Vlada koja je djelovala zbunjeno i opozicija koja je bila ljuta raspravljali su u Bundestagu o tome kako da Njemačka izađe iz budžetske krize. Kancelar Olaf Šolc govorio je 25 minuta i prvenstveno pokušao da smiri situaciju. Međutim, svako ko je očekivao konkretne ideje o tome kako bi državna potrošnja trebalo da se finansira u narednoj godini, ostao je razočaran.
„Oni to ne umiju“, poručio je lider najveće opozicione poslaničke grupe i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc govoreći o cijeloj vladi. A o Šolcu je posebno rekao: „Cipele koje nosite kao kancelar Savezne Republike Njemačke za Vas su najmanje dva broja prevelike.“
Šolc je u najboljem slučaju „vodoinstalater moći“ koji na velika politička pitanja daje čisto tehničke odgovore, rekao je još Merc.
Podijeljena vlada: SPD i Zeleni s jedne, FDP s druge strane
U stvari, Šolc nema političke odgovore prije svega zato što je njegova koalicija potpuno podijeljena: dvije ljevičarske stranke, socijaldemokrate (SPD) i Zeleni, imaju potpuno drugačije ideje od ekonomski liberalnog FDP-a o tome kako dalje nakon što ih je Savezni ustavni sud lišio osnove njihove finansijske politike.
Da podsjetimo: nakon preuzimanja dužnosti 8. decembra 2021, tri stranke prenijele su neiskorišćena kreditna ovlašćenja od preko 60 milijardi eura u Fond za klimu i transformaciju (KTF), dakle poseban fond za zaštitu klime. Novac je bio namijenjen stimulisanju restrukturiranja njemačke privrede u tom pravcu. Međutim, Bundestag je ranije te hitne kredite odobrio za borbu protiv pandemije korone. Ostavljati ih po strani za budućnost i koristiti ih drugačije nego što je Bundestag odlučio je neustavno, rekle su sudije Ustavnog suda u presudi 15. novembra.
Savezni ustavni sud time okončava budžetsku politiku koja se praktikuje dugi niz godina. I pod vladama kancelarke Angele Merkel postojali su brojni specijalni fondovi.
„Ova odluka stvara novu realnost – za saveznu vladu i za sve sadašnje i buduće vlade, i to i na saveznom i na pokrajinskim nivoima. Realnost koja, međutim, otežava postizanje važnih i široko postavljenih zajedničkih ciljeva za našu zemlju“, rekao je kancelar Šolc.
To tim prije što KTF nije jedini specijalni fond. Tu je i Fond za ekonomsku stabilizaciju (WSF), koji je bio popunjen sa 200 milijardi eura i koji je takođe napravljen kao budžet u senci tokom više godina. Iz tog fonda već je potrošeno 45 milijardi eura u vidu finansijske pomoći privredi i građanima da bi se nadoknadile visoke cijene energenata.
Novi dugovi i 2023. – retroaktivno
WSF će sada biti zatvoren kao mjera predostrožnosti. Kočnice cijena struje i gasa koje su već sprovedene, trebalo bi da budu nadoknađene rebalansom budžeta 2023. – i neće biti nastavljene 2024. Ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) to je već najavio.
Kancelar je to potvrdio u svom obraćanju pred Bundestagom i ovako obrazložio: „Sada su svuda u Njemačkoj ponovo dostupne tarife za struju i gas – koje su doduše znatno više nego prije krize – ali uglavnom ispod gornjih granica koje smo postavili za kočenje cijena.“ Ako ponovo dođe do drastičnog skoka cijena, vlada će kratkoročno reagovati, dodao je Šolc.
Nema brzih rješenja na vidiku
Ove godine verovatno neće biti dogovora o budžetu za 2024. „Brižljivost je važnija od brzine“, rekao je Šolc. O presudi Saveznog ustavnog suda mora se detaljno raspravljati. „To nam daje vremena da istražimo manevarski prostor koji je dostupan u budžetu, postavimo prioritete i, naravno, ograničimo potrošnju.“
Ograničiti potrošnju? Liberalima je sigurno bilo drago da to čuju, dok je u redovima SPD i među Zelenima ta rečenica pokreće alarm. Liberali prvenstveno žele da smanje socijalnu potrošnju i odlože projekte zaštite klime, a SPD i Zeleni, pak, rešenje vide u tome da se 2024. i 2025. ponovo suspenduje takozvana „kočnica duga“.
Šta je kočnica duga?
Kočnica duga uvedena 2009. je ustavom utemljeno pravilo da država može da troši samo onoliko novca koliko ima. To je funkcionisalo od 2014. do 2019. godine, budžeti su bili uravnoteženi i svaki je završavao takozvanom „crnom nulom“.
Ali, onda je došla pandemija korone, a od februara 2022. i rat u Ukrajini. Zakonom je takođe predviđeno da u vremenima krize, kočnica duga može biti suspendovana u određenim granicama, odnosno da se mogu uzimati novi krediti. Od 2020. podignuti su dodatni krediti u iznosu od više stotina milijardi. To je novac koji odlazi za Ukrajinu.
SAD pumpaju novac u privredu – a Njemačka?
Njemačka se suočava s „izazovima koje u ovoj koncentraciji i ovakve težine naša republika verovatno nikada ranije nije doživjela“, kaže Šolc. „Nikako ne smemo popustiti“ u podršci Ukrajini i prevazilaženju energetske krize, a mora se ulagati i u modernu infrastrukturu. „Gdje god da pogledate, u SAD ili Francuskoj, Kini ili Japanu, svuda masovno ulažu u budućnost. To će odlučiti gdje će se u budućnosti odvijati stvaranje vrijednosti. „Hoću da tu Njemačka bude sasvim naprijed“, rekao je kancelar.
On u svom govoru nije pomenuo kočnicu duga. Jedan od razloga za to može biti što Šolc obično ima dobar osjećaj šta je politički izvodljivo, a šta nije. FDP se oštro protivi novom zaduživanju, SPD i Zeleni sami nemaju većinu.
Konzervativna opozicija ne želi da pomogne
Najveća opoziciona poslanička grupa, CDU/CSU, takođe odbacuje nove dugove. „Da ne biste imali iluzija: mi ćemo se držati kočnice duga i nećemo vam pomoći da se vratite u stare socijaldemokratske šeme stalnog povećanja državnog duga“, naglasio je Fridrih Merc u Bundestagu i ukazao ujedno u svom obrazloženju i na Brisel.
Unutar Evropske unije čekaju se odluke o ekonomskoj i monetarnoj uniji i nastavku Pakta za stabilnost i rast. Njemačka mora da pošalje „jasan signal“ za stabilne javne finansije u monetarnoj uniji. „Jer, ako brane puknu u Njemačkoj, one se neće održati ni u svim drugim zemljama u monetarnoj uniji. Njemačka mora da bude uzor“, rekao je Merc.
Bonus video:
