Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski nikada nije tražio zapadne trupe za borbu protiv ruske invazije, saopštila je u utorak Bijela kuća pošto je francuski predsjednik Emanuel Makron ponovio da on ne bi isključio tu mogućnost.
"Predsjednik Zelenski ne traži to, on samo traži oruđa i kapacitete. On nikada nije tražio strane trupe da se bore za njegovu zemlju", rekao je novinarima portparol Savjeta za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi.
Makron je prethodno u utorak rekao da "potpuno stoji iza" prošlonedjeljne izjave da ne isključuje raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajinu, što je izazvalo šok širom Evrope.
On je takođe rekao da saveznici Ukrajine treba da izbjegavaju da izgledaju kao kukavice u podršci Kijevu.
"Sigurno se približavamo trenutku za Evropu u kome će biti neophodno da ne budemo kukavice", rekao je Makron tokom posjete Češkoj. "I vjerujem da su naše dvije zemlje svjesne šta se dešava u Evropi, da se rat vratio na našu teritoriju".
On je dodao da je prijetnja nezaustavljiva i da se "svakodnevno" širi evropskim zemljama.
"Da li ovo jeste ili nije naš rat? Možemo li skrenuti pogled u uvjerenju da možemo pustiti stvari da idu svojim tokom", upitao je Makron. "Ne vjerujem to i zato sam pozvao na strateški skok i potpuno stojim iza toga".
Šef ruske spoljne obavještajne službe (SVR) Sergej Nariškin, prema ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA novosti, rekao je da Makronova izjava pokazuje neodgovornost evropskih lidera i da dovodi svijet na ivicu nuklearnog rata.
Većina evropskih saveznika rekla je da neće slati trupe u Ukrajinu pošto je Makron 26. februara rekao da ne isključuje raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajinu.
Francuski zvaničnici su nastojali da razjasne Makronove primjedbe i suzbiju kritike, istovremeno insistirajući na potrebi da se pošalje jasan signal Rusiji da ne može da pobijedi u Ukrajini.
Sve snage poslate u Ukrajinu mogle bi biti poslate da podrže operacije kao što je deminiranje, a ne da se bore protiv ruskih snaga, rekli su oni.
Njemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da Makronovi citati ne pomažu.
"Ne trebaju nam zaista… diskusije o čizmama na terenu ili o tome da imamo više ili manje hrabrosti", rekao je Pistorijus na konferenciji za novinare u Stokholmu poslije sastanka sa švedskim kolegom.
Tokom posjete Pragu, Makron se sastao sa češkim predsjednikom Petrom Pavelom, bivšim generalom NATO-a, koji se saglasio da saveznici Ukrajine treba da traže "nove načine" da pomognu, ali je rekao da Zapad neće preći "zamišljenu crvenu liniju" uključivanjem u borbene operacije.
"Slažemo se da je jedina opcija za nas da nastavimo da podržavamo Ukrajinu", rekao je Pavel. "Složili smo se da Evropa mora da igra veću ulogu u pomaganju Ukrajine".
Pavel je sugerisao da bi članice NATO-a mogle, na primer, da obučavaju ukrajinske vojnike u Ukrajini, što, kako je rekao, ne bi predstavljalo kršenje međunarodnih pravila.
Predsjednici dvije zemlje su komentarisali i plan Praga da kupi municiju za Ukrajinu van Evrope.
Oko 15 zemalja izrazilo je podršku planu za kupovinu 500.000 granata 155 mm i 300.000 granata od 122 mm u vrijednosti od oko 1,5 milijardi dolara. Holandija se već obavezala da će donirati 100 miliona eura (108,5 miliona dolara).
Makron je rekao da je Francuska podržala plan, ali nije rekao koliko bi mogla da doprinese. Francuska se dugo zalagala da EU koristi evropsko finansiranje samo za evropsku odbrambenu industriju i protivila se ideji kupovine van EU.
Bonus video:
