To su najveći demokratski izbori na svijetu, ukoliko se izuzme Indija. Oko 450 miliona građana EU pozvano je da u junu izabere novi Evropski parlament. Njemačka ima 96 od ukupno 720 poslanika u parlamantu EU.
Kampanja traje već nedjeljama, a političari nastoje da pridobiju podršku građana svojim političkim temama. Međutim, mnogi su nezainteresovani. Četiri od deset glasača neće učestvovati na izborima 9. juna.
To su rezultati ispitivanja javnog mnjenja "Dojčlandtrend", koje za javni servis ARD sprovodi institut Infratest-dimap. Između 27. i 29. maja anketirano je 1.515 građana sa pravom glasa, starijih od 16 godina. U 2019. godini izlaznost na evropskim izborima bila je nešto više od 61 odsto.
SPD, Zeleni i FDP u opasnosti da budu kažnjeni
Kako sada stvari stoje, demohrišćanska Unija CDU/CSU ima dobre šanse da ponovo postane najjača snaga na evropskim izborima u Njemačkoj.
Stranke Unije trenutno imaju podršku 29 odsto birača, što je ispod nivoa od prije pet godina, ali su jasno ispred ostalih. Slabije rezulate nego 2019. godine imaju i stranke vladajuće koalicije: SPD (15 odsto), Zeleni (14 odsto) i FDP (četiri odsto). Zeleni su znatno ispod svog rekordnog rezultata od 20,5 procenata na prethodnim izborima.
Alternativa za Njemačku (AfD), čija je evropska izborna kampanja prožeta skandalima, zbog čega je nezadovoljna četvrtina njihovih pristalica, prošla bi bolje nego prije pet godina, ali bi sa 14 procenata ipak ostala ispod sopstvenih očekivanja.
Novoosnovani Savez Sara Vagenkneht (BSW) osvojio bi šest odsto glasova. Ljevica i Slobodni birači bi osvojili po tri procenta.
Zaštita klime i životne sredine manje važni
Međutim, samo polovina ispitanih se čvrsto opredijelila, svaki šesti glasač ne isključuje mogućnost promjene svojih stranačkih preferencija, pokazuje Dojčlandtrend. Na pitanje koje su najvažnije političke teme, najčešće se pominjani mir, socijalna pitanja i imigracije.
Izbor tema je drugačiji nego prije pet godina. S obzirom na aktuelnu bezbjednosnu situaciju, očuvanje mira je, sa 26 procenata, dobilo veći značaj za birače.
Gotovo svaki četvrti glasač, takođe više nego 2019. želi da se orijentiše na pitanja socijalne sigurnosti. Pitanje imigracije je takođe postalo važnije, ono zauzima treće mjesto.
S druge strane, zaštita klime i životne sredine, glavna tema na izborima 2019. znatno je izgubila na važnosti. Za samo 14 odsto birača (ranije 23 odsto) će ta tema uticati na odluku o glasanju.
EU više ne izaziva oduševljenje
Njemci su 2019. godine na Evropsku uniju gledali znatno pozitivnije nego što je to sada slučaj. Samo četvrtina građana smatra da članstvo u EU ima prevashodno prednosti za Njemačku. Za 19 odsto anketiranih, više je nedostataka. Za trećinu anketiranih, prednosti i nedostaci su izjednačeni.
Prije pet godina, 55 odsto anketiranih je bilo za produbljivanje evropskih integracija i predaju nacionalnih ovlašćenja EU, dok ih je sada 48 odsto. Skoro trećina je za to da se nadležnosti vrate državama članicama
Kako dalje sa EU? Mnogi građani su prilično pesimistični u pogledu budućnosti.
Ne samo pristalice BSW-a i AfD-a, koji su generalno skeptični ili čak negativni prema EU, već i svaki drugi pristalica socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Unije (CDU/CSU) izražava zabrinutost za budućnost EU. Od ukupnog broja, to čini šest od deset birača.
Ograničena podrška za Ursulu fon der Lajen
Na pitanje kako ocjenjuju budućnost predsjednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen (CDU), koja cilja na još jedan mandat u Briselu, četvrtina anketiranih njemačkih građana, uključujući većinu iz redova Unije, SPD-a i Zelenih je odgovorila da podržava ambicije Fon der Lajen.
Isto toliko birača sa pravom glasa je protiv toga da fon der Lajen ponovo bude izabrana za predsjednicu Komisije.
Rasistička skandiranja na Ziltu nisu izolovan slučaj
Pored evropskog političkog fokusa, Infratest-dimap se osvrnuo i na nacionalno političko raspoloženje. U tu svrhu je ispitano 1.479 njemačkih građana sa pravom glasa.
Gnijev širom zemlje izazvao je nedavno objavljeni kratak video snimak sa ostrva Zilt na Sjevernom moru. Tamo su mladi gosti, na jednu poznatu melodiju, skandirali rasističke parole poput "Stranci napolje" i "Njemačka Njemcima".
U međuvremenu je jasno da incident na Ziltu nije izolovan slučaj. Takođe se navodi da je rasističkih skandiranja na istu melodiju bilo i u gradu Zulu u Tiringiji, na ostrvu Femarn u Baltičkom moru, na narodnim proslavama u Donjoj Saksoniji, u Hamburgu i u jednom internatu u Šlezvig-Holštajnu.
To zabrinjava njemačke građane, pokazuje ARD-Dojčlandtrend. Samo među pristalicama AfD-a, 75 odsto ispitanika se malo ili nimalo zabrinulo zbog rasističkih povika.
AfD dobija podršku kada je reč o izbjeglicama i azilantima
Ukoliko bi savezni izbori bili održani u nedjelju, AfD bi osvojio 18 odsto glasova. To je četiri odsto manje nego početkom 2024. međutim, stranka bi i dalje imala dobre šanse za drugo mjesto.
Dvije trećine građana, AfD vidi kao prijetnju demokratiji u Njemačkoj. Rastuća većina od 75 procenata takođe optužuje stranku da ima previše desničarskih ekstremista u svojim redovima. Međutim, 44 odsto Njemaca podržava stav AfD-a da se ograniči priliv stranaca i izbjeglica.
Da li bi opozicija bila bolja?
Njemačka vlada i dalje dobija loše ocjene u ispitivanju javnog mnjenja "Dojčlandtrend". Radom SPD-a, Zelenih i FDP-a nezadovoljno je 74 odsto ispitanih. Samo četvrtina ispitanika podržava to što je koalicija postigla od dolaska na vlast krajem 2021.
Međutim, samo svaki peti Njemac veruje da bi CDU i CSU, koje zajedno čine najveću opozicionu frakciju u Bundestagu, mogle bolje da riješe probleme. Polovina ispitanika smatra da ne bi bilo razlike, dok svaki šesti očekuje lošija rješenja.
Bonus video:
