Francuski predsjednik Emanuel Makron pozvao je juče rivalske stranke da se pridruže njegovom izbornom savezu protiv Marin Le Pen i njenog ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), dok su konzervativni Republikanci izbacili svog lidera pošto je izrazio želju da se udruži sa krajnjom desnicom.
Brze političke promjene dešavaju se nakon Makronove šokantne odluke da raspiše vanredne parlamentarne izbore za nekoliko sedmica. To glasanje bi moglo dati stvarnu moć stranci Le Penove nakon godina na marginama.
Makron je juče branio odluku o raspisivanju vanrednih izbora i pozvao stranke s obje strane političkog centra da mu se pridruže u borbi protiv ekstremne desnice na izborima 30. juna i 7. jula.
Makron, koji je isključio mogućnost ostavke ako njegov vladajući savez izgubi, pozvao je “naše sunarodnike i političke lidere koji se ne prepoznaju u ekstremističkom zanosu” da “izgrade novi projekat... koaliciju za upravljanje”.
Usred političkog haosa koji je izazvala Makronova odluka, rukovodstvo Republikanaca juče je odlučilo da izbaci svog šefa stranke Erika Sjotija nakon što je pozvao na formiranje koalicije između kandidata njegove stranke i RN-a, prenio je Rojters.
Makron je takav dogovor opisao kao “pakt s đavolom”. To bi okončalo dugogodišnji politički konsenzus tradicionalnih stranaka o sprečavanju ultradesnice da se domogne vlasti.
Sjoti je na mreži Iks napisao da sastanak Republikanaca nije poštovao protokol: “Ja jesam i ostajem predsjednik naše političke stranke, izabran od strane članova!” rekao je.
Makron je raspisao izbore u nedjelju nakon što je antimigrantska i euroskeptična RN izašla kao pobjednik na izborima za Evropski parlament.
Očekuje se da će RN osvojiti 31 odsto glasova u prvom krugu nacionalnih izbora 30. juna, dok bi ljevičarski savez dobio 28 odsto, pokazalo je juče istraživanje Elabe. Makronova lista bi, prema istraživanju, osvojila 18 odsto.
Politički komentatori kažu da će bitka između krajnje desnice i ljevice odrediti ko će izaći kao pobjednik na parlamentarnim izborima, koji će biti odlučeni u drugom krugu 7. jula.
Ukoliko bi RN osvojio parlamentarnu većinu, Makron bi ostao predsjednik još tri godine i direktno bi upravljao odbranom i spoljnom politikom, ali bi izgubio kontrolu nad unutrašnjom agendom, uključujući ekonomsku politiku, bezbjednost, imigraciju i finansije.
Očekuje se da će RN osvojiti 31 odsto glasova u prvom krugu izbora 30. juna, dok bi ljevičarski savez dobio 28 odsto. Makronova lista bi osvojila 18 odsto
Makron je rekao da ne žali zbog raspisivanja vanrednih izbora, tvrdeći da bi politike RN osiromašile radnike i penzionere.
“Ne želim da dam ključeve vlasti krajnjoj desnici 2027. godine”, rekao je i dodao da je taj potez bio potreban “kako bi se situacija razjasnila”.
Opasnosti od ekonomskih politika RN-a su postale glavna linija napada Makronovog tabora protiv RN-a.
Ministar industrije Roland Leskir i ministar finansija Bruno le Mer pozvali su najveće francuske kompanije da javno kritikuju RN. Leskir je podsjetio na slične napore firmi poput Simensa i BMW-a protiv ultradesničarske Alternative za Njemačku (AfD).
“Ako Nacionalno okupljanje nastavi sa svojim programom... moguća je kriza duga u Francuskoj” upozorio je Le Mer.
Bonus video:
