Prema dosadašnjim procjenama rezultata izbora CDU/CSU ubjedljivo prvi, druga je AfD, treća SPD. U Bundestag ulaze još Zeleni i Ljevica. BSW je na granici 4,9 ili 5 odsto. FDP - ispod cenzusa.
Prognoza ZDF-a od 20:58 časova
- CDU/CSU 28,6 odsto
- AfD 20,4 odsto
- SPD 16,5 odsto
- Zeleni 12,1 odsto
- Ljevica 8,7 odsto
- BSW 4,9 do 5 odsto
- FDP 4,7odsto
Za kopredsjednika Ljevice Jana van Akena učeće u vladi uopšte ne dolazi u obzir.
"Idemo u opoziciju, u Bundestagu i na ulici", rekao je van Aken.
Dodao je da Ljevica želi da oteža Fridrihu Mercu sprovođenje "njegovog napada na socijalnu državu".
Stranka Ljevice je ostvarila veliki uspjeh, osvojivši 8,6 % (ARD) ili 8,7 % (ZDF), što bi bilo 63 mandata u Bundestagu.
Kancelar Olaf Šolc je u debati vodećih kandidata stranaka izjavio da se kandidovao za funkciju saveznog kancelara, ali da neće biti dio buduće savezne vlade kao predstavnik SPD-a, niti će o tome pregovarati.
Šolc je rekao da ne želi da bude dio vlade koju bi predvodila Unija, niti da učestvuje u koalicionim pregovorima.
"Ako dođe do razgovora, na primjer između SPD i Unije, ja neću biti pregovarač u ime SPD“, rekao je Šolc u debati na ARD-u i ZDF-u.
Dodao je da se kandidovao za mjesto kancelara, "ali neću biti predstavnik SPD-a u vladi koju predvodi CDU, niti ću o tome pregovarati".
Visoki političari SPD su, nakon izbornog debakla, najavili kadrovsku reorganizaciju.
Ministar odbrane Boris Pistorijus (61) je izjavio da želi da preuzme vodeću ulogu u pregovorima o novoj vladi.
Zeleni su, prema riječima svog kandidata za kancelara Roberta Habeka, spremni za takozvanu "Kenija koaliciju" sa Unijom CDU/CSU i SPD.
"Naravno da smo spremni za to", rekao je Habek za ZDF. "Mi smo uvijek spremni da preuzmemo odgovornost".
Međutim, odluka o tome da li će Zeleni biti uključeni u formiranje vlade leži na kandidatu Unije za kancelara, Fridrihu Mercu.
"Iskreno, ne očekujem da će se to desiti“, dodao je Habek.
Podsjetio je da je CSU više puta odbacila mogućnost saradnje sa Zelenima.
"Ne vjerujem da će Merc uspjeti da se tome suprotstavi".
Habek je ukazao na razliku u rezultatima Unije - dok je CSU ostvarila snažan rezultat, CDU nije bila toliko uspješna.
"Iz daljine gledano, čini mi se da će se odnosi moći unutar Unije znatno promijeniti na štetu Merca.“
(Deutsche Welle)
Prema projekcijama, AfD je postala druga najjača politička snaga u Njemačkoj, odmah iza Unije. Ipak, nijedna stranka ne želi da s njom formira vladu.
"Birači su nam dali veoma jasan mandat", rekao je kopredsjednik stranke Tino Krupala.
Naglasio je da AfD i dalje pruža ruku Uniji.
"Mislim da, kada postanete druga najjača politička snaga, mnogo toga - uključujući i medijski tretman - mora da se promijeni u Njemačkoj“, poručio je Krupala, komentarišući odbijanje Unije da uđe u koaliciju s njegovom strankom.
(Deutsche Welle)
Njemački konzervativci učiniće sve što mogu da formiraju vladu sposobnu da preduzme akciju što je prije moguće, izjavio je kandidat za kancelara Fridrih Merc.
"Večeras ćemo slaviti i od sjutra počinjemo da radimo", rekao je Merc u prvoj reakciji u Berlinu, okružen pristalicama.
"Svijet napolju nas ne čeka", dodao je.
Njemački kancelar Olaf Šolc priznao je poraz i čestitao svom konzervativnom izazivaču Fridrihu Mercu.
"Ovo je gorak izborni rezultat za Socijaldemokratsku partiju, to je i izborni poraz", rekao je Šolc u prvoj reakciji.
"Čestitam na izbornom rezultatu", rekao je on čestitajući Mercu.
Kopredsjedavajući AFD-a Tino Krupala kazao je da je "veoma ponosan na stranku".
"Bili smo ujedinjeni, naša kampanja je bila ciljana i bili smo disciplinovani", kazao je on, stojeći uz kopredsjedavajuću Alis Vajdel.
"Zaista možemo da donesemo epohalnu promjenu", rekao je on i dodaje "uvijek smo otvoreni za pregovore".
"Dobili smo povjerenje birača i to bi trebalo da bude nešto što bi i svi ostali prihvatili", dodaje on.
Druge stranke su bile nepokolebljive da neće praviti koaliciju sa AfD-om.
Međutim, Krupala kaže da je njegovoj stranci "dat mandat da donese političke promjene".
Prema prvim rezultatima izlaznih anketa CDU/CSU ubjedljivo je prvi, druga AfD, treća SPD. U Bundestag ulaze još Zeleni i Ljevica. Liberali i BSW za sada su ispod cenzusa.
Izlazne ankete prema javnom servisu ARD pokazuju sledeće rezultate:
- SPD 16 odsto
- CDU/CSU 29 odsto
- Zeleni 13,5 odsto
- Ljevica 8,5 odsto
- AfD 19,5 odsto
- FDP 4,9 odsto
- BSW 4,7 odsto
Izlaznost je 84 odsto.
(Deutsche Welle)
Njemački opozicioni konzervativci pobijedili su na nacionalnim izborima, što je njihovog lidera Fridriha Merca stavilo u poziciju da bude sledeći kancelar, dok je krajnje desničarska Alternativa za Njemačku na drugom mjestu, što je njen najbolji rezultat ikada, pokazale su izlazne ankete.
Nakon kampanje uzburkane nizom nasilnih napada i intervencija administracije predsjednika SAD Donalda Trampa, konzervativni blok CDU/CSU osvojio je 28,5 odsto glasova, a slijedi AfD sa 20 odsto, pokazala je izlazna anketa koju je objavila javna televizija ZDF.
Merc, 69, nema prethodno iskustvo u vladi, ali je obećao da će obezbijediti veće vođstvo od kancelara Olafa Šolca i da će se više povezati sa ključnim saveznicima, vraćajući Njemačku u srce Evrope.
Šolcov SPD lijevog centra osvojio je 16,5 odsto glasova, što je njegov najgori rezultat ikada, pokazala je projekcija.
Do sada gotovo svuda postoje znaci da je izlaznost birača veće nego na prethodnim izborima za Bundestag, prenosi Dojče vele.
U Donjoj Saksoniji je do 12:30 na izborima učestvovalo oko 42,9 odsto birača, saopštila je pokrajinska Izborna komisija. Na izborima 2021. izlaznost je u to vrijeme bila 36,6 procenata.
Do podneva je nešto više ljudi glasalo i u Saksoniji. Kako je saopštio državni službenik zadužen za izbore, Martin Rihter, izlaznost birača do 12 časova iznosila je 27,1 odsto. Na prethodnim izborima za Bundestag bila je 25,9 procenata.
Bavarski gradovi Minhen, Augsburg i Nirnberg takođe bilježe povećanu izlaznost do podneva u odnosu na 2021.
Izborne komisije navode da ne bileže neke probleme ili incidente tokom glasanja.
"Za sada sve ide normalno", poruka je iz Minhena.
Predsjednik Alternative za Njemačku (AfD) na saveznom nivou Tino Krupala glasao je na biračkom mjestu u Gablencu, u istočnoj Saksoniji, prenosi Dojče vele.
Izrazio je uvjerenje da će njegova stranka ostvariti "veoma jak rezultat sa preko 20 odsto".
"Naročito na istoku Njemačke, AfD će osvojiti mnogo direktnih mandata. Mislim da je to jasna politička poruka građana i birača", rekao je Krupala.
Kopredsjedavajuća AfD i kandidatkinja te stranke za kancelarku, Alis Vajdel, glasala je putem pošte.
Dojče vele prenosi da bi prvi zvanični podaci o izlaznosti na saveznom nivou trebalo da budu saopšteni oko 15:30.
Njemački konzervativni kandidat za kancelara i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc glasao je u Arnsbergu.
Dojče vele prenosi da je on glasao sa suprugom Šarlot Merc.
"Biće dobro", rekao je neposredno nakon glasanja.
Dojče vele navodi da Mercovi Demohrišćani po anketama imaju oko 30 odsto podrške, što ih čini favoritom na izborima, a Merca najizglednijim kandidatom za budućeg kancelara Njemačke.
Aktuelni kancelar Olaf Šolc glasao je u Potsdamu.
Dojče vele prenosi da je on glasao, u pratnji supruge Brite Ernst.
Dok je izlazio sa biračkog mjesta, Šolc je podigao palac u vis.
Uprkos blagom pogoršanju rejtinga u anketama neposredno uoči izbora, lider Hrišćansko socijalne unije (CSU) i premijer pokrajine Bavarske, Markus Zeder izrazio je optimizam u pogledu dobrog rezultata njegovih Demohrišćana (CDU/CSU), prenosi Dojče vele.
"Da, veoma sam samouvjeren. Nadam se da ćemo na kraju dobiti vladu za našu zemlju kako bi se nešto stvarno promijenilo i da ne bismo nastavili po starom", rekao je on nakon što je glasao u Nirnbergu.
Na pitanje novinara o mogućim opcijama za dvopartijsku koaliciju, Zeder nije želio detaljno da odgovara, rekavši samo: "Sve je otvoreno, sada ćemo vidjeti."
Demohrišćani bi prije svega željeli koaliciju sa samo još jednom strankom, odnosno bez trećeg partnera, a Zeder danas kaže: "To bi bilo sjajno, ali malo je vjerovatno."
Tokom predizborne kampanje, Zeder je više puta odbacivao mogućnost koalicije sa Zelenima.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Demohrišćani imaju daleko najveću podršku, ali su neke ankete nedavno pokazale da im je podrška pala ispod važne granice od 30 odsto.
Koalicije sa Socijaldemokratskom partijom Njemačke (SPD) ili Zelenima bile bi zamislive, ali bi, u zavisnosti od ishoda izbora, za formiranje vlade ipak morali da pronađu i trećeg partnera.
Predsjednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer glasao je među prvima ovog jutra i poručio:
"Iskoristite svoje pravo da glasate, pomozite da se odredi budućnost naše zemlje i glasajte znajući da bi vaš glas mogao biti odlučujući", kazao je Štajnmajer, a prenosi Dojče vele.
Svoju građansku dužnost, njemački predsjednik obavio je na biračkom mjestu u osnovnoj školi "Erih Kestner" u Berlinu.
U Njemačkoj su danas otvorena birališta za izbor 630 poslanika novog saziva Bundestaga, a posljednja istraživanja pokazuju da ni jedna partija neće imati dovoljno poslanika da sama formira vladu.
Istraživanja pokazuju da najveću podršku glasača imaju opozicioni demohrišćani kao i krajnje desna, takođe opoziciona Alternativa za Njemačku (AfD) dok je Socijaldemokratska partija aktuelnog kancelara Olafa Šolca na trećem mjestu.
Za novog njemačkog lidera nadmeću se četiri kandidata: aktuelni kancelar socijaldemokrata Olaf Šolc, Fridrih Merc, kandidat glavne konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), aktuelni vicekancelar Robert Habek iz ekološke stranke Zeleni i Alis Vajdel iz krajnje desničarske, antimigrantske AfD.
Njemački izborni sistem rijetko daje bilo kojoj partiji apsolutu većinu i ankete ukazuju da ni jedna partija nije ni blizu to da ostvari ovog puta te će najvjerovatnije biti potrebno dvije ili više partija da formiraju postizbornu koaliciju.
Izbori se održavaju u vrijeme kada se Njemačka, kao i ostatak Evrope, suočava sa novom administracijom predsjednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa, rusko-ukrajinskim ratom i brojnim pitanjima bezbjednosti širom Starog kontineta.
Birališta su otvorena od osam do 18 časova, a Njemci mogu glasati i putem pošte.
Izlazne ankete biće objavljene odmah nakon završetka glasanja, a prebrojavanje glasova počinje odmah. Rezultati će biti poznati veoma brzo, dok se konačni očekuju rano ujutru u ponedjeljak.
Pravo glasa ima 59,2 miliona birača u zemlji, ali i više od tri miliona njemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače.
Na glasačkom listiću nalazi se 29 stranaka, ali se očekuje da će između pet i osam njih uspjeti da pređe izborni prag od pet odsto.
Izbori se održavaju sedam mjeseci ranije nego što je predviđeno poslije raspada tropartijske koalicije kancelara Olafa Šolca početkom novembra prošle godine.
(Beta)
U osam sati otvorena su birališta u Njemačkoj, prenosi Dojče vele.
Taj medij navodi da se tradicionalno, ishod zna već pet minuta po zatvaranju biračkih mjesta u 18 časova, kada javni servisi ARD i ZDF objavljuju svaki svoju izlaznu anketu. Te ankete obično su u dlaku precizne.
Bonus video:
