Nedostatak entuzijazma, te slab odziv na glasanje, prati izbore za Evropski parlament posljednjih decenija a zebnja da će se ponoviti prisutna je i pred glasanje koje će startovati ove sedmice.
Na nizak odziv, te potrebu da se u izborne procese i samo glasanje uključe oni koji će krojiti budućnost evropskog kontinenta, ranije je upozorila i Konferencija o budućnosti Evrope – inicijativa Evropske komisije (EK) i Evropskog parlamenta (EP), sa ciljem da se sagleda srednjoročna i dugoročna budućnost Evropske unije (EU) i koje reforme treba sprovesti za njegove politike i institucije.
Izazov je utoliko veći što se čitava Evropa suočava sa demografskim padom. Sve je manje mladih.
Prema podacima kancelarije EU za statistiku Eurostat, stanovništvo EU je 1. januara 2023. brojalo 448,8 miliona ljudi, a više od jedne petine, odnosno 21,3 odsto bilo je starije od 65 godina.
Po zvaničnoj statistici Eurostata, 1. januara 2023. polovina stanovništva Unije bila je starija od 44,5 godina.
Izlaznost na evropskim izborima je u stalnom padu, a redovno je u njenim članicama bila niža nego na nacionalnim izborima.
Sa tim fenomenom će se EU najvjerovatnije suočiti i na predstojećim evropskim izborima koji će se održati između 6. i 9. juna.
Kako se do sada glasalo?
Na prvim evropskim izborima 1979. kada je tadašnja Evropska zajednica imala devet država članica, glasalo je 61,9 odsto, da bi na izborima 2014. godine to palo na samo 42,61 odsto.
Jedini rast do sada je obilježen tokom izbora 2019. godine kada je izlaznost dostigla 50,6 odsto, odnosno rast za osam odsto.
Analize su pokazale da je to povećanje uglavnom bilo rezultat rasta učešća mladih. Prema podacima Evropskog foruma mladih, odziv mladih na izborima 2019. je povećana za 14 odsto.
To je razlog zašto se nametnula i potreba da se snizi starost za aktivno učešće mladih u politici.
Međutim, nisu sve države članice spremne da preduzmu konkretne mjere kako bi omogućile učešće mladih. Naime samo pet od 27 država članica EU je dozvolilo svojim građanima ispod 18 godina da glasaju.
Belgija, Njemačka, Malta i Austrija su snizile prag starosti na 16 godina, a Grčka na 17 godina.
Kada je riječ o glasačima koji prvi put glasaju, prema podacima Eurostata, najveći broj se očekuje u Njemačkoj (5,1 milion ljudi), Francuskoj (četiri miliona) i Italiji (2,8 miliona). Najmanji broj se očekuje na Malti (20.000 ljudi), Kipru (37.000) i Estoniji (70.000).
Najveći udio birača koji prvi put glasa očekuje se u Belgiji, Francuskoj i Njemačkoj sa 9,7 odsto, osam odsto i 7,9 odsto svih birača sa pravom glasa, odnosno upravo u zemljama koje su spustile prag starosti za pravo glasa.
Tink-tenk Evropskog parlamenta navodi da je smanjenje starosne granice za glasanje jedan od načina da se poveća učešće mladih na izborima. Među ostalim instrumentima, ovaj tink-tenk spominje uvođenje kvote za mlade; omogućavanje glasanja putem interneta ili putem pošte; smanjenje uzrasta za kandidovanje ili promovisanje građanskog obrazovanja u školskim programima.
"Neki takođe tvrde da viša starosna granica za kandidovanje može biti ključna prepreka za učešće mladih ljudi. Evropska demokratija je mnogo više od samog glasanja – ona je takođe i građansko angažovanje i učešće u demokratskom procesu. Tokom godina, kako izgleda, političko učešće je evoluiralo, posebno među mladim ljudima", navodi se u publikaciji tink tenka Evropskog parlamenta.
Milioni novih glasača mogli bi izaći na birališta
Prema zvaničnim podacima, širom EU će ove godine biti više od 20 miliona onih koji prvi put glasaju. Njemačka ima posebno veliki broj onih koji glasaju prvi put, odnosno više od pet miliona.
Luiz Kartiš iz Centra Žak Delor iz Berlina ocjenjuje da je malo vjerovatno da će glasanje mladih značajno promijeniti ukupne izborne ishode.
Kartiš ocjenjuje da generalno gledano, mladi glasači u EU često se osjećaju pesimistično po pitanju svoje budućnosti i političari ih, prema njoj, ne predstavljaju na adekvatan način.
Međutim ona upozorava da bi upravo neučešće mladih uticalo na sprečavanje vjerovatnog scenarija, odnosno rasta ekstremnih struja u novom sazivu Evropskog parlamenta. Ove partije, smatra ona, znaju kako da dopru do mlađih generacija.
"Populističke i ekstremističke stranke mogle bi profitirati od ovog raspoloženja. Kampanje na društvenim mrežama, posebno na TikToku, takođe mogu biti uticajan faktor jer dopiru do mladih ljudi. I tu su bili veoma uspešni populisti krajnje desnice", kaže Kartiš za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Luiz Kartiš je mišljenja da bi ostale države članice EU trebalo da slijede primjer pet zemalja bloka i smanje starosnu granicu za glasanje na 16 godina. To bi, prema njoj, uticalo na da bi u budućnosti moglo doći do povećanja izlaznosti mladih birača.
"To je jedna oblast u kojoj bi pravila glasanja trebalo da budu usklađena širom EU. Različita pravila među državama članicama u pogledu starosti za glasanje ostavljaju građanima EU nejednake mogućnosti da učestvuju, a evropsku dimenziju glasanja slabom", poručuje Luiz Kartiš iz Centra Žak Delor u Berlinu.
Šest odsto evropskih poslanika mlađe od 30 godina
Prema Evropskom forumu mladih, koji je prikupio javno dostupne podatke, mladi su najnezastupljenija starosna grupa u Evropskom parlamentu.
Dok je svaki peti Evropljanin star između 18 i 35 godina, samo jedan od petnaest, odnosno svega šest odsto poslanika je u toj starosnoj grupi.
Nasuprot tome, svaki peti Evropljanin ima između 51 i 65 godina, ali je broj parlamentaraca koji predstavljaju tu starosnu grupu u Evropskom parlamentu dvostruko veći, odnosno 42 odsto.
Zašto su važni evropski izbori?
Između 6. i 9. juna 2024. održaće se 10. evropski izbori u 27 država članica EU. Na biračka mesta će u ovom periodu izaći oko 400 miliona evropskih građana.
Izbori za Evropski parlament predstavljaju ključni momenat u demokratiji EU: oni daju građanima pravo glasa u političkom pravcu EU.
Izbori se održavanju za poslanike Evropskog parlamenta koji su jedini zvaničnici EU koje direktno biraju građani. Rezultat izbora će se odraziti i na imenovanja čelnika institucija EU: Evropske komisije, Evropskog savjeta i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbjednosnu politiku.
Njih imenuju lideri članica EU, a imenovani čelnici institucija biće iz partija koje su dobile najviše glasova na evropskim izborima.
Ova godina se u briselskom narativu naziva "superizborna godina".
Osim izbora za institucije EU, u nekim državama članicama se ove godine održavaju ili su već održani nacionalni izbori, a 2024. je izborna godina i u Sjedinjenim Američkim Državama što je takođe važno za transatlantske odnose.
Najmlađi i najstariji poslanici Evropskog parlamenta
Najmlađa poslanica u odlazećem sazivu Evropskog parlamenta je Kira Mari Peter-Hansen iz Danske. Kada je 2019. izabrana za ovu funkciju imala je 21 godinu. Ona je takođe i najmlađa osoba ikada izabrana u Evropski parlament.
Mercedes Brešo iz Italije je najstarija evropska poslanica. Ona ima 79 godina.
U prethodnom sazivu Evropskog parlamenta, najstariji je bio Manolis Glezos iz Grčke, koji je imao 92 godine kada je izabran 2014. On je takođe bio najstariji poslanik koji je ikada izabran.
Bonus video:
