Granada: sastanak koalicije protiv Putina

Šefovi država i vlada koji se inače rijetko viđaju tamo mogu da razgovaraju jedni sa drugima, kaže politikološkinja Vesela Černeva iz sofijskog trusta mozgova Evropski savjet za spoljnu politiku

9508 pregleda 29 reakcija 6 komentar(a)
Borelj stiže na samit, Foto: REUTERS
Borelj stiže na samit, Foto: REUTERS

Šefovi evropskih država i vlada razgovaraju u Španiji o hitnim pitanjima – ali odluke se ne donose. Šta bi trebalo da donesu sastanci Evropske političke zajednice i Evropske unije?

Sastanci na vrhu u španskoj Granadi u dvostrukom paketu: prvo se ovog četvrtka (5. oktobar) okuplja 47 evropskih država – sve osim Rusije i Bjelorusije: „Evropska politička zajednica“, osnovana prije godinu dana u Pragu svojevrsni je savez protiv ruskog napada na Ukrajinu.

Zatim se u petak održava neformalni samit 27 država-članica Evropske unije, pred kojom je brdo problema, prije svega upravljanje migracijama.

„Politički spid dejting“

Ni na jednom od ta dva samita šefovi država i vlada neće donositi nikakve formalne odluke. Evropska politička zajednica, koju je pokrenuo francuski predsjednik Emanuel Makron je klub bez fiksnih struktura. I to je dobra stvar, ocjenjuje Stiven Blokmans iz briselskog Centra za evropske političke studije (CEPS). Treći sastanak te zajednice, nakon Praga 2022. i Kišinjeva u junu ove godine, mogao bi se opisati kao politički „spid dejting“. Bez dnevnog reda, bez pritiska da se pregovara o objašnjenjima detaljima, u opuštenim radnim grupama. Tamo ima mnogo prilika za susrete.

Šefovi država i vlada koji se inače rijetko viđaju tamo mogu da razgovaraju jedni sa drugima, kaže politikološkinja Vesela Černeva iz sofijskog trusta mozgova Evropski savjet za spoljnu politiku.

„To se prije svega odnosi na 20 zemalja koje nisu članice EU i koje se ne sastaju svakog mjeseca, kao članice EU. Zato im je potreban forum na kojem može da se razgovara na nivou šefova država i vlada, i mislim da je to veoma korisno.“

Da li će se Azerbejdžan sastati sa Jermenijom?

Za sukobljene strane, Azerbejdžan i Jermeniju – a obje će predstavljati njihovi predsjednici – neformalni samit nudi, na primjer, mogućnost da se razgovara o izlasku prevazilaženju humanitarne krize oko Nagorno-Karabaha, odakle je 120.000 Jermena izbjeglo nakon što je Azerbejdžan vojno okupirao tu oblast.

Politikolog Stiven Blokmans smatra da se moraju pronaći jasne riječi kada se razgovara sa Azerbejdžanom. Teritorijalne sporove u Evropi ne treba rješavati silom i koliko god da se to odnosi na ruskog vladara Putina, toliko se odnosi i na predsjednika Azerbejdžana Alijeva.

„Ako je Azerbejdžan u tom kontekstu po strani, neka bude tako. Ali, bar bi ostatak Evrope mogao da pokaže da je ujedinjen u tumačenju sopstvenih osnovnih principa.“

Organizatori samita u Granadi u Sekretarijatu Saveta ministara u Briselu još nisu mogli da potvrde da li će doći do susreta predsjednika Azerbejdžana i Jermenije. Možda uz podršku Njemačke i Francuske?

Nešto više od porodične fotografije?

Glavna tema Evropske političke zajednice ponovo će biti situacija u Ukrajini i ruski agresorski rat. Još se čuva u tajnosti da li će ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski lično otputovati u Granadu.

Samit u Pragu prije godinu dana poslao je jasan signal Rusiji da je Evropa ujedinjena iza Ukrajine. U Republici Moldaviji poruka je bila da Evropa podržava čitav region, ali i ugrožene države kao što je Moldavija. A šta će biti u Granadi, u Španiji, daleko na zapadu?

„Ovog puta, naravno, u ovom trećem krugu, malo je teže“, kaže politički ekspert Stiven Blokmans za DW.

„Velika porodična fotografija verovatno više neće biti dovoljna da pošalje moćnu poruku. Postaje sve jasnije da je neophodno da se na predstojećem sastanku dođe do nekih opipljivih rezultata.“

Može li se Ukrajina da se nadat napretku u pridruživanju EU?

Tokom posjete Kijevu prošlog ponedeljka, ministri spoljnih poslova EU već su nagovestili u kom pravcu bi mogla da ide poruka sa dvostrukog samita u Granadi.

Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da srce Evrope najjače kuca u napaćenoj Ukrajini. Berbok je najavila da evropska „zajednica slobode“ mora da se proteže od Lisabona, do Luganska na istoku Ukrajine.

U Ukrajini je to shvaćeno kao da se ta zemlja-kandidat ubrzano približava početku pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom. „Da, mislim da je vrlo verovatno da će i Ukrajina dobiti datum za početak pregovora u decembru“, smatra Vesela Černeva. „Za Ukrajinu to ide paralelno sa vojnom i finansijskom podrškom.“.

I o tome će se takođe razgovarati na oba samita. Kao i o spoznaji da bi jedan premijer prijateljski nastrojen Rusiji mogao da formira vladu u Slovačkoj. A i da bi podrška SAD mogla da bude blokirana zbog budžetskog spora u Kongresu.

Da li će EU napredovati u migracionom sporu?

Na kasnijem, neformalnom samitu 27 zemalja-članica EU, predsednik Savjeta Unije Šarl Mišel želi da se razgovara o strateškim pitanjima – o evropskoj autonomiji, infrastrukturi, energetici. Ali, zbog sve većeg broja migranata, Italija, ali i druge zemlje vrše sve veći pritisak da se radi na kratkoročnim rešenjima. Mišelovi savetnici žele da se ograniče na „spoljnu dimenziju“ migracija, odnosno na saradnju s trećim zemljama poput Turske ili Tunisa, koje bi, ako je moguće, trebalo da spriječe migrante da putuju u Evropu.

Ali, tokom priprema za samit, odjeknula je vijest da predsednik Tunisa Sajed ne želi da primijeni nedavno zaključen sporazum sa EU koji podrazumijeva da Unija nudi ekonomsku pomoć protiv zadržavanja migranata. Kais Sajed odbacuje naime dugoročnu dogovorenu ekonomsku pomoć u visini 1,1 milijarde eura ocenjujući da je to „milostinja“.

Ključnu ulogu u postizanju tog sporazuma sa Tunisom odigrala je italijanska premijerka Đorđa Meloni i sada je pitanje kako će ona da reaguje. Novi migracioni pakt EU sa kraćim procedurama azila, više deportacija i ključem za distribuciju za sve države EU još uvek je na dugom štapu, jer Njemačka i Italija ne mogu da se dogovore oko ključnih tačaka.

Da li je EU spremna za novu rundu proširenja?

Na samitu Evropske unije, predsjednik Saveta Šarl Mišel na kraju želi da pokrene i diskusiju o reformama Unije kako bi ona bila spremna za željeni prijem šest država Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine i Moldavije. Mišel u svom pozivnom pismu šefovima država i vlada navodi da EU mora biti jasna kada je reč o posljedicama tog koraka za nove članice, ali prije svega za EU.

„Od vitalnog je značaja da ponovo razmislimo o budućoj dinamici Unije, između ostalog i o našim procesima donošenja odluka, a sve kako bismo nastavili da imamo garancije za naš uspeh. Pitanja su kritična: Šta radimo zajedno? Kako odlučujemo? Kako da spojimo finansije i ciljeve pod jednu kapu?“, navodi Mišel.

Diskusije o uticaju novih rundi proširenja na budžet Evropske unije biće uzbudljive. Ako bi se Ukrajina pridružila, a to je najsiromašnija država u Evropi, zemlje koje sada više dobijaju nego što daju u budžet EU, poput Mađarske ili Poljske, mogle bi iznenada da počnu u budžet Unije više da daju nego što dobijaju.

Bonus video: