Najviši sud Evropske unije juče je odbacio više elemenata poljske sveobuhvatne reforme pravosuđa zbog kršenja demokratskih načela bloka, pojačavajući pritisak na vladajuću stranku Pravo i pravda (PiS), koja se ove jeseni suočava sa izborima.
Poljska, najveća bivša komunistička zemlja u EU, od polaska PiS-a na vlast 2015. godine izgubila je reputaciju uzora demokratske tranzicije, kao i pristup milijardama dolara u fondovima EU u žestokom sukobu oko vladavine prava sa liberalnim zapadom.
Evropski sud pravde juče je saopštio da je objavljivanje na internetu podataka o članstvu ili pripadništvu sudija neprofitnim fondacijama ili političkim partijama kršenje njihovih prava na privatnost i može se iskoristiti za uticaj na njih.
Sud u Luksemburgu naveo je taj element sa još nizom drugih u reformi pravosuđa kao štetne za nezavisnost sudija i samim tim kao podrivanje vladavine prava.
"Poljska pravosudna reforma iz decembra 2019. podriva zakon EU", navodi se u saopštenju suda. "Vrijednost vladavine prava je integralni dio samog identiteta Evropske unije".
Tvrdolinijaški zamjenik ministra parvde Poljske, Sebastijan Kaleta, odmah je odbacio odluku kao "farsu".
Slučaj je pred sudom pokrenula Evropska komisija, a tužbu su podržale Belgija, Finska, Danska, Švedska i Holandija, ističe Rojters.
Odluka je konačna, što znači da Poljska sada treba da izmijeni elemente reforme pravosuđa za koje je Sud utvrdio da su nezakonite. Ukoliko Varšava to ne učini, Evropski sud pravde može uvesti dodatne novčane kazne.
Evropski sud pravde je 2021. godine utvrdio da je sistem koji je PiS uveo za nadzor poljskih sudija takođe protivan zakonima EU. Sud je kasnije uveo dnevnu novčanu kaznu od milion eura zbog toga što Varšava nije ukinula sistem, a kazna je kasnije smanjena na pola miliona dnevno nakon što je Poljska uvela određene izmjene.
Kritičari PiS-a kod kuće i u inostranstvu tvrde da je niz promjena izložio poljske sudove i sudije direktnom političkom uplitanju. Oni takođe kritikuju PiS zbog ograničavanja prava žena, LGBT populacije i migranata.
Zbog podrivanja demokratskih načela, Evropska komisija blokirala je pristup Varšave fondu za oporavak od kovida vrijednom 35,5 milijardi eura, kao i milijardama u fondnovima za siromašnije zemlje kako ne bi zaostajale u razvoju.
Opozicione partije su u nedjelju održale protestni skup kojem je prisustvovalo pola miliona ljudi. Međutim, PiS-ova kombinacija velike socijalne potrošnje i nacionalizma pokazala se privlačnom u zemlji od 38 miliona stanovnika, koja je članica NATO-a i graniči se sa Ukrajinom.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da će PiS osvojiti najviše glasova na izborima koji se očekuju u oktobru ili novembru, mada se može dogoditi da nema apsolutnu većinu u parlamentu.
Bonus video:
