Ruske snage izvele su noćas opsježna bombardovanja ukrajinske energetske infrastrukture, saopštila je jutros ukrajinska vlada.
Rano jutros energetska i gasna infrastruktura u više ukrajinskih oblasti ponovo je bila na meti "masovnih bombardovanja raketama i dronovima", napisao je na Fejsbuku ukrajinski ministar energetike German Galuščenko.
Rusija je noćas ispalila 67 raketa iz vazduha, sa kopna i sa mora i poslala 194 drona, udarnih i dronova mamaca, saopštile su danas ukrajinske vazduhoplovne snage. Njihova glavna meta su bila ukrajinska postrojenja za vađenje prirodnog gasa, dodaje se u saopštenju.
Ukrajina je prvi put upotrijebila francuske ratne avione Miraž-2000 isporučene mjesec dana ranije da pomognu u odbijanju ruskih napada, saopštile su ukrajinske vazduhoplovne snage.
Ukrajina takođe ima borbene avione F16, koje joj je dao zapad, za obaranje ruskih raketa.
Ukrajinska protivazduhoplovna odbrana oborila je 34 rakete i 100 dronova, saopštila je vojska dok oko 10 raketa nije stiglo do svojih ciljeva, a 86 dronova je izgubljeno sa radara, pretpostavlja se da su blokirani elektronskim sredstvima.
On je dodao da su preduzete sve mjere da se stabilizuje snabdijevanje energijom i gasom.
"Rusija pokušava da naškodi običnim Ukrajincima i bombarduje instalacije za proizvodnju energije i gasa, ne odustajući od cilja da nas liši struje i grijanja, nanoseći najveću štetu običnim građanima, rekao je ministar.
Vazdušne uzbune oglasile su se širom zemlje tokom noći, a u više oblasti prijavljena je šteta, a bilo je i povrijeđenih.
Vlasti su javile da je pet osoba povrijeđeno noćas u Harkovu, na istoku Ukrajine. Gradonačelnik Igor Terehov je rekao da je jedna žena izvučena živa iz ruševina i da dobija medicinsku pomoć. On je rekao da su oštećeni kjučni infrastrukturni objekat i nekoliko zgrada.
U Ternopilju na istoku rakete su pogodile važan industrijski objekat, ali nije bilo nastradalih, rekao je guverner te oblasti i upozorio o mogućim restrikcijama u snabdijevanju gasom.
Ranije noćas prijavljeno je da je načinjena šteta na ključnim infrastrukturnim objektima u oblasti Odese na jugu zemlje.
Nedjelju dana poslije žestokog verbalnog sukoba američkog i ukrajinskog predsjednika Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Bijeloj kući, Ukrajina je suočena sa zamrzavanjem američke vojne pomoći, ali i prekidom davanja obavještajnih podataka Kijevu. Ta odluka sprječava ranu detekciju neprijateljskih udara, prema stručnjacima sa kojima je razgovarao Frans pres.
Za razliku od američkog odstupanja od pomoći Ukrajini, evropska dvadesetsedmorica, okupljena na vanrednom samitu u Briselu, odobrila je juče plan Evropske komisije nazvan "ponovo naoružati Evropu" sa ciljem aktiviranja oko 800 milijardi evra, uz naglasak na "potrebu znatnog povećanja izdataka za odbranu".
U zaključcima su se članice EU, sa izuzećem Mađarske, složile da ne može biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine.
Na samitu su evropske vođe istakle spremnost za jačanje kapaciteta odbrane kontinenta, naspram povlačenja Vašingtona oko tog sukoba.
Pored toga za utorak je najavljen susret američke i ukrajinske delegacije u Saudijskoj Arabiji da bi se definisao "okvir za mirovni sporazum i prvobitno primirje", prema izaslaniku SAD za Bliski istok Stivu Vitkofu.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski juče je objavio da će i on otputovati u Saudijsku Arabiju u ponedjeljak da bi se sastao sa saudijskim prestolonasljednikom Mohamedom ben Salmanom. Zelenski je rekao da će poslije toga njegov tim ostati u Saudijskoj Arabiji da radi sa "američkim partnerima" i dodao da Ukrajina želi da postigne "brzi i trajni mir".
Bonus video:
