Ukrajina u ovom trenutku ne treba da dobije krstareće rakete „Taurus“ iz Njemačke, kancelar Olaf Šolc (SPD) objašnjava da Njemačka u suprotnom rizikuje da bude umiješana u rat.
"Ni u kom slučaju i ni na jednom mjestu ne smijemo da budemo povezani s ciljevima do kojih taj (raketni) sistem može da dobaci“, rekao je Šolc prilikom gostovanja na uredničkoj konferenciji njemačke agencije dpa. Ta opcija, kaže, nije dakle na dnevnom redu.
„Neophodno je biti ovako jasan. Čudi me što neki ljudi po tom pitanju uopšte ne mijenjaju stav i ne razmišljaju o tome da li bi ono što radimo u izvjesnom smislu moglo da dovede do učešća u ratu“, rekao je njemački kancelar.
Moskva u dometu raketa "Taurus"
„Taurus“ je jedna od najmodernijih raketa njemačkog vazduhoplovstva. To precizno oružje može da pogodi ciljeve na daljinama do 500 kilometara. Moskva se nalazi u tom radijusu od rusko-ukrajinske granice. Ukrajinska vlada je još u maju prošle godine zatražila isporuku njemačkih krstarećih raketa kako bi njima gađala rusku logistiku daleko iza linije fronta.
Opozicioni njemački Demohrišćani (CDU/CSU) jedni su od onih koji zahtijevaju da se Ukrajini isporuče rakete „Taurus“. Za to se u velikoj mjeri zalažu i koalicioni partneri kancelarovih Socijaldemokrata (SPD) – Zeleni i Liberali (FDP). Međutim, rezolucija kojom se poziva na isporuku „Taurusa“ prošle nedelje nije prošla u njemačkom parlamentu Bundestagu.
Šolc je još u oktobru odlučio da (za sada) neće slati „Taurus“ u Ukrajinu, ali do sada nije javno objasnio razloge za tu svoju odluku. Iza njegovog skepticizma krije se strah da bi mogla da bude gađana ruska teritorija, a Njemačka da bude uvučena u rat.
Francuzi i Britanci to pokušavaju da spriječe tako što programiraju svoje krstareće rakete tipa „Skalp“ i „Storm šedou“ koje su isporučili Ukrajini. Spekuliše se da Velika Britanija eventualno ima i osoblje stacionirano u Ukrajini u tu svrhu. To nikada nije zvanično potvrđeno.
„Ono što u vezi kontrole meta rade Britanci i Francuzi, ne može da se radi u Njemačkoj. To znaju svi koji poznaju taj sistem“, naglasio je Šolc.
On je ujedno izrazio i iznenađenje time što se to pitanje stalno postavlja. „Ono što rade druge zemlje, koje imaju različite tradicije i različite ustavne institucije, nešto je što mi ne možemo da radimo na isti način“, rekao je kancelar.
Protiv kancelara su Zeleni, FDP i Demohrišćani
Odluci kancelara protive se i u njegovoj sopstvenoj koaliciji. Zamenica šefa poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu, Agnješka Bruger, napisala je na platformi Iks: „Niko ko se zalaže za Taurus ne želi da Njemačka postane strana u ratu. Odbacujem tu optužbu. Prema svemu što znam, ta veza nije faktički tačna.“
Oglasila se i ekspertkinja za odbranu FDP Mari-Agnes Štrak-Cimerman: „Njemački vojnici nisu potrebni Taurusu na ukrajinskom tlu. Tvrdnja kancelara nije tačna“, napisala je.
Kritike su stigle i od Demohrišćana, njihov ekspert za spoljnu politiku, Norbert Rotgen, kaže: „Tvrdnja da bi isporuka Taurusa učinila Njemačku stranom u ratu jednostavno je pravno pogrešna, a politički je zloglasna.“ Taurus, dodaje Rotgen, nije čudotvorno oružje, „ali ono je strateški važno, jer Ukrajincima omogućava da unište položaje na okupiranim teritorijama bez približavanja liniji fronta. Taurus bi tako zaštitio vojnike i civile“, napisao je Rotgen na Iksu.
Šolc: Ukrajini pre svega nedostaje municija
Šolc međutim kaže da je „veoma iritiran“, jer „nema ravnoteže“ između onoga što je sada zaista potrebno Ukrajini i debate o „Taurusu“. „Ono što Ukrajini nedostaje jeste municija za sve moguće daljine, a ne presudno ova stvar iz Njemačke“, rekao je on na pitanje o „Taurusu“.
Njemačka je, naglasio je, uložila velike napore da poveća isporuke municije. „Mi, kao Evropa u cjelini i svjetska zajednica u cjelini, još uvijek nismo na nivou koji je hitno potreban.“
„Spriječavamo da dođe do eskalacije“
Šolc je naglasio da postoji princip koji pominje od početka – i koji se, kako kaže, često mora ponavljati: „Spriječićemo da rat koji je Rusija započela protiv Ukrajine eskalira u rat između Rusije i NATO. Veoma je jasno da neće biti njemačkih vojnika na ukrajinskoj teritoriji. I ja se takođe zalažem za to da naša zemlja i vojne strukture naše zemlje nisu umiješane u ovaj rat.“ Vlada i on kao njen kancelar su, kako naglašava, odgovorni za to pred građanima.
„Govorkanja“ da kancelar okleva dio je problema u Njemačkoj, ocenjuje Šolc. „Veoma mnogo ljudi gleda uveče televiziju i nada se da kancelar neće izgubiti živce“, rekao je Šolc. Ima onih, kaže, koji raspravljaju o tome šta se sledeće može isporučiti – ali o suprotnom mišljenju nema ni rasprave. „To je problem“, rekao je Šolc.
Trećina građana je skeptična po pitanju da li Njemačka u vezi s Ukrajinom čini previše. Prema Šolcovom mišljenju, bilo bi od pomoći kada bi i to „u nekom trenutku bilo predmet debate“. To bi, kaže, takođe bilo potrebno kako bi mogla da se održi podrška ako rat još dugo potraje.
„Moramo još dugo da izdržimo. U demokratiji i zemlji koja se oseća privrženom slobodi, to je moguće samo ako je većina građana uvjerena da je to ispravno“, zaključio je njemački kancelar.
Bonus video:
