Baskijska militantna grupa ETA je juče okončala oružanu separatističku kampanju nakon skoro pola vijeka i odvela francuske vlasti na lokacije gdje je sakriveno njeno oružje, eksploziv i municija. ETA, koja je ubila više od 850 ljudi u pokušaju da osnuje nezavisnu državu u sjevernoj Španiji i jugozapadnoj Francuskoj, proglasila je obustavu vatre 2011, ali se nije razoružala.
Osnovana 1959. iz gnjeva Baskijaca zbog političke i kulturne represije pod generalnom Fransiskom Frankom, ETA (Euskadi Ta Askatasuna - Baskija i sloboda) postala je ozloglašena kao jedna od evropskih najtvrdokornijih separatističkih grupa.
Španska vlada je saopštila da je predaja oružja ETA u francuskom gradu Bajon pozitivna, ali ne i dovoljna, i pozvala tu grupu da se formalno raspusti i izvini žrtvama.
Razoružanjem ETA je okončana era političkog nasilja u zapadnoj Evropi, ali dolazi u trenutku ključanja nacionalizma širom kontinenta, pri čemu Škotska i španska oblast Katalonija traže referendume o nezavisnosti, dok je Šin Fejn pozvao na glasanje o izlasku Sjeverne Irske iz Britanije.
ETA je u pismu BBC-ju ranije ove nedjelje saopštila da je predala oružje i eksploziv civilnim posrednicima koji će ga predati vlastima.
Posrednici su predali vlastima listu sa koordinatama za osam lokacija gdje je ETA pohranila arsenal oružja, rekao je njihov predstavnik novinarima u Bajonu.
U skladištima se nalazi 120 pušaka, oko tri tone eksploziva i više od 25.000 komada municije.
Policija sada pretražuje lokacije da bi neutralisala eksploziv i obezbijedila oružje, rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova Matijas Fekl na konferenciji za novinare u Parizu.
Izvor iz španske vlade je rekao da Madrid ne vjeruje da će ta grupa predati sve oružje, a španski državni tužilac je zatražio od vrhovnog suda da ispita da li među predatim ima onog koje je korišteno u stotinama neriješenih slučajeva.
„Razoružanje ETA ne podrazumijeva nekažnjivost za zločine koje su počinili i ne bi trebalo da očekuju nikakav povoljan tretman, saopštila je vlada.
Arnaldo Otegi, lider baskijske independističke stranke EH Bildu, koji je zatvaran zbog povezanosti sa ETA, rekao je u Bajonu da je to dan koji bi trebalo da pozdravi velika većina Baskijaca, iako posao još nije završen.
„Od danas ćemo iznijeti na sto sve probleme koje i dalje imamo kao društvo i nacija“, rekao je i dodao da su najveće pitanje oko 300 članova ETA koji su i dalje u španskim i francuskim zatvorima i žrtve te grupe.
Oslabljena nakon hapšenja stotina članova i zapljene oružja
Kada je pozvala na primirje odbila je da se razoruža, ali je oslabljena u prošloj deceniji nakon hapšenja stotina njenih članova i zapljene oružja u zajedničkim operacijama Španaca i Francuza.
Zgražavanje javnosti nad nasilnim napadima islamističkih militanata takođe je igralo ulogu, kazao je Pedi Vudvort, koji je detaljno pisao o ETA.
„Prestala je da bude atraktivna organizacija za priključenje“, dodao je.
Prvi revolucionarni gest grupe bilo je isticanje zabranjene „ikurinje“, crveno-zelene baskijske zastave, prije nego što je kampanja eskalirala u nasilje i dobila brutalni odgovor Frankovog režima.
ETA je 1973. digla u vazduh automobil Frankovog nasljednika Luisa Karera Blanka. Taj atentat je promijenio tok španske istorije, jer je doveo do toga da tron preuzme kralj u izgnanstu i do prelaska na ustavnu monarhiju.
Napadi, uključujući eksploziju automobila bombe u supermarketu u Španiji, u kojem je poginula 21 osoba, među kojima trudnica i dvoje djece, užasnuli su Špance i izazvali međunarodnu osudu.
Gorka Landaburu, koji je izgubio palac i oslijepio na jedno oko nakon što je pismo bomba ETA eksplodiralo u njegovom domu 2001, pozdravio je razoružanje.
„Ovo se ne smije desiti nikad više u našoj zemlji. Nadam se da niko nikad više neće pištoljima i bombama braniti ideologiju“.
Bonus video:
