Poljska je od ulaska u Evropsku uniju (EU) 1. maja 2004. iz evropskih fondova dobila 245,5 milijardi evra, sama je uplatila 83,7 milijarde, tako da su joj dve decenije članstva donijele 161,6 milijardi eura neto, izračunalo je poljsko Ministarstvo finansija.
Sredstva iz zajedničke evropske kase u tom periodu predstavljala su godišnje oko 2,1 odsto BDP-a, dok su strana ulaganja, koja je takođe podstaklo članstvo u Uniji još u samom očekivanju da Poljaci uđu u evropsku zajednicu iznosila oko 3,4 odsto nacionalnog BDP-a.
Oko 65 odsto novca iz evropskih fondova uloženo je u Poljskoj u okviru politike kohezije, a više od 30 odsto u okviru poljoprivredne politike gdje je dobila 78 milijardi eura za selo i poljoprivrednike od čega je 50 milijardi utrošeno na neposredne dotacije, 26 milijardi na finansiranje Programa razvoja seoskih oblasti i 1,8 milijardi za intervencije na tržištu.
Transformacija sela i uslova u kojima posluju poljoprivrednici omogućila je da Poljska poveća izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda 11 puta u odnosu na period prije članstva, na 51,8 milijardi eura 2023. godine.
Uprkos antievropskoj kampanji tokom prethodnih osam godina kada su na vlasti bili radikalni konzervativci iz stranke Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog, kada su zbog kontroverznih reformi prije svega pravosuđa neki od fondova za Poljsku bili blokirani, tek petina Poljaka gleda negativno na članstvo u EU.
U najnovijoj anketi za poljski list Djenjik Gazeta Pravna i radio RMF FM, 70 odsto Poljaka pozitivno je ocijenilo dvije decenije članstva, dok ih negativno doživljava svega 22 odsto anketiranih.
Čak i skoro polovina birača sadašnje opozicione stranke Pravo i Pravda, njih 47 odsto, takođe pozitivno ocjenjuje doprinos dvije decenije u Uniji za Poljsku, dok pozitivna ocjena doprinosa članstvu među biračima proevropske demokratske vladajuće koalicije, koja je na vlast došla na oktobarskim parlamentarnim izborima, dostiže čak 84 odsto.
Bonus video:
