Lideri Evrope su već već duže svjesni da region živi iznad mogućnosti svoje ostarjele, stagnirajuće ekonomije. Ključno pitanje, prema agenciji Rojters, jeste da li će potresi izazvani drugim predsjedničkim mandatom Donalda Trampa natjerati Evropu da nešto preduzme po tom pitanju.
Manje od mjesec dana nakon što je Tramp položio zakletvu, SAD su saopštile da više neće plaćati za očuvanje mira u Evropi. Tramp, rekao je sekretar za odbranu Pit Hegset, “neće dozvoliti nikome da od Ujka Sema pravi Ujka Naivčinu”.
Međutim, ako Evropa sada mora sama da snosi troškove svoje odbrane - baš u trenutku kada Rusija vodi rat protiv Ukrajine na njenom istočnom krilu - to prijeti da razori budžete koji već jedva uspijevaju da finansiraju sisteme socijalne zaštite - na kojima su mnogi zavdjeli.
“Moraćemo da se suočimo sa teškim danima, donosimo komplikovane odluke, pa čak i podnesemo žrtve koje do sada nismo očekivali, kako bismo osigurali bezbjednost”, rekao je prošle subote francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji.
Ipak, neki se plaše političkog otpora ako vlade jednostavno smanje socijalnu potrošnju kako bi ulagale u vojsku i naoružanje.
“Tada ćemo imati podjelu u društvu, a jedini koji će od toga profitirati biće partije krajnje desnice”, rekao je njemački ministar odbrane Boris Pistorijus u Minhenu.
Jedna od opcija za Evropu mogla bi biti nada da će Trampov odlazak za četiri godine omogućiti obnovu transatlantske veze.
Međutim atmosfera na skupu u Minhenu nagovijestila je da evropski lideri konačno prihvataju da zaokret Amerike - koji je prije više od decenije pomirljivijim tonom najavio Barak Obama - znači da sada moraju preuzeti veću odgovornost.
“Naš najvažniji zadatak kao političkih lidera je da zaštitimo naš narod”, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen. “Dva odsto nije ni približno dovoljno”, rekla je o jedva ispunjenom cilju koji zahtijeva da članice NATO-a izdvajaju određeni procenat svog BDP-a za odbranu. Dvadeset tri od 32 članice NATO-a ispunile su taj cilj prošle godine nakon nedavnih povećanja izdvajanja.
Dakle, gdje bi Evropa mogla pronaći novac?
Poslijeratni društveni ugovor u Evropi zasnovan je na ideji da će Evropljani plaćati visoke poreze u zamjenu za stabilne sisteme socijalne zaštite, zdravstvenu njegu i penzije. Tome treba dodati i radne sporazume koji su omogućili kraće radne nedjelje i duže odmore.
Mnogi birači već osjećaju da su njihove vlade prekršile taj dogovor - i napustili su glavne političke stranke u korist radikalnih opcija koje bilježe rast zahvaljujući tom nezadovoljstvu, ocjenjuje Rojters.
Teško je procijeniti koliko će koštati obezbjeđivanje mira i obnova Ukrajine, s obzirom na to da se ne zna kako bi mirovni sporazum mogao izgledati.
Međutim, lakše je izračunati koliko bi nacionalni budžeti bili opterećeni ukoliko bi zemlje EU više nego udvostručile izdvajanja za odbranu, dostižući nivoe koji su bili uobičajeni tokom Hladnog rata.
Kreditna agencija S&P Global procjenjuje da bi izdvajanje za odbranu od 5% BDP-a koštalo evropske zemlje ukupno 875 milijardi dolara godišnje, što je “daleko iznad onoga što pojedinačne države mogu finansirati bez kompenzovanja tih izdataka smanjenjem drugih troškova ili ugrožavanja svoje kreditne sposobnosti”.
Međutim, drugi smatraju da Evropa, koja je nakon pandemije kovida uspjela da obezbijedi dodatna sredstva i sastavi stimulativni paket od 2 biliona eura, može pronaći novac ako zaista želi.
“Mnoge zemlje EU mogle bi sebi priuštiti veći javni dug”, rekao je Žolt Darvaš, viši saradnik u evropskom ekonomskoj organizaciji “Bruegel”. “Pitanje je politička volja.”
Upravo ta politička volja sada će biti stavljena na probu, ocjenjuje britanska agencija.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Minhenu da bi podržala “klauzule o izuzecima” koje bi omogućile nacionalnu potrošnju za odbranu i olabavile pravila EU o ograničenju deficita. Za to bi joj, međutim, bila potrebna podrška nacionalnih vlada.
Mada EU ne može koristiti sopstveni budžet od 1,2 biliona eura za kupovinu oružja, neki predlažu da bi zemlje članice EU i NATO saveznici izvan EU, poput Britanije i Norveške, mogli formirati “banku za naoružavanje”, u koju bi članice ulagale sredstva i prikupljale kapital na tržištima.
Bivša finska premijerka Sana Marin istakla je da bi takvi potezi zahtijevali od lidera da ubijede građane u hitnost povećanja izdvajanja za odbranu - posebno u državama koje su udaljenije od ruske prijetnje u poređenju s njenom zemljom ili istočnim članicama EU.
Bez obzira na zahtjeve za većom vojnom potrošnjom, Evropi je i dalje neophodno da reformiše svoje oslabljene ekonomije kako bi mogla da finansira rastuće potrebe za socijalnom zaštitom usljed starenja populacije, kao i početne investicije potrebne za ostvarenje ciljeva poput zelene tranzicije.
Bonus video:
