Kompanije iz Centralne Evrope izviđaju lokacije, potpisuju ugovore i pokreću projekte u ratom razorenoj Ukrajini, tražeći uporište za buduće radove na rekonstrukciji zemlje koji bi mogli vrijedjeti milijarde dolara.
Mada je većina sadašnjih projekata fokusirana na ključnu infrastrukturu oštećenu ili uništenu od početka ruske invazije u februaru 2022, direktori kompanija i zvaničnici vlada predviđaju talas investicija kada se rat završi, piše agencija Rojters.
“Upravo one zemlje koje se sada ne plaše da idu u Ukrajinu krenuće sa prvih pozicija” kada počne rekonstrukcija, kazao je za britansku agenciju Tomas Kopecni, izaslanik češke vlade za rekonstrukciju Ukrajine.
Češka vlada je obećala da će potrošiti oko 23,5 miliona dolara svake godine do 2025. kako bi podržala zemlje da firme koje žele da rade u Ukrajini i pomaže kompanijama da sklope ugovore sa ukrajinskim zvaničnicima preko regionalnih trgovinskih misija.
“Kompanije i vlade shvataju da će ukrajinsko tržište biti velika prilika za budućnost”, kazao je Kopecni, koji očekuje da se prihodi čeških kompanija u Ukrajini višestruko povećaju narednih godina.”Rekonstrukcija Ukrajine, makar u početnoj fazi, je već u toku”.
Nekoliko direktora kompanija i vladinih zvaničnika u razgovoru za Rojters iznijeli su detalje operacija i planova za Ukrajinu čak i dok tamo bijesni rat, u kojem su stradale desetine hiljada ljudi, milioni su napustili zemlju a brojni gradovi sravnjeni sa zemljom.
Ulozi su visoki. Cijena oporavka će vjerovatno biti 411 milijarde dolara, odnosno 2,6 puta više od procijenjenog BDP-a Ukrajine u 2022 godini, navodi se u zajedničkoj ocjeni Svjetske banke i Ukrajine.
Poljska banka Pekao SA procjenjuje da bi rekonstrukcija mogla podstaći ekonomiju susjedne Poljske za oko 45,6 milijardi, ili oko 3,8 odsto BDP-a.
“Kada se rat završi, novac će stići u Ukrajinu i to će biti jedno veliko građevinsko tržište, možda jedno od najvećih u Evropi”, kasao je Ležek Golabjecki, zamjenik izvršnog direktora poljske građevinske firme Unibep.
Tradicionalni saveznici
Snažna vojna i politička podrška Ukrajini od Češke Republike i Poljske, država kojima je domonirala Moskva tokom četiri decenije komunističke uprave, ide u prilog njihovim kompanijama. Kao i njihova slična kultura i radno iskustvo u Ukrajini.
Češka firma za zaštitu životne sredine Dekonta, koja je čistila lokacije nakon odlaska sovjetske vojske 1991. godine, traži lokacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode, rekao je član nadzornog odbora Pavel Mothejl. On je nedavno posjetio Dnjepropetrovsku oblast, blizu linije fronta u istočnoj Ukrajini.
“Željeli bismo da uradimo 11 stanica za prečišćavanje vode i pripremamo projekte za dekontaminaciju nakon rata”, kazao je Mothejl, čija kompanija sprovodi jedan projekat a drugi je u pripremi. “Gdjegod da odete po selima postoji potražnja”.
Više od 2300 poljskih kompanija želi da učestvuje u projektima rekonstrukcije u okviru poljskog Programa za investicije i trgovinu, većinom kompanija koja se bave građevinom.
Poljska je takođe u pregovorima sa predstavnicima iz drugih država uključujući Južnu Koreju, Japan i Veliku Britaniju kako bi se udružile sa poljskim kompanijama koje su više upoznate sa Ukrajinom, kazao je šef državne agencije u Kijevu Karol Kubica.
“Gradimo odnose sa lokalnim vladama jer želimo da počnemo rekonstrukciju od nule”, kazao je on. “Sadašnji i budući Izazov je kako da bezbjedno pošaljemo zaposlene da rade posao”.
Strane firme koje rade u Ukrajini moraju se naviknuti na redovno oglašavanje sirena za uzbunu iz vazduha, a pojedine su zaposlile i vojne konsultante.
“Instalirali smo aplikaciju za upozorenje na opasnost iz vazduha”, kazao je Jaroslav Kamfrla, projekt menadžer češke zdravstvene kompanije Blok CRS, koji obilazi Ukrajinu kako bi procijenio potražnju za njihovom opremom.
Zahvaljujući granici od 530 kilometara sa Ukrajinom, Poljska bi mogla postati prirodni logistički centar.
“Očekujemo da poljski proizvodi budu prvi izbor i takođe imamo prednost troškova transporta jer smo bliže Ukrajini”, kazao je Kržistof Krempec, direktor kompanije Merkor koja proizvodi sisteme za zaštitu od požara. Ta kompanija razmatra povećanje kapaciteta svoje fabrike u Lavovu, na zapadu Ukrajine.
Korupcija glavni problem
Dok mnoge centralnoevropske firme vide priliku kakva se ukazuje jednom u generaciji, napredak će zavisiti od sposobnosti ukrajinskih vlasti da demonstriraju transparentnost, kazao je Vijeslav Novak, izvršni direktor poljske građevinske kompanije ZUE.
Prema Indeksu korupcije Transparensi internešenela Ukrajina je na 116. mjestu, daleko ispod svojih susjeda u Evropskoj uniji. Ukrajina je dala prioritet naporima da se uhvati u koštac sa korupcijom dok traži pristup Evropskoj uniji.
“Ako nema transparentnosti ekonomskog procesa, fer tendera, transparentne potrošnje i raspoređivanja sredstava, niko neće investirati u Ukrajinu”, kazao je za Rojters Novak. “To je glavni izazov za Ukrajinu”.
Bonus video:
