Predsjednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen je pozvala EU na veću posvećenost bezbjednosti i prevazilaženju ranije nespremnosti da obezbijedi vlastitu odbranu.
Rusku invazija na Ukrajinu je dokaz da blok mora "misliti o uniji kao suštinski bezbjednosnom projektu", kazala je evropska čelnica govoreći u Pragu na bezbjednosnoj konferenciji Globsec, 30.avgusta.
Fon der Lajen se založila za evropsku solidarnost protiv ruskih i drugih pretnji, te sistemsku reviziju evropske odbrane, upozoravajući da bi sljedeća polovina decenije mogla donijeti "veliki rizik".
"Ako želimo istinski mir, moramo iz temelja preispitati osnove evropske bezbjednosne arhitekture. Ruska invazija je otvorila oči Evropi", kazala je ona.
Čelnica EK, koja je u julu dobila novi petogodišnji mandat, obećala je da će imenovati prvog punopravnog povjerenika za odbranu bloka, čije nominacije iz svake od 27 država članica su u toku.
Ona je kritikovala pozive da se odustane od naoružavanja Ukrajine i ocijenila da ni Moskva ni Kijev nisu spremni na pregovore dvije i po godine od početka ruske invazije.
Odgovor na pitanje kada je vrijeme za te razgovore, "je prije svega na našim ukrajinskim prijateljima", kazala je fon der Lajen.
Ruske snage su trenutno okupirale oko jedne petine ukrajinske teritorije, ali ukrajinske trupe sada tvrde da kontrolišu više od 1.200 kvadratnih kilometara ruske teritorije, nakon što su početkom mjeseca upale u Kursk.
Iako je navela da "mnogi izvan Evrope" pozivaju na hitne pregovore, činilo se da je stav fon der Lajen bio i poruka za Mađarsku, čiji je predsjednik Viktor Orban pokušao da sprovede samoproglašenu "mirovnu misiju" nakon što je Budimpešta zauzela rotirajuće mjesto predsjedavajuće EU, što je razbjesnilo Brisel.
"Želimo da se rat zaustavi što je prije moguće. Ali, moj stav je da mir nije samo odsustvo rata. Mir je rješenje koje rat čini nemogućim i nepotrebnim. Zato moramo dovesti Ukrajinu u stanje da može pregovarati o takvom miru", kazala je fon der Lajen.
Podsjećajući na period hladnog rata, ona je upozorila da ne treba kriviti Kijev za ničim izazvanu invaziju Rusije.
Pitala je da li se Mađarska ili tadašnja Čehoslovačka mogu okriviti za invazije na te zemlje od strane sovjetskih i trupa Varšavskog pakta 1956. i 1968.godine.
"I odgovor na ovo pitanje je vrlo jasan. Ponašanje Kremlja je bilo nezakonito i svirepo tada, a ponašanje Kremlja je nezakonito i grozno danas”, istakla je ona.
Fon der Lajen je dodala da Evropljani imaju mnogo različitih istorija i govore na mnogim jezicima.
"Ali, ni u jednom jeziku mir nije sinonim za predaju; ni u jednom jeziku suverenitet nije sinonim za okupaciju. Dakle, oni koji se zalažu za prestanak podrške Ukrajini ne zalažu se za mir, oni se zalažu za pokoravanje Ukrajine", smatra ona.
Kao jednu od lekcija ruskog napada na Ukrajinu, smatra da je Evropa prevazišla dugogodišnju nespremnost da dovoljno troši na vlastitu odbranu.
Naglasila je važnost američke podrške i transatlantske saradnje, ali je rekla da je zaštita Evrope prije svega obaveza Evrope. Navela je da su izdaci za kolektivnu odbranu zemalja članica EU povećani sa nešto više od 200 milijardi eura prije rata, na skoro 300 milijardi ove godine.
Cilj mora biti izgradnja odbrambenog sistema veličine kontinenta, i sistemska revizija odbrane Evrope, naglasila je.
"Mi Evropljani moramo biti na oprezu. Moramo se fokusirati na bezbjednosnu dimenziju svega što radimo i razmišljati o našoj uniji kao o suštinskom bezbjednosnom projektu", zaključila je fon der Lajen.
Ovogodišnji bezbjednosni Forum Globsec održava se u Pragu, glavnom gradu Češke, do 1. septembra i okuplja političke lidere, stručnjake i kreatore politika.
Razgovara se o kritičnim globalnim pitanjima poput sukoba u Ukrajini i Gazi, kao i o proširenju EU i NATO-a.
Bonus video:
