Kura je najduža gruzijska rijeka. Protiče kroz Tbilisi i ona je žila kucavica te zemlje. Posebno je važna za gruzijski energetski sektor: oko 70 odsto struje u toj zemlji s oko 3,7 miliona stanovnika dobija se uz pomoć vode, a 20 odsto od uglja ili prirodnog gasa. Ostatak se pokriva uvozom iz Rusije.
Takva je trenutna situacija. A ako bude onako kako planiraju Njemačka i EU, Gruzija bi u budućnosti mogla da postane nezavisna od svog velikog susjeda na sjeveru, a istovremeno bi mogla i da bude izvoznik električne energije u Evropsku uniju.
Za realizaciju njemačkih planova zadužena je savezna kreditna ustanova KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau), koja s više od 200 miliona evra pomaže u izgradnji elektro-mreže. Uz pomoć nove, moderne infrastrukture, Gruzija bi trebalo da bude u stanju da proizvodi još više obnovljive energije.
Potencijal je ogroman: državni gruzijski proizvođač električne struje GSE procijenjuje da bi do 2033. tržištu mogao da ponudi oko 10.000 megavata. U ovom trenutku kapacitet GSE je oko 4.600 megavata. Nove hidroelektrane bi u budućnosti u tom energetskom miksu imale udeo od oko četiri gigavata (GW). Osim toga, tu su i novi vjetroparkovi sa 900 i solarna energija sa 200 megavata. U ovom trenutku, u Gruziji je aktivan samo jedan vjetropark, ukupnog kapaciteta 21 megavat.
Vjetroparkovi u Kaspijskom moru
S novim kapacitetima Gruzija bi od uvoznika struje postala izvoznik. A ta zelena energija bi se izvozila u Evropu – i to ne samo gruzijska. U snabdjevanje Evrope mogli bi da budu uključeni i ofšor-vjetroparkovi u azerbejdžanskom dijelu Kaspijskog mora.
Kako bi ta vizija jednoga dana postala stvarnost, Evropska unija i Gruzija planiraju da izgrade infrastrukturu za distribuciju eko-struje, i to preko Crnog mora. Radi se o ideji polaganja jednog od najdužih podvodnih kablova za transport struje, dugom oko 1.100 kilometara, preko kojeg bi moglo da se transportuje 1.000 megavata struje u oba smjera. Radi se o investiciji „teškoj“ više od dvije milijarde eura.
Svi učesnici projekta trenutno su u procesu izrade studije izvodljivosti. Krajem ove godine očekuju se konkretniji podaci o tome da li će se krenuti u realizaciju. Projekat bi, u slučaju da se u njega krene, mogao da bude realizovan do 2029. No, zbog visokih troškova i bezbjednosnih aspekata – podvodni kablovi bi se nalazili nedaleko od poluostrva Krima koji je zaposjela Rusija – akteri uključeni u projekat počeli su da razmišljaju i o alternativama.
Turska alternativa
Kavkaska zelena struja bi u smjeru zapada mogla da se transportuje i preko turske elektro-mreže, kaže Tomas Arlt iz njemačkog inženjerskog biroa „Fihtner“. Turska mreža je sinhronizovana s evropskom, dodaje on. Uslov je, međutim, da vodovi u Gruziji, koji su sada sinhronizovani sa ruskom mrežom, moraju biti odvojeni od ruske mreže.
Inženjerski biro iz Štutgarta je po nalogu KfW za potrebe gruzijskog državnog elektro-snabdjevača, na granici sa Turskom, u mestu Akhalzikhe, instalirao trafo-stanicu koja bi omogućila tehničku realizaciju „slanja“ struje ka zapadu. Njen kapacitet je do 700 megavata, i to je dakle količina gruzijske struje koja bi mogla da bude „ubačena“ u tursko-evropsku mrežu.
„Trafo-stanica nikada nije bila tako profitabilna kao u posljednje vreme“, kaže Arlt. Cijene struje u Turskoj su se naime u protekloj godini utrostručile, a dodatni profit završava u gruzijskom budžetu. Zato se planira povećanje kapaciteta stanice za dodatnih 350 megavata.
Zeleni vodonik
Osim toga, njemačka Vlada podržava gruzijske planove da uz pomoć regenerativne struje proizvodi zeleni vodonik. U tom cilju KfW je u maju 2023. potpisala pismo o namjerama s Vladom u Tbilisiju, gruzijskim naftnim i gasnim opskrbljivačem GOGC, kao i sa gradom Batumijem. Radi se o realizaciji prvog pokaznog projekta za proizvodnju zelenog vodonika u toj zemlji. Njemačka će za te potrebe staviti na raspolaganje 1,3 miliona eura.
Bonus video:
