U Varšavi je danas, prema raznim procjenama od 800.000 do milion Poljaka izašlo na poziv opozicije i njenog lidera Donalda Tuska u Marš miliona srca, protest protiv vlasti stranke Pravo i Pravda, svakako najveće demonstracija od pada komunista 1989. godine, veće nego u junu kada je Tusk na ulice za demokratsku Poljsku u Evropskoj uniji izveo pola miliona Poljaka.
Gradske vlasti Varšave, inače u rukama opozicije, saopštile su da je na protest došlo milion ljudi, nezavisni mediji kao informativni portal Onet.pl prema prostoru i dužini kolone prebrojali su oko 800.000, dok vlasti i državni mediji prenose samo nezvaničnu procenu policije prije početka marša da se okupilo oko 100.000 demonstranata.
"Ovo je izuzetan događaj, ali nije stvar u Ginisovim rekordima. Ne radi se o tome da je ovo najveća manifestacija u istoriji Poljske, ovo je sigurno najveći politički skup na svijetu. Evropa živi u nadi da će Poljska ponovo postati sto posto evropska, demokratska, slobodna država", kazao je na kraju marša nekadašnji dugogodišnji poljski premijer i bivši predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk.
Lider opozicije poručio je vladajućoj partiji Pravo i Pravda i njenom lideru Jaroslavu Kačinjskom, koji su danas na predizbornom mitingu daleko od Varšave u Katovicama, da su pobjegli iz Varšave da ne vide kako izgleda prava Poljska i da su ostali usamljeni sa svojom mržnjom, prezirom i nepotizmom.
"Želim da vam obećam kraj poljsko-poljskog rata dan nakon izbora. Kad se otjera agresor nema zašto da se ratuje. Tih osam godina oni su radili na tome da ne bude Poljska i Poljaci već puno malih posvađanih zajednica uvredjenih jedna na drugu. Mi smo narod, mi smo velika većina, od nas zavisi da ih 15. decembra otjeramo", rekao je Donald Tusk.
Vicepremijer i lider vladajuće stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski kao i opozicija na Maršu miliona srca nastojao je danas u Katovicama na predizbornom skupu da mobiliše svoje i neodlučne birače, ističući kao i Tusk da se radi o istorijskim izborima, ali, po njegovim riječima, zato da se ne vrati sistem Tuska.
"Donald Tusk morao je da pristane da se Poljska potčini Njemačkoj, a time i Rusiji. Tusk se tu dobro pokazao i ostvario je taj cilj", rekao je Kačinjski.
Pravo i Pravda nedeljama prikazuje nove i nove izborne video klipove u kojima optužuje Tuska da je recimo htio da preda pola Poljske Rusiji jer je jedan od scenarija odbrambene strategije računao na posljednju liniju odbrane na Visli, iako je tu strategiju inače pripremila prije ostavke vlada Kačinjskog.
Drugi spotovi plaše Poljake da je Tusk dobio od Njemačke zadatak da pretvori cijelu Poljsku u ostrvo Lampeduza koje su preplavile izbjeglice i migranti ili da je htio da rasproda strateška preduzeća stranim vlasnicima.
"Na izborima 15. oktobra Poljaci neće odgovarati samo na pitanje čija će biti Poljska već na važnije pitanje. Da li će biti Poljske? Da li će biti suverena država. Odgovaraćemo na pitanje da li će biti evropska provincija ili suverena država", kazao je danas na mitingu u Katovicama poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Vladajuća stranka Pravo i Pravda pohvalila se da je njen skup u jednoj od sportskih hala u Katovicama najveći skup u zatvorenom prostoru u istoriji Poljske.
Prema posljednjim anketama raspoloženja birača, Pravo i Pravda Kačinjskog može da očekuje podršku 35 odsto birača, a opozicija okupljena u Tuskovu Građansku koaliciju 27 odsto, međutim jedinom mogućem partneru Kačinjskog, desnim ekstremistima iz Konfederacije, pada podrška i trenutno mogu da računaju samo na devet odsto glasova.
Stranke sa kojima bi Tuskove proevropske demokratske snage mogle da udju u vladu, Treći put i Ljevica, imaju po 10 odsto biračke podrške.
Ako se ne zaoštri i do sada neviđeno brutalna kampanja prepuna teških uvreda, manipulacija i laži po ocjenama poljskih analitičara zemlju čeka pat kada oba bloka imaju isti broj mandata i teško da bilo ko može da sastavi vladu.
Kako se Poljska našla u centru pažnje
Kampanju stranke Pravo i pravda obilježila je antiimigrantska politika. Na vlasti je od 2015. godine.
Poljska, članica EU i NATO se u centru pažnje svjetske javnosti našla u septembru nakon najave da će prestati da isporučuje oružje Ukrajini zbog diplomatskog spora oko žita.
Spor oko žita počeo je nakon što je ruska invazija na Ukrajinu u potpunosti zatvorila glavne crnomorske brodske puteve i primorala Ukrajinu da pronađe alternativne kopnene rute.
To je zauzvrat dovelo do toga da su velike količine žitarica završile u srednjoj Evropi.
Shodno tome, EU je privremeno zabranila uvoz žitarica u pet zemalja, Bugarsku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Slovačku, kako bi zaštitila lokalne farmere, koji su strahovali da ukrajinsko žito snižava cijene na lokalnom nivou.
Zabrana je istekla 15. septembra i EU je odlučila da je ne obnovi, ali su Mađarska, Slovačka i Poljska odlučile da nastave s primjenom.
Bonus video:
