Politički sukobi u Vašingtonu koji su doveli u sumnju nastavak podrške Ukrajini su “loše vijesti”, rekao je juče šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel, izrazivši nadu da to još nije konačan stav.
On je govorio na početku samita Evropske političke zajednice, koja je osnovana prošle godine da pospješi saradnju među više od 40 država, od Norveške do Moldavije.
Očekivalo se da evropski lideri koji su se okupili u španskoj Granadi uvjere ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog u dugoročnu podršku nakon što je predsjednik SAD Džo Bajden izrazio strahovanje da bi sukobi između republikanaca u Kongresu mogli naškoditi američkoj politici u nastavku pomoći Kijevu.
Borel je rekao da Evropa neće moći sama da snosi čitav teret strane podrške Ukrajini.
“Evropa ne može popuniti američku prazninu”, rekao je novinarima nekoliko dana pošto su republikanci u Kongresu odbili da odobre mjeru privremenog finansiranja Ukrajine.
Zelenski je upozorio evropske lidere da će Rusija napasti druge zemlje ako Ukrajina izgubi
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je poslala sličnu poruku. Ona je rekla da EU planira da odobri 50 milijardi eura podrške Ukrajini narednih mjeseci, ali da je pomoć Vašingtona i dalje ključna, prenio je portal “Politiko”.
“Veoma sam sigurna u podršku Ukrajini od SAD-a,” rekla je i dodala da je ono što ostaje nejasno vrijeme kada će ta podrška stići.
Šarl Mišel, predsjednik Evropskog savjeta, izjavio je da je čuo “lično obećanje” Bajdena da će nastaviti da podržava Kijev.
Nakon skoro 600 dana borbe protiv ruske invazije, Ukrajina se suočava sa krizom finansiranja zbog kašnjenja planirane pomoći iz SAD i usred neizvjesnosti kada će tačno biti isporučen sljedeći veliki evropski paket pomoći.
Nekoliko diplomata je proteklih dana u izjavama za “Politiko” sugerisalo da je politička podrška za odobravanje 50 milijardi eura pomoći snažna i široka, ali da bi Mađarska mogla da traži odgađanje konačnog odobrenja jer želi da izvrši pritisak na Brisel oko svog finansiranja, koje je zamrznuto zbog spora oko vladavine prava. Bilo kakvo kašnjenje bi moglo izložiti Ukrajinu riziku manjka u budžetu 2024. godine.
Zelenski je juče u Grenadi upozorio evropske lidere da Rusija može obnoviti svoje vojne kapacitete i napasti druge zemlje u roku od pet godina ako posustane podrška Evrope Kijevu.
On je dodao da je uvjeren u nastavak američke i evropske finansijske podrške uprkos “političkim odlujama” u Vašingtonu i drugdje, prenio je Rojters.
“Ne smijemo dozvoliti da Putin (ruski predsjednik Vladimir) destabilizuje bilo koji drugi dio svijeta i naše partnere kako bi uništio moć Evrope”, rekao je Zelenski.
Putinovo “nuklearno” upozorenje
Putin je juče iznio mogućnost da bi Rusija mogla da nastavi nuklearna testiranja prvi put u više od tri decenije i da bi mogla da povuče ratifikaciju sporazuma o zabrani nuklearnih proba.
Putin je na sastanku međunarodnog debatnog kluba Valdaj u Sočiju takođe rekao da je Moskva uspješno testirala krstareću raketu na nuklearni pogon, “burevestnik”, za čije kapacitete je rekao da su bez premca.
Šef Kremlja je, međutim, rekao da nema potrebe da se mijenja ruska nuklearna doktrina, jer bi svaki napad na Rusiju izazvao odgovor u djeliću sekunde sa stotinama nuklearnih projektila koje nijedan neprijatelj ne bi mogao da preživi.
On je rekao i da ekonomija Ukrajine ne može opstati bez strane pomoći.
Bajden i Fon der Lajenova su požurili da uvjere Kijev da podrška Zapada ostaje nepokolebljiva i da će pomoć ponovo stizati, ali je porast protivljenja republikanaca povećao mogućnost da Evropa na kraju mora preuzeti znatno veći dio tereta.
Zelenski je kazao da je na sastanku u SAD sa Bajdenom dobio “stoprocentnu podršku” i dodao:
“Siguran sam u Ameriku. To je snažan narod sa snažnim institucijama i snažnom demokratijom.”
Proširenje EU sa 27 na 35 članica stvoriće mnoge izazove unutar bloka. Otvorićemo u Granadi tu veliku debatu koja će nas dovesti do duboke reforme EU, rekao je Pedro Sančez
Na putu za samit u Grenadi, premijerka Estonije Kaja Kalas je upozorila da će bilo kakva percepcija da riješenost Zapada slabi ići naruku Putinu.
“Rusija želi da budemo umorni. Ne bi trebalo da im pokažemo da jesmo jer moramo izdržati koliko god treba. Moramo izdržati rat kao što oni (Ukrajinci) trpe rat”, rekla je Kalas.
Na samitu se raspravljalo i o proširenju EU i migrantskoj krizi.
“Proširenje EU sa 27 na 35 članica stvoriće mnoge izazove unutar bloka. Otvorićemo u Granadi tu veliku debatu koja će nas dovesti do duboke reforme EU”, rekao je vršilac dužnosti premijera Španije Pedro Sančez.
Fokus razgovora na marginama samita bio je na krizama između Srbije i Kosova i između Azerbejdžana i Jermenije.
Šarl Mišel je rekao novinarima da će pozvati lidere Jermenije i Azerbejdžana na sastanak u Briselu do kraja mjeseca.
Bonus video:
