK stranke koji nisu u vladi, ali su u prošlosti bili na visokim funkcijama
Sa smanjenjem deviznih rezervi, neki analitičari kažu da bi Turska mogla da se suoči sa još jednim ekonomskim krahom već ove godine, koji bi ponovo doveo do porasta inflacije i opteretio njen platni bilans ukoliko vlada ne promijeni politiku.
”Oni proučavaju novi ekonomski model... s obzirom na to da je postojeći neodrživ”, rekao je jedan visoki zvaničnik. “U suštini, on bi postepeno povećao kamatnu stopu i okončao strukturu korištenja višestrukih stopa”. Taj zvaničnik je rekao da grupa još nije predstavila Erdoganu kompletni plan.
Erdogan, koji nastoji da produži svoju vladavinu na treću deceniju u drugom krugu izbora u nedjelju, govorio je tokom kampanje da će se kamatne stope smanjivati sve dok je on na vlasti i da će inflacija biti stavljena pod kontrolu.
Svi izvori su kazali da nema nagovještaja da je Erdogan donio odluku, a većina je saopštila da mu je ranije predočena zabrinutost zbog rastućih ekonomskih pritisaka i iscrpljenih deviznih rezervi.
Tri izvora su kazala da bi on mogao zadržati postojeću politiku makar u narednih nekoliko mjeseci, ohrabren rezultatima glasanja 14. maja koji su bolji od očekivanih. On je u prvom krugu osvojio 49,5 odsto glasova, a njegov rival Kemal Kiličdaroglu 44,9 odsto. Analitičari kažu da je predsjednik u dobroj poziciji da pobijedi u drugom krugu.
”Unutar stranke postoje dva različita mišljenja”, rekao je za Rojters zvaničnik AK stranke. On je dodao da će cilj bilo kakve odluke biti očuvanje ekonomske stabilnosti do narednog ključnog izbornog testa - lokalnih izbora u martu naredne godine.
Treći zvaničnik je rekao da bi snažan izborni rezultat na kraju mogao ubijediti lidere “da brza promjena nije potrebna”.
Ekonomisti kažu da je lira za pet godina izgubila skoro 80 odsto vrijednosti u odnosu na dolar uglavnom zbog Erdoganove ekonomske politike. Kiličdarogluov opozicioni savez obećava da će promijeniti Erdoganov program agresivnim povećanjem stopa i povratkom na principe slobodnog tržišta, što je, kako piše Rojters, obradovalo međunarodne investitore.
Cilj bilo kakve odluke biće očuvanje ekonomske stabilnosti do lokalnih izbora u martu naredne godine
Iako je samozvani “neprijatelj” kamatnih stopa, Erdogan je povremeno zauzimao konvencionalniji pristup kada se suočavao sa prošlim ekonomskim krizama, da bi se opet vratio na staro.
Neformalna grupa koja radi na novom planu ne razmatra agresivno monetarno pooštravanje, već postepeniji put koji ponovo stavlja naglasak na referentnu kamatnu stopu na tržištima zajmova, rekla su Rojtersu četiri izvora. Druga opcija je korišćenje javnih institucija i državnih subvencija za odobravanje selektivnih kredita, dodali su.
Razmotreno je nekoliko ideja, čiji detalji nisu poznati. Nije poznato ni to da li je ta grupa predstavila plan Erdoganu, niti koliko je on zainteresovan za njega.
Agencija Fič je saopštila da “B negativni” kreditni rejting Turske zavisi od toga da li će postizborna politika “postati kredibilnija i dosljednija” s obzirom na pritisak na liru, veliki deficit tekućeg računa, smanjenje rezervi i visoku inflaciju.
Analitičari smatraju da nije isključeno da će Erdogan donekle promijeniti ekonomsku politiku, ali da će osnova njegovih ekonomskih uvjerenja ostati ista. Predsjednik je uoči izbora nagovijestio moguću promjenu kada je rekao da bi bivši ministar finansija Mehmet Šimšek, kojeg međunarodni investitori dobro poznaju, mogao da se vrati u vladu kako bi pomogao u oblikovanju politike. Međutim, ostalo je nejasno kakva bi mogla biti Šimšekova uloga ako Erdogan pobijedi u drugom krugu.
Bonus video:
